Studija: Univerzalni osnovni dohodak čini ljude srećnijima i podstiče zaposlenost

Rezultati najopsežnije globalne studije univerzalnog osnovnog dohotka pokazali su da takav društveni mehanizam poboljšava mentalnu i finansijsku dobrobit korisnika, ali i smanjuje nezaposlenost.
Studija: Univerzalni osnovni dohodak čini ljude srećnijima i podstiče zaposlenost
Foto: Pixabay
Finska je 2017. i 2018. sprovela dvogodišnju studiju osnovnog dohotka tokom koje je davala mesečna primanja 2.000 nezaposlenih osoba  između 25 i 58 godina starosti. Ispitanici su na mesečnoj bazi bezuslovno primali 560 evra, s time da se taj iznos nije smanjivao ako bi pojedinac dobio posao ili povećanje plate.  
 
Minna Ylikanno iz finskog Zavoda za socijalno osiguranje objavila je prošle nedelje nalaze studije, piše "New Scientist".
 
Stručnjaci su tokom istraživanja uporedili periode zaposlenosti i opšte dobrobiti primalaca univerzalnog osnovnog dohotka s kontrolnom grupom od 173.000 ljudi koji su primali naknade za nezaposlene.
 
Između novembra 2017. i oktobra 2018. godine, osobe koje su primale univerzalni dohodak radile su u proseku 78 dana, što je šest dana više od onih koji su primali naknade za nezaposlene. Veći nivo zaposlenosti pogotovo je zabeležen kod porodica s decom, kao i kod onih kojima finski ili švedski nisu bili maternji jezici, ali istraživači još nisu sigurni zašto je to tako.
 
Za vreme studije, ljudi koji su primali univerzalni osnovni dohodak umesto redovnih naknada za nezaposlene izvestili su o boljoj finansijskoj dobrobiti, mentalnom zdravlju i kognitivnom funkcionisanju, kao i o višem nivou verovanja u bolju budućnost.
 
Na pitanje može li osnovni dohodak pomoći ljudima u teškim ekonomskim fazama kao što je to slučaj tokom pandemije virusa korona, Ylikanno je odgovorila da bi takav korak sigurno na neko vreme ublažio stresno razdoblje.
 
"Mislim da bi to pružilo sigurnost građanima u vrlo nesigurnim situacijama, kada ne znaju da li će izgubiti posao", rekla je.
 
Ono što je posebno zanimljivo jeste da nalazi studije ukazuju na to da univerzalni dohodak ne destimuliše želju za radom. Međutim, jasan efekat univerzalnog dohotka nije bio toliko prepoznatljiv zbog novog zakona (aktivacijski model) koji je finska vlada uvela početkom 2018. godine, a kojim je pooštrila uslove za pristup naknadama za nezaposlene.
 
"Kako je prolazilo vreme, stručnjacima je bilo teško da razdvoje efekte eksperimenta s osnovnim dohotkom od promene politike dobijanja naknade. Zbog toga možemo samo da kažemo da je efekat bolje zaposlenosti bio zajednički rezultat eksperimenta s univerzalnim dohotkom i aktivacijskog modela. Novac igra ulogu, ali sam po sebi nije dovoljan za podsticanje bilo ponude ili potražnje radne snage",  rekla je Ylikanno.
  • Branko

    15.05.2020 09:01
    Ljudi kada ne brinu o osnovnim zivotnim potrebama onda rade ono sto vole, u suprotnom rade ono sto misle da moraju iz straha za svoju buducnost. I normalno da je tako i lakse naci posao, jer kada ides da pregovaras za ono sto volis da radis, a istovremeno nemas presiju da moras dobiti posao, mnogo se lezernije ponasa na samom razgovoru za posao i samim tim mozak bolje radi u takvoj sitaciji.
    Ako te strah da li ces dobiti posao ili ne, mozes biti i najbolji strucnjak sto moze postojati za neku oblast, a da na razgovoru za posao zbog straha ispadnes najveci tupson.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

SAD uvele sankcije Gasprombanci

Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim filijalama, SAD su uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka invazije na Ukrajinu.