Šok sa Vol strita

Tako je 15. maja S%P 500, pokazatelj vrednosti grupe reprezentativnih kompanija, dostigao 3.232 boda, svega 5,2 odsto ispod rekordne vrednosti.

Za manje od šezdeset radnih dana, akcije su skočile za 47 odsto. Gotovo neverovatno čak i za kockarski nastrojene berzanske investitore.

Ovih dana vrednosti su nešto snižene, za oko 7,5 osto, na 3.115 poena. U pitanju je reakcija na objavu Federalnih rezervi da je još aktuelna korona zaraza uticala da se pojedine prednosti američke ekonomije izgube na duži rok.

Ipak, gledano u celini, brza obnova vrednosti akcijskog tržišta SAD začuđuje.

Kompanije padaju, akcije rastu

Akcijski skok uvis je iznenadio tim više što su poslovni pokazatelji američkih i drugih na Njujorškoj berzi listiranih firmi očajni. Pandemija je svela život na najnužnije aktivnosti, potrošnja je i dalje minimalna, proizvodnja je tek u začetku obnove.

Oko 35 miliona Amerikanaca je unazad tri meseca ostalo bez posla, samo njih 2,5 miliona je uspelo u maju da nađe novo radno mesto, što je i jedini pozitivni signal sa druge strane Atlantika. Nezaposlenost je još uvek iznad 14 odsto, daleko više nego što je bila tokom finansijske krize 2008. godine.

Osim nepovoljne privredne konjukture, još dva krupna problema opterećuju američko društvo i otežavaju ekonomski oporavak. Mada najmoćnija i zemlja sa najrazvijenijom medicinom, SAD se teško nosi sa pandemijom.

Javno zdravlje nikada nije bila nešto čemu se pridaje veća pažnja i za šta se izdvaja ozbiljan novac, pa se u najbogatijoj zemlji teško nose sa upornim virusom. Ponajviše stradaju pripadnici siromašnijih slojeva, kakvih je mnogo više među stanovništvom afroameričkog i latinoameričkog porekla. Korona i dalje hara Novim svetom.

Pandemija i rasni nemiri

Uprkos brojnim najavama sa svih strana kako su naučni instituti pred pronalaskom vakcine protiv koronavirusa, praktičnijeg uspeha nema. U narednih godinu dana teško je očekivati vidljiviju pomoć sa te strane i sva zaštita od najavljenih novih talasa pandemije počiva na klasičnim higijenskim merama i izbegavanju međuljudskih kontakata, pogotovo dodira i emotivnijih zagrljaja.

U takvim prilikama strah raste iz dana u dan, a kulminacija će se dostići sa drugim talasom. Stoga je neizvesnost i dalje velika, malo ko može da predvidi dalji tok događaja.

Bez mogućnosti anticipiranja budućnosti, nema ni predviđanja koje će se privredne aktivnosti, i u kojoj meri, obnoviti. Kada se ništa ne zna, nema ni ulaganja.

Američka država je reagovala time što je američkim građanima, što nepovratno, što u vidu kredita, dodelila oko pet biliona evra. Time je američki javni dug dostigao 26.000 milijardi dolara (26 biliona), odnosno oko 75.000 na svakog od oko 325 miliona žitelja SAD.

Posle surove intervencije belog policajca iz Mineapolisa i smrti crnoputog Amerikanca nad kojim je intervenisala službena patrola, javnost je, umnogome usmerena političkom opozicijom predsednika Trampa, reagovala žestokim svakodnevnim protestima koji su prerasli u (nemirni) rasni pokret.

Besomučno štampanje dolara

I uprkos snažnim problemima sa kojima se suočavaju i američko društvo i prva svetska ekonomija, cene akcija na Vol Stritu gotovo neprekidno rastu.

Pojedini ekonomisti objašnjenje vide u fiskalnim merama američke administracije kojima su odloženi ili ublaženi pojedini nameti, pa je pojedincima ostalo nešto više novca. Očito, uložili su ga putem berze.

Međutim, to je relativno mala pomoć, teško da može uzrokovati i znatno sporiji rast cena od realizovanog u poslednja dva i po meseca, tačnije od 23. marta, kada su cene na Njuroškoj berzi dodirnule dno. Mnogo su uticajniji monetarna politika Federalnih rezervi i besomučno ubacivanje dolara u novčane tokove. Svaki dan.

Da bi održala likvidnost preduzeća i pomogla stanovništvu da preživi država je odlučila pomoći sa 5.000 milijardi dolara. Upravo za toliko je i narastao javni dug SAD. Međutim, očito da mala količina novodoštampavanog novca odlazi u obnovu ekonomije, gro završava na berzi.

Po taktovima bogatih

Rast cena akcija u poslednji sto dana, a među 500 kompanija odbranih za S%P 500 nema niti jedne čije akcije nisu umnogome povratile vrednost, ide u prilog pre svega bogatijem sloju američkog stanovništva.

Kako deset odsto bogatijih drži u vlasništvu 90, a 0,1 odsto najbogatijih čak 20 odsto akcija, vidljivo je ko iz ekonomski teško objašnjivog uzleta cena ubira kajmak. Kada jednom na red dođe pitanje javnog duga SAD, plaćaće, naravno, svi poreski obveznici.

Opterećenje bogatijih po fiskalnom osnovu je tek za stepen, dva iznad opterećenja prosečnog žitelja SAD, neuporedivo manje nego što je dobit od razlike u obimu vlasništva nad hartijama od vrednosti. Možda u ovim različitim interesima i leži odgovor otkud neočekivani rast cena na Berzi, pravi šok sa Vol Strita.