Scenario koji se često ponavlja u Srbiji: Radnici preko noći ostali bez posla, slučajno saznali za otkaz

Italijanska fabrika obuće "Leonardo" koja je u Subotici zaposlenima podelila otkaze, a da oni to nisu ni znali, do nedavno je proizvodila cipele koje se nalaze na rafovima širom sveta.
Scenario koji se često ponavlja u Srbiji: Radnici preko noći ostali bez posla, slučajno saznali za otkaz
Foto: Pixabay
Probranoj klijenteli, obuću koju su pravili na severu Srbije, prodavali su i za 5.000 evra za par, piše "Blic".
 
Danas je ova fabrika zatvorena, a svi radnici su odjavljeni. Finansijski izveštaj za prošlu godini još nije objavljen, ali podaci iz 2018. govore da poslovanje nije išlo po planu. Oko 3,3 miliona dinara profita ostvareno je u 2018. naspram nepunih pet miliona u 2017.
 
Fabrika "Leonardo", koja proizvodi ekskluzivnu italijansku obuću "Pakerson", čiji su vlasnici braća Antonio i Andrea Brotini, decenijama unazad nadaleko je poznata. U Suboticu su došli 2003. godine. Desetak radnika, obučavanih u italijanskim pogonima, u iznajmljenom prostoru započelo je proizvodnju gornjih lica muške obuće za "Pakerson".
 
U međuvremenu fabrika u Subotici se razvijala i dostigla kapacitete od 200 pari obuće dnevno. Godišnje su izvozili robe u vrednosti i do dva miliona evra, a par cipela najčešće su prodavali po ceni od oko 400 do 600 evra.
 
One najskuplje, od 5.000 evra, piše dalje Blic, pravili su od kože azijskih i afričkih krokodila i najčešće prodavali bogatim Rusima u Moskvi i Sankt Peterburgu. Osim u materijalu, tajna je bila i u tehnologiji "tejlor mejd", koja podrazumeva trodimenzionalno snimanje noge i izradu cipela prilagođenih hodu kupaca.
 
 
"U Subotici već radimo cipele za visoku modu. Pre nego što sam ovde otvorio fabriku obišao sam Rumuniju, Bugarsku i Slovačku, ali sam samo ovde našao vrhunski kvalitet u radu sa kožom. To je izuzetno važno, jer je 60 odsto posla ručni rad", izjavio je pre nekoliko godina Antonio Brotini, vlasnik fabrike koji se u petak javio radnicima u Subotici sa poruku, "čujemo se u petak, tada ćemo znati šta će biti i sa vama i sa fabrikom".
 
Radnici slučajno saznali da su ostali bez posla
 
Kako Blic podseća, Brotini je najpre u aprilu poručivao zaposlenima u Subotici da ne želi da im da otkaz, ali i da do septembra ne može da im isplati zaradu. U međuvremenu ih je, međutim, sve odjavio, a da oko 60 preostalih radnika o tome nije ni obavestio.
 
Da su sve do jedne otpuštene, radnice "Leonarda" saznale su sasvim slučajno - koleginica je otišla kod lekara gde je saznala da nema zdravstveno osiguranje.
 
"Čuli smo se s gazdom. Rekao je da će nam se javiti do idućeg petka i saopštiti više detalja i da će se tada znati šta će biti sa fabrikom i radnicima", rekla je za "Blic" Irena Tenodi, predsednica sindikata u subotičkoj fabrici.
 
Radnici "Leonarda" su dobili zaradu za mart, ali putni trošak ne i to je ujedno poslednja zarada koju su primili.
 
 
"Pokušaćemo razgovorom da dođemo do rešenja i do isplata svih dugovanja i zarada. Imamo zakonski rok od 60 dana na žalbu. Vlasnik je obavezan da 30 dana nakon davanja otkaza isplati zaostale zarade. Ukoliko to ne ispoštuje podnećemo tužbe", kazala je Tenodi.
 
Otkazi preko noći - čest scenario u Srbiji
 
Slučaj gde su svi radnici dobili otkaz, a da im to niko nije rekao, već je viđen scenario u Srbiji, dalje piše Blic.
 
Prethodno je ruska firma "Spilit" zatvorila dve fabrike u Vranju i Somboru, i na cedilu ostavila više od 500 radnika Nefe. Pre toga celokupnu srpsku javnost - od radnika, preko lokalnih do najviših vlasti u Srbiji, u čudu su ostavili i slični potezi firme "Hendi", a pre nje i još dve kompanije čiji su vlasnici iz Nemačke i Hrvatske.
 
