Vreme ultrabogatih

Zapravo, izgleda da je pandemija dodatno pogurala upravo one najbogatije. Jednostavno, priroda njihovog posla je takva da ne trpi udare zaraze. Naprotiv, moglo bi se reći da njima biznis cveta upravo u ovo krizno i pandemijom oblikovano vreme.

U pitanju su oni bukvalno najbogatiji, čija ukupna imovina prelazi milijardu dolara. Tako je Džefu Bezosu i njegovom "Amazonu" kao kec na jedanaest naišla praksa da se sve više kupuje onlajn. Samo u jednom danu obogatio se 13 milijardi dolara, lično bogatstvo mu je premašilo 200 milijardi i sada je uverljivo najbogatiji pojedinac na planeti.

Nove, pandemijom iznuđene navike idu u prilog vodećim tehnološkim kompanijama i sve su izrazito profitirale tokom ove godine. Trojica od najbogatijih ljudi na svetu, Džek Bezos, Mark Cukerberg i Elon Mask, od januara su zaradili ukupno 117 milijardi. Očito, njihove firme su se odlično snašle u novim okolnostima i ide im više nego dobro. Tačnije odlično, mnogo, mnogo bolje nego u uobičajenim, donedavnim prilikama.

Ovakav tok događaja nije mogao a da ne ostane ne primećen. Svakako i kao segment predizbornog folklora, reagovao je i Kongres SAD, pa su glavni izvršni direktori četiri vodeće tehnološke firme ("Gugl", "Epl", "Amazon" i "Fejsbuk") pozvani na saslušanje pred nadležni odbor čiji je predsednik Dejvid Sislijen, poslednjih meseci veoma eksponirani poslanik Demokratske stranke. Tako su Pičai, Kuk, Bezos i Cukerberg  više od pet sati odgovarali na pitanja kongresmena.

Doduše, već godinama se mogu čuti primedbe da su vodeće svetske kompanije izraziti i sve veći monopolisti; navode se i brojne zloupotrebe ekskluzivne pozicije. Da je svima, posebno najvećima, važan cilj što manje konkurentnosti ukazuje i način razvoja najvećih.

Nakon uspeha po osnovu tehnološke inovacije sledi dug period akvizicija. Tako je samo "Gugl" tokom dosadašnjeg razvoja kupio ni manje ni više nego 270 kompanija, od kojih su gotovo sve bile ili su bile na putu postati itekako snažan konkurent. U isto vreme, delatnost firme od bavljenja pretragom na internetu proširila se na sijaset najatraktivnijih delatnosti.

"Fejsbuk" je za desetak godina postojanja pokupovao devedesetak rivala, čini se da je najspornijia akvizicija "Instagrama", ljutog rivala čija je usmerenost na fotografije pretila da firmu Marka Cukerberga potisne u drugi plan. Gotovo da je mogao proći kao finska "Nokia", nakon što nije sledila nove trendove u mobilnoj telefoniji. Posve je potisnuta i zaboravljena. No, Cukerberg je osetio opasnost i kupio najvećeg rivala.

Na saslušanju u Kongresu najviše pitanja je bilo usmereno upravo na ovo pripajanje, za koje je više nego očito da je, pre svega, drastično umanjivanje konkurentnosti. Cukerberg se branio podsećanjem da je u vreme spornog spajanja nadležna Agencija, izbegavajući da se izjasni o konkurentnosti, ceo postupak ocenila legalnim.

Bezosu i njegovom "Amazonu" se i u najvećoj političkoj instituciji SAD prebacivalo na način kako na svojim veb stranicama tretira tretira brendove svojih rivala. Slične su primedbe i na ponašanje "Gugla" i "Epla", jednostavno to su firme čija je tehnološka inovacija bila takva da je pružala idealne mogućnosti za kreiranje monopola. Naravno da su svi redom činili sve da ostanu bez rivala.

Možda je ključna primedba da su ekstremno širili polje poslovanja i danas se bave biznisom u, posmatrano tradicionalnom dioptrijom, dvadesetak i više najprofitabilnijih delatnosti. Ostaje da se vidi hoće li Kogres SAD preći na zakonodavnu aktivnost kako bi se suzbio monopol najvećih. Odgovor četiri vodeća menadžera sveo se na tvrdnju da njihove prirode podstiču inovacije. Nesposrno, ali istovremeno još žešće potiru konkurentnost, tim i inoviranje.

Druga nevolja sa bezbrojnim akvizicijama je sve veća koncentracija bogatstva u sve manji broj bogatih, zapravo u u ruke šačice ultrabogatih. Poslednji podaci pokazuju je vlasništvo samo 27 najbogatijih veće od imovine ostatka sveta. Nezabeleženo u dosadašnjoj istoriji sveta.

Danas pet najvrednijih firmi, uz četvoro saslušanih i "Majkrsoft", vrede 30 odsto BDP SAD; dok je početkom prošlog veka, kada su nastajali snažni naftni giganti, pet najvrednijih težilo tek 6,2 odsto tadašnjeg nacionalnog bogatstva najmoćnije države na svetu.