Piše: Živan Lazić
Nijedan segment života ne ostaje pošteđen uticaja globalne pošasti. Tako ovih dana čitamo kako je trka za pronalazak vakcine zapravo borba za spas čovečanstva. Čujemo i predloge da država uđe u suvlasništvo nad hiljadama berbernica, obućarskih radnji, radionica, sve kako bi sprečila beskrajan niz bankrota malih preduzeća i milionske talase gubljenja radnih mesta.
Promene u shvatanjima
Ovakvi predlozi ne dolaze ni iz Pjongjanga, glavnog grada autoritarne Severne Koreje, niti sa Kube, još jednog bastiona obožavalaca svemoćne države. Nade u sveprisutno javno vlasništvo polažu se upravo u Briselu, odakle su do sada stizali pritisci u korist, često i zbrzavanih, privatizacija. Prethodno, razmišljanja u sličnom tonu mogla su se čuti i u Berlinu, i u Parizu, glavnim gradovima dve najmoćnije evrounijske države. Korona zaraza je, očito, promenila mnogo toga i u ekonomiji, i u shvatanju svojinskih odnosa.
Mnoge države sveta na krizu ekonomije izazvanu masovnom zarazom su reagovale odlaganjem plaćanja pojedinih obaveza, sufinansiranjem plata za određen period, te kreditiranjem preduzeća, od najvećih kompanija do sitnih radnji sa jednim ili dvoje zaposlenih. Međutim, potražnja toliko umanjena da najveći deo preduzeća i dalje ima minimalne dobiti, a pitanje je da li sa tim mogu da obezbede isplatu minimalca.
Foto: Pixabay
Novac za ulaganje
Pad aktivnosti i prihoda naročito je izražen kod malih preduzeća i radnji. Mnoge usluge koje su do pre koji mesec bile i više nego tražene, sada su izgubile gro mušterija. Posao je stao, a sva je prilika da kriza neće trajati kratko. Pomoć države odlaganjem plaćanja pojedinih poreza i doprinosa, te kreditiranjem bila je spas za veliki broj preduzeća, posebno malih i iz segmenta pružanja usluga. Ali, izgleda da pozajmljivanje novca neće biti dovoljno kako bi većina mini preduzeća i zanatskih radionica i opstalo.
Nevolja je tim veća što se aktuelna kriza nadovezala na prethodnu, započetu 2008. godine, a još neokončanu. Tražeći spas, tada se mnoštvo preduzeća zadužilo, potom su pozajmice prolongirane i novu nedaću dočekala su sa već znatnim kreditnim obavezama. Novo pozajmljivanje vodi ih u prezaduženost i u takvoj situaciji teško da bi bilo novca za plate, sasvim sigurno ne za nova ulaganja.
Jačati kapital firmi
Čelnici svih država, naravno, plaše se da dalje kreditiranje ne bi bilo produktivno i razmišljaju da je nužno da se ojača kapitalna baza firmi. Kako velikih kompanija, tako i najmanjih radnji. Drugim rečima, država bi upumpala novac u preduzeća, ali ne bi tražila povraćaj, već bi, srazmerno ulogu, postala suvlasnik.
Menadžeri firme bi dobili ne mali novac, dovoljan ne samo da firma preživi određen period, pa i duži, već i da pomalo uloži u razvoj. Upravo je izostanak investicija ono čega se plaše evropski čelnici i što pokušavaju da po svaku cenu izbegnu. Stoga se u Briselu i razmatra mogućnost da države privremeno uđu u suvlasništvo nad preduzećima, a kada kriza prođe suvlasnički udeo bi se prodao na tržištu.
Kao Obama
Ceo plan deluje kao korak koji je Barak Obama preduzeo 2008. godine kako bi spasao bankrota velike američke proizvođače automobila. Podsetimo, tada su SAD dvema autokompanijama iz Detroita pozajmile milijarde dolara, a za uzvrat su dobile suvlasništvo.
Nakon tri sezone i oporavka firmi, Bela kuća je prodala akcije i povratila gotovo sav novac. Da je bilo malo više strpljenja i da se sa prodajom udela sačekalo nekoliko meseci, Bela kuća bi još i zaradila. Postignuto je glavno, sačuvana su vodeća preduzeća, radna mesta i kompanije povratile profitabilnost i liderstvo.
Prigovori na planirano postupanje odnose se na preveliku ulogu države i prejaku moć državnih funkcionera. Odluka u koje firme bi država ulazila u suvlasništvo i pod kojim uslovima bi umnogome zavisilo upravo od visokih državnih funkcionera i činovnika. Mogućnosti za pristrasnosti i mahinacije bilo bi podosta.
Problem je i što je tržište već sada umnogome sputano izdašnom monetarnom politikom najvećih svetskih centralnih banaka, masovan ulazak države u suvlasništvo nad kompanjama bi dodatno sputao konkurenciju i inovativnost. Međutim, udar pandemije je snažan, preteći i pitanje prevelike uloge države se u novim okolnostima posmatra kao sekundarno. Naravno, dok kriza ne prođe.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 17
Majk
Zoki
Drzava nema kapaciteta ni za soja preduzeća da ih valjano vodi još da ulazi u vlasništvo u malim.
ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar