Korona ujedinjuje Evropu

Uspeh je izostajao, interesi bogatijih zemalja severa i siromašnijih sa juga kontinenta su se razilazili, često i dijametralno. Međutim, Angela Merkel je u sredini četvrtog uzastopnog mandata na čelu Nemačke uspela da kritičnu situaciju uzrokovanu korona zarazom iskoristi da evropski brod usmeri u pravcu čvršćeg povezivanja i širenja međusobne solidarnosti.

Unijska ovlašćenja

Dakle, Evropska unija će kao pravni entitet u nekoliko narednih sezona od privatnih inestitora pozajmiti 750 miljardi evra, potom ih razdeliti među 27 članica kako bi države oporavile sopstvenu ekonomiju od posledica globalne pandemije.

Čak 390 milijardi biće dodeljeno kao grant, nepovratno, dok će se 360 milijardi usmeriti u vidu povoljnih kredita. Kriterijumi za raspodelu su poprilično socijalizovani i država u težoj situaciji dobiće više novca. Tako će Italija dobiti 62, Španija 43, Hrvatska 9,4 milijardi evra.

Novac će, naravno, do 2058. godine vraćati Evropska unija, i to iz sopstvenih fiskalnih prihoda. Drugim rečima, posle četiri dana mukotrpnog i bezbroj puta prekidanog dogovaranja, čelnici svih evrounijskih država su odlučili da ubuduće Unija ima sopstvene prihode.

Do sada se budžet u Briselu punio isključivo uplatama država-članica, ubuduće centrala dobija poreska ovlašćenja i sopstvene izvore.

Novi porezi

Međutim, pojedinačne države neće izgubiti niti jedno sada važeće fiskalno pravo. Unija će centralizovati samo poreze koje tek namerava uvesti, a koji se zasnivaju i na podsticanju buduće "zelene Evrope".

Dakle, uskoro će se plaćati porez na upotrebu plastike koja se ne može reciklirati, te porez na preveliko emitovanje ugljen-dioksida. Možda je najintrigantnije da Brisel računa i na "digatalni porez", onosno na mnogo veće oporezivanje globalnih lidera u IT tehnologiji, telekomunikacijama, veštačkoj inteligeniciji... koji sada beže u poreske rajeve i plaćaju simboličan namet.

Epilog teških pregovora nije samo solidarnost među članicama, već i dodeljivanje Briselu pojedinih fiskalnih ovlašćenja. Upravo je izostanak ovih prava ograničavao Evropsku centralnu banku u vođenju zajedničke monetarne politike.

Sada se u velikoj meri uklanja nedostatak i čini se korak dalje u jačanju Unije. Može se reći da je postignuiti dogovor posle uvođenja evra najznačajniji potez u razvoju evrounijskog projekta.

Druga rezervna valuta

Do sada EU se samo jednom zaduživala. Kada su Portugalija i Irska pre desetak godina zapali u krizu Unija je posudila 50 milijardi evra kojima je garantovala zaduženja za dve članice.

Sada će se emitovanjem evrounijskih obveznica za dve godine zadužiti 750 milijardi. Ako se pridodaju i obveznice Evropske banke za obnovu i razvoj, te hartije od vrednosti nekoliko specijalizovanih fondova, uspostaviće se novo obvezničko tržište od oko 980 milijardi evra. Time će evro postati bliži cilju da učvrsti poziciju druge rezervne svetske valute.

Trošenje dodeljenog novca će se strogo kontrolisati i u slučaju da se primeti prekomotno ponašanje po ovom pitanju, svaka država će moći postaviti pitanje pojedinih utrošaka pred finansijski savet pri Evropskoj centralnoj mbanci. Mada je u Uniji uobičajeno da se odluke donose konsezusom svih članica, u ovom slučaju biće dovoljna dvotrećinska većina.

Pad kamata

Reagovanje tržišta na dogovor evropskih čelnika je izrazito pozitivno. Prve, ne male, pozajmice Briselu ugovaraju se uz negativnu kamatu -0,18 odsto.

Sličan rejting ima Francuska, dok se Nemačka zadužuje uz negativnu kamatu -0,47 odsto, Slovenija za -0,005 odsto. Značajnije je, pak, što je i prezaduženoj Italiji drastično umanjena cena zaduživinja, sa tri i po na jedan odsto.

Gotovo da je za Latine sa Apeninskog poluostrva pad kamata pod kojima emituju državne obveznice i veća dobit od 42 milijardi iz Fonda za oporavak. Doduše, padu kamata doprinela je i odluka ECB da nastavi kupovinu evropskih obveznica u vrednosti 1.500 milijardi evra.

Nema šta, nešto poželjno nam se dogodilo i ovih meseci dok ceo svet vodi borbu protiv neugodnog virusa i opake pošasti.