Piše: Živan Lazić
Pojavio se negde pre, negde malo kasnije, čineći, gotovo preko noći, ršum među stanovništvom. Kako protiv njega, za sada, nema odgovarajućeg ni leka, ni vakcine, ljudi zaražavanje izbegavaju najstarijim poznatim načinom - maksimalnim proređivanjem međusobnih kontakata i održavanjem fizičke distance čak i spram najbližih.
Krajnje osiromašen život
Život je redukovan na najosnovnije potrebe, kupuje se samo što nam je baš neophodno. Skučenost u potrebama uzročila je posledice sa kojima se do sada nismo suočavali. Našli smo se u poziciji da rešavamo probleme sa kojima se nalazimo prvi put, a i takvog su karaktera da poprilično odudaraju od svih prepreka koje smo do sada savlađivali ili ih, kao izraz rešenja, zaobilazili.
Sa protokom vremena, u prvi plan dolaze životna pitanja; kako ćemo dalje održavati dnevne aktivnosti, kako edukovati mlade, lečiti bolesne, hoćemo li i ubuduće gledati filmove , posećivati muzeje i pozorišta, organizovati privatne žurke i proslave nešto šireg značaja? Na neki način, mali, sićušni virus doveo nas je u poziciju da život iznova započinjemo na način moguć u novim okolnostima.
Tačka od koje se polazi
Možda ekonomija i nije najvažnija ali je, svakako, tačka od koje se polazi. Tako se i u Srbiji poslednjih dana sve više govori kako ćemo raditi i živeti na jesen, kada se očekuje novi talas epidemije. Razlog za intezivnije fokusiranje na privređivanje je činjenica da je 7. jula država isplatila treći, poslednji, minimalac za sve zaposlene, ali samo pod uslovom da vlasnik do kraja oktobra ne otpusti više od 10 odsto radnika. Sad će preduzeće morati da samo isplaćuje zarade zaposlenima, bar do kraja oktobra.
Foto: Pixabay
Očekivanje da će zaraza da traje nekoliko meseci pokazalo se optimističnim. Vidljivo je da ćemo mnogo duže morati da se snalazimo u otežanom poslovnom ambijentu. Istina, još uvek važi odluka države da se pojedine obaveze mogu odložiti na godinu dana, ali preduzeća moraju sama da isposluju bruto zarade. To jeste normalno kada su uslovi uobičajeni, sada je pak potražnja snažno umanjena, u pojedinim delatnostima i iznad 50 odsto, dok je u turizmu, ugostiteljstvu i saobraćaju situacija i mnogo lošija.
Posrtanje velikih izvoznika
Sasvim je izvesno da će biti neuporedivo teže. Realno je očekivati snažan pad uposlenosti, odnosno novi talas nezaposlenih. Posebno će biti pogođene mini i male firme koje nemaju rezerve ni za dvomesečne obaveze, ali biće teško i u kompanijama za koje se smatralo da kao globalni lideri mogu lakše da se izbore sa nevoljama.
Tako je kineski HBIS zatvorio manju peć u smederevskoj Železari, kao rezultat manje potražnje za čelikom, ali i ograničavajućih kvota EU na uvoz osnovnog metala. Posle duže pauze, radnici "Fijata" su tek 7. jula stali za mašine, ali da sklope tek 12.000 vozila. Zapravo, menadžment je od države dobio dozvolu da zaposleni ponovo odu plaćeni odmor od 45 dana, tokom kojeg primaju 65 odsto zarade.
Sličan zahtev uputio je i menadžment "Mišelina" iz Pirota. Reč je o tri najveća izvoznika iz Srbije, čiji ukupni inoplasman i u slabijim godinama premašuje 1,3, a u boljim i 2,2 milijarde evra. Doduše, u isto vreme su i veliki uvoznici. Ipak njihov je učinak bitan i za vrednost izvoza i za visinu BDP, a kada je reč o Smederevcima i Piroćancima i za relativno velik broj ovdašnjih dobavljača.
Posla sve manje
Na primeru tri giganta za srpske prlike jasno se uočava da će u autoindustriji, baš kao i u proizvodnji svih saobraćajnih sredstava, biti dramatično teško. Možda i više nego u turizmu i ugostiteljstvu. Mada "Fijat" nije radio na razvoju saradnje sa ovdašnjim podizvođačima, u Srbiji je između 35.000 i 40.000 radnika je uposleno na izradi autodelova, preciznije autokozmetike. I svi će se naći u velikim problemima, pošto je tokom aprila i maja pad prodaje automobila na Starom kontinentu iznad 50 odsto u odnosu na iste mesece lane.