Interesantno je da su gotovo svi imali isti šablon - otišli su preko noći, a radnike i javnost o odluci da napuste Srbiju obavestili su nekoliko dana nakon odlaska elektronskom poštom.
 
Prošle godine ruska kompanija "Spilit" praktično je preko noći napustila Srbiju i bez posla u dve fabrike ostavila oko 500 radnika. Nekoliko dana nakon zatvaranja fabrika u Vranju i Somboru, kao i ukupno 34 prodajna salona, od direktora nije bilo ni traga ni glasa, da bi se potom oglasio vlasnik Andrej Hodasevič. Radnicima i oštećenim kupcima obećao je isplatu dugova, što je i uradio, ali delatnost i proizvodnju nije obnovio. Vlasnik je kasnije tvrdio i da je oštećen za 200.000 evra, te da će se sa radnicima koji su uzimali robu razjasniti na sudu.
 
Prethodno je bugarski lanac prodavnica mobilnih telefona, opreme i tehnike "Hendi" zatvorio svoje radnje širom Srbije - sve u jednom danu, ukupno oko 200 objekata. Oko 900 radnika o otkazima je obavestio elektronskom poštom. "Hendi" je došao u Srbiju 5. marta 2007. godine, a 1. juna 2018. godine radnici su dobili mejl da više nemaju posao, dok je na sajtu preduzeća istaknuto obaveštenje: "Poštovani kupci, saradnici i prijatelji, posle 10 godina poslovanja u Srbiji, obaveštavamo Vas da HENDI-TEL prestaje da radi. Želimo da vam se zahvalimo na decenijskom poverenju, saradnji i podršci." Posle vesti da je poznati lanac mobilnih telefona iznenada propao u Srbiji čulo se da je ista sudbina prethodno zatekla radnike i Bugarskoj i to u martu 2018. godine.
 
 
Hrvatska firma "Gold exchange" koja se bavi otkupom zlata, 2013. godine doslovno je preko noći zatvorila svih 90 zlatara u Srbiji, a 180 zaposlenih ostavila bez dve poslednje plate i doprinosa. Sve zlatare zatvorene su 12. septembra te godine, nepunih godinu dana nakon što su počele sa radom. Zanimljivo je da je "Gold exchange" prethodno po identičnom scenariju naprasno zatvorio zlatare u Bosni i Hercegovini, a radnike takođe ostavio bez plata i doprinosa. Usred noći su zatvorene poslovnice u Sarajevu, Zenici i Tuzli. Vlasnici ove firme bili su hrvatski državljani Kristijan Kopić i Gordan Skočilić. Kopić, koji je u Srbiji imao udeo od 99 odsto vlasništva u Goldu, zapao je u probleme u našoj zemlji nakon što je Direkcija za mere i plemenite metale ustanovila da preduzeće ne ispunjava uslove za dobijanje znaka proizvođača predmeta od dragocenih metala.
 
Nemačkoj fabrici za preradu i konzerviranje ribe "Servfud" u Smederevu Smederevo", stavljen je katanac u novembru 2018, samo dve godine nakon otvaranja pogona u Srbiji. Desetak radnika je protestovalo ispred zaključane kapije tražeći objašnjenje jer im je, kako su tvrdili, preko vajber grupe saopšteno da je firma zatvorena. Prethodno im se nije niko obratio, a ni na telefone bivših nadređenih se nije niko javljao. Iako je na početku rada najavljeno zaposlenje za čak 300 radnika, nemačka kompanija za dve i po godine uposlila je oko 60 radnika, a nesrećan kraj dočekalo je njih 25.
  • dragan perković

    16.06.2020 05:47
    A
    Prošle godine radio u APTIV Novi Sad prvo nisu me prijavili RFZO(slučajno otkrio),onda poslednji radni dan radio pre podne do 14h.Službenik firme traži u 15h da se vratim i razdužim opremu tj da angažujem taxi jer nemam kola a fabrika je na naj zabačenijem delu grada.A čekao 10 dana da napišu otkaz zbog isteka "određeno vreme".
  • /

    15.06.2020 08:38
    /
    @ns
    bolest tvog sistema dokazuje srusena naplatna rampa gde je ubijena zena.
    ej, od svih mogucih ishoda oni sruse naplatnu rampu. takvi vladaju srbijom pozicijom i opozicijom.
  • Ivan

    14.06.2020 22:35
    @NS
    Sankcionises one koji nisu clanovi SNS sekte, a i ako slucajno njih sankcionises dobijas po usima. Te price kako su ovde svi jednaki mozes da prodajes maloj deci pred spavanje.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

SAD uvele sankcije Gasprombanci

Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim filijalama, SAD su uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka invazije na Ukrajinu.