Malo skuplje gorivo

Piše: Živan Lazić

Mada će 21. juna imati proveru poverenja na glasačkim mestima, odredio je nov, viši iznos akciznih nameta, time i uvećane cene goriva. Doduše, promenjeni cenovnik stupiće na snagu tek 1. jula, nakon redovnih parlamentarnih izbora.

Nebitna opozicija

Šta nam govori neočekivan potez Vlade Srbije? Pre svega da u trenutnoj konstelaciji političkih snaga vodeća stranka ne vidi ozbiljniju konkurenciju.

Sigurna u uspeh, trijumf, usudila se da potrošače iritira na manje od tri nedelje pred dan D. Time je biračima pokazala samouverenost u pobedu, jalovoj opoziciji stavila do znanja da je marginalna, nebitna za političku scenu.
 
Poskupljenje, potrepštine kakvo je gorivo pogađa građane dvojako, makar i minimalno, preko neposredne kupovine potrebnih količina, ali i cenama ostalih predmeta i usluga. Poznato je da cene energenata itekako utiču na cene drugih roba, što zbog utroška energije tokom proizvodnog procesa, što zbog potrošnje goriva prilikom transporta i distribucije.

Poskupljenje je namerno najavljeno pre izbora, baš da bi se i opoziciji i biračima stavilo do znanja ko je gazda. Nije zgoreg malo zastrašiti, uplašeni se vezuju za najjače, pre svega za vladajuće.

Minimalno uvećanje

I do sada Srbija je bila među državama sa skupljim gorivom, naročito nakon što je početkom marta došlo do naglog, do sada nezabeleženog, pada cena nafte na svetskom tržištu. Pale su i cene rafinerijskih prerađevina.

Tako se kod nas litar dizela u martu u maloprodaji prodavao za preko 160, ovih dana dovoljno je i samo 132 dinara. Sniženje je isključivo po osnovu niže rafinerijske cene, državne dažbine, akciza i PDV ostali su na istom nivou.

No, početkom jula, država će dodatno uvećati sopstvene prihode od svake litre prodatog goriva. Ne slučajno, povećanje je minimalno, za 1,1 dinar po litri evrodizela i benzina, odnosno 2,5 dinara po litri kerozina.

Vlada je uočila da je kod suseda gorivo i sada jeftinije za deset-petnaest dinara i shvatila je da ima minimalno prostora za dodatna zahvatanja. Kako su nakon korona pošasti, prihodi budžeta jako smanjeni, a uvećani izdaci, dražava je primorana da u rebalansu namakne potrošnju za 300 milijardi dinara uvećanu od prvobitno planirane.

Socijalno prihvatljivo

Dodatne novce valja prikupiti. Dosta toga može se zajmiti, ali ne može se u pozajmicama preterivati. Nešto treba pribaviti i iz tekućih priliva.

Država je namerila da iz prodaje goriva izvuče maksimum, da naftaše iscedi "kao suvu drenovinu". Ipak, teško da bi srpska vlada bila toliko gruba da ne preti prazna državna kasa.

Smislila je da odluku o poskupljenju prikaže kao izraz sopstvene snage, a ne kao gotovo iznudu. Jalovošću i kilavošću opozicija je olakšala ovakav manevar.  

Nije sporno da budžet treba puniti iz prodaje goriva, tako rade sve zemlje u Evropi.

Neiskorišćene mogućnosti

Problem je, pak, u neiskorišćenim dodatnim mogućnostima budžetskih prihoda. Baš iz vozačkih navika.

Reč je o potrebi da se sankcioniše zagađenje okoline od izduvnih gasova punih ugljendioksida, teških metala i čestica sumpornih i azotnih oksida. To je grubo ruiniranje životne sredine.

Traje kontinuirano od pojave prvih vozila, uočeno je još pre više od pola veka. Međutim, države su predugo tolerisale hiperpotrošnju goriva i uništavanje okoline. Posledjih sezona, međutim, zemlje koje drže do čiste životne sredine polako nameću takse zagađivačima. I preko cena goriva.

U predstojećem periodu biće sve teže namaći rebalansni budžet, čini se da bi država morala iskoristiti sve mogućnosti kako bi punila kasu. Prava je prilika da se i u nas uvedu takse na zagađenje.

Vozila, svakako, nisu jedini narišivači prirode, ali nije dobro ni izostaviti ih od ekološkog oporezivanja.

Zauzeće javne površine

Nije upotreba fosilnog goriva jedini vid kako automobil remeti prirodu. Razmotrimo parkiranje. U osnovi to je zauzimanje javne površine.

No, kako su vlasnici automobila uvek bili segment bogatijeg sloja stanovništva, njihov uticaj bio je mnogo veći od uticaja siromaha bez vozila. I na pravnu regulativu.

Tako su od prvih dana pojave automobila vozači nametnuli običaj da se ispred zgrade u kojoj stanuje vlasnik vozilo parkira besplatno. Praksa se održala do današnjih dana.

Tek poslednjih sezona, kada su urbanistički problemi po gradovima kulminirali, počelo se uviđati da vozila besplatno zauzimaju javnu površinu, k tome jošte i uništavaju zasađeno zelenilo. Počela se uvoditi naplata, prvenstveno u centralnim gradskim zonama.

Višedecenijski nehaj

Međutim, zemlje koje više vode računa o okolini, o urbanitetu, polaze od činjenice da je reč o privatnom korišćenju javne površine. Naravno da sve ima cenu, i zauzeće.

Grad se izdeli na zone, slično kao što se radi pri određivanju poreza na imovinu, a taksa se određuje još i prema marki automobila, s obzirom da veći zauzimaju i više prostora. I ovaj je princip socijalno ne samo prihvatljiv, već i poželjan.

Red je da svako, i bogat, plaća sopstvene troškove. Naravno da vlasnici vozila imaju povoda za ljutnju. Međutim, država u aktuelnoj situaciji teško da na raspolaganju ima jednostavniji mehanizam punjenja budžeta.

Takođe, svaki drugo državno posezanje za dodatnim prihodima, a biće ih posle izbora, više će pogoditi potrošača od takse za zauzimanje javne površine. Ako je, dakle, Vlada Srbije odlučila da maksimalno oporezuje potrošnju goriva, očekuje se da praznu kasu popuni i porezom koji su propuštale da naplate sve dosadašnje vlasti.