Foto: Pixabay
Ako do kraja godine pad bude manji od 33,3 odsto, vlasnici vodećih evropskih marki biće prezadovoljni. Međutim, i takav pad značiće itekako umanjenu potražnju za autodelovima. Posla za radnike dobavljačkih firmi iz Srbije biće sve manje.
Šta reći za gasno-naftni sektor gde se korona zaraza nadovezala na krizu, zbog retko tople zime i rekordno male potrošnje. Industrija mode je povukla sve nove linije predviđene za lansiranje prvih meseci. Sada je evidentno da će na modnim pistama malo šta novoga biti prikazano i do kraja sezone.
Ciljana pomoć
Nema ni potražnje, nema ni proizvodnje. Neizvesnost je zahvatila sve sfere života, ne stižu signali na osnovu kojih bi preduzetnici mogli da se opredele u šta da ulože. U ovoj krizi glavnu reč ima medicina i dok iz te sfere ne stignu povoljne vesti, život će biti krajnje sužen, sveden na sirovo biološko egzistiranje.
Bitna stvar je koliko država ili šira zajednica, poput Evropske unije, mogu da pomognu. Mogu, na primer, da podržavaju napore privrednika da smanjenom prodajom ipak obezbede neke osnovne plate, ali mogu i da dodele pomoć onima koji su već ostali bez radnog mesta ili će ih takva sudbina uskoro zadesiti.
Iz prvog ciklusa pomoći srpske vlade, ali i iskustava drugih država, vidljivo je da je podrška minimalnoj zaradi, u cilju održanja uposlenosti, dobra mera. Za razliku od aprilske pomoći, ubuduće bi više trebalo da se cilja na to kome se pomaže. Onima kojima je usled pandemije pad prihoda ispod 20 odsto, podrška i nije neophodna. Oni bi sami trebalo da imaju dovoljno za isplatu umanjenih zarada.
Milion nezaposlenih
Takođe, podržavanje onih koji su i pre pandemije bili u gubicima je samo bacanje para u prazno. Novac bi trebalo da se usmeri na ona preduzeća koja su u vanrednoj situaciji izgubili najmanje 25 odsto prihoda, a u prethodnom periodu su solidno poslovala.
Istovremeno, odličan je potez Vlade Srbije, ali i većine drugih vlada, da se direktno podrži potrošač, i to onaj siromašniji. Valja samo precizirati ciljnu grupu, a ne da se davanjem 100 evra svakom punoletnom stanovniku praktično časte i oni kojima je "stoća" sića, za jedno veče.
Foto: Pixabay
U Srbiji je trenutno oko 550.000 nezaposlenih, a njima se prključuje najmanje 150.000 povratnika iz inostranstva koji su tamo izgubili radno mesto i teško da će ga uskoro pronaći. Još oko 100.000 tokom jeseni i zime će otpustiti vlasnici ovdašnjih firmi, a za još toliko ljudi, koji sada zarađuju dnevnim radom u sivoj zoni, hleba uskoro neće biti.
Veoma je moguće da do Nove godine u Srbiji bude gotovo milion nezaposlenih - od pomoći zavisi hoće li se nekako preživeti. Oni bi morali da budu u fokusu državne pomoći, a prva obaveza države je da sačini spisak ovih nesretnika kako bi mogla da ih podrži, a da time ne uključuje i one kojima pomoć nije potrebna.
Primerena nevoljama
Nedovoljna ciljanost je vidljiva i pri podršci preduzećima. Ukoliko Vlada Srbije uspe da namakne novac za drugi ciklus, podrška bi morala da bude mnogo više ciljana, da dođe do onih koji uz malo državnih para mogu da opstaju u vanrednim uslovima pandemije.
Istovremeno, ne vidi se razlog zašto bi država pomagala onima kojima i za vreme vanrednih okolnost i ide dobro, dok bi podrška onima koji su i pre pandemije proizvodila gubitke bio samo novac bačen kroz prozor.
Upravo od preciznog određivanja grupa kojima je pomoć neophodna dobrim delom zavisi i konačna ocena hoće li Vlada Srbije voditi politiku primerenu iznenadnim nedaćama.
.jpg "Do kraja godine moguće i do milion nezaposlenih u Srbiji, kako pomoći?")
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 18
Nn
Nn
Nenad
Daj covece ne lupetaj tako, o kakvoj stoperici i otpustanju pricas? Pa Aptiv nam je svima koji smo radili na odredjeno produzio ugovore dok smo sedeli kod kuce i firma nije radila - znas li ti ko je to uradio u celom Novom Sadu? NIKO! Stvarno sramota treba da te bude kada tako slazes. Verovatno tri grama mozga nemas kada nisi uspeo posao da zadrzis ni kod motaca kablova.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar