Preskupe kupovine urušavaju "Telekom"

Piše: Živan Lazić

Tako je nedavno u srpskoj javnosti dosta bučno obelodanjeno kako je ovdašnji telekomunikacioni operater spreman da za 155 miliona evra otkupi operatera na Kosovu, trenutno u vlasništvu preduzeća iz Slovenije.

Međutim, poslovni bilans "Telekoma" na kraju protekle godine je krajnje skroman. Čista dobit je 29,1 miliona evra, a kada se posmatra cela "Telekom grupa", što uključuje još šest zavisnih preduzeća, ćar je još manja, tek 21 milion.

Gotovo smešno malo za poslovanje u izuzetno propulzivnoj branši.

Profit minimalan

No, ovdašnjim ministrima se učinilo da je lepo pohvaliti se kako i država Srbija upravlja kompanijama koje bi da se šire po regionu. Svejedno što je od starta svakome bilo jasno da od aranžmana neće biti ništa.

Jednostavno, vlast koja u Prištini upravlja resursima ne želi da dopusti upliv srpskog kapitala, pogotovo kada je reč o lokalno važnom preduzeću kakav je kosovski operater. Koliko politika opterećuje, naročito krupnije, ekonomske aranžmane moglo se videti i u Beogradu kada je srpska vlada javno odbila pokušaj poslovnog Albanca iz Tirane da kupi operatera u Srbiji, inače u privatnom vlasništvu.

Nije prošlo ni deset dana od ponude za kupovinu na Kosovu, iz "Telekoma" stiže vest da ni ove godine neće biti dividende akcionarima. Dakle, građanima koji imaju 30 odsto akcija u rukama neće pripasti ni cent.

Objašnjenje je u izuzetno niskom profitu, pa je sva zarada locirana u tekuću rezervu; zlu ne trebalo.

Dugo propadanje

Teško bi se moglo reći da su građani Srbije iznenađeni, dobiti nije bilo ni lane kada je čist profit bio bezmalo četvorostuko veći, 82 miliona evra. Očito, mada je od 2014. godine prošlo tek pet leta, tadašnjih 152 miliona evra profita, više nego sedam puta veće od prošlogodišnjeg, danas izgledaju kao prohujalo lepo vreme.

Ali, otkud da poslovanje u konjukturnoj delatnosti po državnog operatera Srbije pođe tako loše? Niti je slučajno, niti je od juče. Godinama je previše zaposlenih, između osam i deset hiljada, dok je, primera radi, u "Telenoru" oko 900, deset puta manje.

Prevelik je uticaj svake vlasti, pa su odrađeni i poslovi koji su, možda, bili vredni u logici vladajućih političara, ali čija je poslovnost, blago kazano, upitna. Veliko je pitanje koliko je bilo umešno pri kupovini "Telekoma" Republike Srpske izbaciti cifru od 640 miliona evra, čak za 180 miliona iznad ponude drugorangiranog konkurenta.

Preplaćenost je tolika da "Telekom" ni nakon trinaest sezona još nije otplatio zarad aranžmana podignuti kredit. U međuvremenu, operater je na pritisak vlasti spasavao bankrota i "Dunav" banku, naravno u državnom vlasništvu.

Vrednost kompanije opada

Gafovi su se odrazili na poslovnost. Urušavanje je dugo i kontinuirano. Krajem 2011. godine vlada Mirka Cvetkovića, baš da bi sprečila dalje čerupanje, pokušala je da privatizuje "Telekom".

Na javnom tenderu za 51 odsto vlasništva dobijala je 1,1 milijardu evra, od čega 950 miliona u kešu. No, pritisak sindikata, znatnog dela intelektualne elite i opozicije bili su toliki da je vlada odustala od prodaje.

Četiri sezone kasnije vlada Aleksandra Vučića je ponovo objavila natečaj za privatizaciju. Tadašnji premijer nikada nije precizirao koliko su Austrijanci ponudili, sem da je reč o manje od milijardu evra za sto odsto vlasništva.

Odustao je, urušavanje se nastavilo pa je predsednik Srbije prošle godine javno obelodanio da se kaje što je prethodno zaustavio privatizacioni postupak.

Promene na tržištu mobilne telefonije

U međuvremenu, na telekomunikacionom tržištu se dešavaju kolosalne promene. Telefoniranje fiksnim aparatom danas je daleka prošlost i donosi samo simboličnu zaradu.

Prošlo je i vreme slanja poruka, pa i telefoniranje mobilnim nije u trendu. Svi su, pogotovo mlađe generacije, prešli na komunikaciju pokretnim internetom, kada se istovremeno prenose govorne i vizuelne poruke.

Novi trendovi su uslovili dalje poslovanje svih telekomunikacionih preduzeća. Ili su se širili u delatnosti i postali kontinentalni, ako ne i globalni igrači ili su počeli da postaju i internet i medijski operateri.

"Telekom" na ovom planu dugo nije ništa radio, rivali, posebno "Telenor", mu je uporno oduzimao tržište i u samoj mobilnoj telefoniji.

Više korisnika

Pre pet sezona čak 40 odsto prihoda dolazilo je od iščezavajuće fiksne telefonije, a "Telekom" je držao jedva 20 odsto tržišta mobilnog interneta. Slika i prilka arhaične firme i ne čudi što je počeo da gubi korisnike, sa time i da pada profit.

Prošle godine rukovodstvo se odlučilo da ide na širenje delatnosti. Pokupovalo je šest malih ili sasvim beznačajnih operatera, i za internet i za medije. Pomalo je počela i proizvodnja televizijskog programa.

Direktor Ćulibrk se pohvalio da su rezultati vidljivi; broj internet koprisnika je uvećan za 45 odsto, na 1,15 miliona, dok je broj televizijskih korisnika uvećan za 18 odsto, na 1,25 miliona. Firma je i veliku kilometražu kablova zamenila modernijim, optičkim, a tu su i ulaganja u nedostajući segment 4G tehnologije.

Velik dug

Teško da upućeni u telefoniju zameraju na podosta zakasnelim ulaganjima. Problem je u visini svote izdvojene za gotovo nepoznate operatere, od kojih su oni nešto veći bili u vlasništvu bliskih srodnika visokih funkcionera stranke na vlasti. Čak 370 miliona evra je izdvojeno u ove namene.

Naravno da kompanija nije imala dovoljno sopstvenog novca. Veći deo investicija je urađen pozajmljenim bankarskim novcem i to je kompaniju dovelo u poziciju da proritetno vraća dugove. Pri tome je narušena i finansijska struktura, samo jedna promena kursa dinara mogla bi dovesti "Telekom" na iskušenja.

Neto dug državnog operatera je sa 313 miliona evra 2017. godine narastao na čak 970 miliona na kraju decembra prođle godine. Uvećanje od 600 miliona evra, čak 300 odsto za samo dve godine! To je teret i ne čudi onda da je profit simboličan.

Možda je još neugodniji podatak da kupovina "boranija-operatera" po pojedinim parametrima baš nije bila uspešna. Tako je poslovni prihod prošle godine uvećan za 8,2 dok je poslovni rashod veći za čak 13,5 milijardi dinara. Kada se toliko rasipa na sve strane, ne čudi da se poslovanje i dalje pogoršava, pa akcionari ni ove godine neće na ime akcija dobiti niti cvancik.