Kriza u SAD: Panika u paklu novca

Piše: Živan Lazić

Verovatno je najburnije tamo gde je moć, u Federalnim rezervama, sistemu svojevrsnih centralnih banaka SAD. Najveći svetski emiter novca odavno upumpava ogromne dolarske svežnjeve, takav, kenjzijanski pristup, Obama je promovisao pri rešavanju Finansijske krize iz 2008. godine.

Od tada, štampanje nije ni prestajalo, samo je intezitet polako ublažavan. Međutim, korona zaraza je dramatično preokrenula tokove i ponovo prinudila guvernera Pauela da beskrajno ubacuje novac.

Tržište je reagovalo prvenstveno povraćajem vrednosti akcija na berzama, mada su poslovni rezultati kompanija, emitera akcija, sve gori, često na ivici bankrota.

Fed otkupljuje "smeće"

No, Pauel ne staje. U naporima da spreči najveći mogući krah i ekstremnu nezaposlenost ubacuje novac i održava likvidnost uvećevajući dug do nebesa.

Predsednik Tramp je prvo najavio otkup državnih obveznica u visini 2.300 milijardi dolara, potom je svota zaduženja uvećana na 3.000 milijardi, dok ovih dana kongresmeni Demokratske stranke predlažu da se sa novih 3.000 milijardi udvostruči ubacivanje.

Kupuje se sve, državne akcije, ali i komercijalne obveznice, tu su i hartije lokalnih samouprava iz takozvanih municepalnih poslova.

Najveću neverecu je izazvao potez FED-a da otkupljuje obveznice trgovaca dugovima, takozvanih ETF fondova, dakle firmi koje, uz znatne popuste, otkupljuje rizične dugove sa visokim kamatama procenjujući da će u perspektivi naplatiti potraživanje u celini. Time FED, za sada, obezbeđuje svež kapital firmama u riziku.

Inače, otkupljuju se i komercijalni zapisi proizvodnih firmi koje su, tokom krize, izgubile investicijski rejting. Do sada FED nikada nije kupovao takozvano "smeće".

Doduše, kada je Pauel 22. marta najavio masovan otkup govorio je samo o obveznicima firmi sa rejtingom.

Rekordna nezaposlenost

Bio je to sam start krize u SAD i tek je počinjalo potonuće kompanija. Obveznice su brzo prešle u junk status, dakle smeće, mada su na dan početka akcije još imale kakakv-takav rejting.

Čuveni proizvođač automobila "Ford" je među kompanijama koje FED pokušava spasiti masovnim otkupom smeća - obveznica legendarne firme. Nevolja je, međutim, što su pokazatelji sa tržišta rada katastrofalni.

Silno upumpavanje novca gotovo da nije pomoglo primarnom cilju, očuvanju radnih mesta. Trenutno je preko 36 miliona Amerikanaca ostalo bez posla, što je čak 22,4 odsto od 160 miliona radno sposobnih.

Samo tokom pretposlednje sedmice je više od tri miliona novih nezaposlenih, procenjuje se da ni do kraja maja broj novoprijavljenih za pomoć usled gubitka radnog mesta neće pasti ispod dva miliona na nedeljnom nivou.

Izgubljeni u nepoznatom

Podsetimo, tokom Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, SAD su imale oko 90 miliona žitelja, ukupna radna snaga je dostizala tek petnaestak miliona ljudi. Žene su uglavnom radile u kući, umesto današnjih jedan odsto, od agrara je živelo čak deset odsto stanovništva vodeće svetske sile.

Oko tri i po miliona nezaposlenih, koliko je maksimalno u jednom periodu bilo registrovano, činilo je nezavisnost od 24,9 odsto. Ispada da će, već krajem maja, i po ovom parametru stvari tokom korona krize biti gore.

Stoga ne čudi što se sve češće mogu čuti razmišljanja kako ektremno ubacivanje novca na tržište ima granice dokle deluje. Očito, da je teren za krizu bio pogodan i pre pandemije, globalnim pohodom smrtonosni virus je samo pojačao i ubrzao negativne trendove.

Postavlja se pitanje u čemu je onda dobit od besomučnog štampanja novca ako je nezaposlenost rekordna i nisu li centralne banke zalutale u nepoznatom području kakvo je beskrajno štampanje novca.