U poslednje dve decenije značajno se povećao broj radnika koji rade pod "atipčnim" uslovima. Ovakav način rada uključuje one sa zero-hour ugovorima (ugovori bez određenog radnog vremena), nezavisne radnike kao što su vozači ubera i razne druge načine samozaposlenja, kao što je, na primer, frilensing, piše B92.
U Velikoj Britaniji, broj ovih radnika se od početka milenijuma uvećao za 25 procenata, dok je u odnosu na rane osamdesete godine taj broj udvostručen. Takođe, broj radnika koji rade pod zero-hour ugovorima 2000. godine iznosio je oko 200.000, da bi danas tih radnika bilo oko milion. Slična situacija je i u SAD.
Iako su neke stvari jednake, drugačiji šabloni rada od tradicionalnih imaju uticaja na blagostanje radnika. Prihodi "atipičnih" radnika su u proseku manji od prihoda radnika koji su zaposleni na tradicionalan način, a takođe, za vreme recesije, samostalni radnici iskusili su veći pad u zaradama i sporiji oporavak. Takođe, jedna od loših strana ovakvog načina rada je to što radnicima nisu obezbeđene nematerijalne koristi, poput osiguranja na poslu, odmora i bolovanja.
Sa druge strane, postoje i prednosti ovakvog načina rada kao što su fleksibilnost, autonomija i povoljna poreska struktura. Ovo vodi ka dva moguća mehanizma. Jedan, gde firme traže manje tradicionalnih radnika, čime "guraju" radnike u nesigurnije uslove rada sa manjim platama i drugi, gde radnici biraju da žrtvuju platu i sigurnost zarad fleksibilnosti i nezavisnosti.
Istraživanje Nikhila Date pokazuje da preferencije radnika imaju malo veze sa porastom atipičnih aranžmana rada i da radnici i u Velikoj Britaniji i u SAD preferiraju tradicionalne radne odnose daleko više. Zapravo, radnici nisu u atipičnim aranžmanima zato što žele, već zato što nemaju izbora.
Istraživanje je pokazalo i da su radnici spremni da se odreknu 50 odsto svoje satnice zarad trajnog ugovora.
Radnici zaista vrednuju karakteristike rada u atipičnim aranžmanima, ali prosečno mnogo manje od radne sigurnosti.
Kod ovakvih aranžmana, radnici najviše vrednuju rad od kuće.
Komentari 1
Igor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar