Avioni grdosije prvi nestaju pod udarom korone
Istovremeno, kompanija sa sedištem u Tuluzu će otpustiti blizu 4.000 ljudi, dok će "Boin"g samo u fabričkoj zoni u Sijetlu, gde radi polovina od oko 150.000 zaposlenih, raskinuti radni odnos sa 12.500 radnika.
Mada su oba lidera u proizvodnji aviona imali poteškoća i ranije, definitivan kraj (pre)velikim tipovima letelica došao je sa korona zarazom. Gotovo preko noći ljudi su drastično smanjili želju da lete skupa sa više stotina ostalih putnika, a mnogi i za duže vreme odustaju od letovanja na egzotičnim destinacijama.
Pad broja putnika od početka pandemije je drastičan, otprilke na petinu prošlogodišnjeg broja. Na smanjenje i broja letova i broja putnika utiču i epidemiološke mere svake države ponaosob, u čijoj osnovi je ograničenje fizičkih kontakata. To je samo korak do ograničenog kretanja, pa niko ne želi da putuje pri riziku da mu se za nekoliko dana boravka u drugoj državi može desiti da se situacija promeni i dovede do drastično otežanog povratka.
Starije generacije još pamte 1969. godinu kada se na osnovu dugogodišnjeg plana ranijeg američkog predsednika Džona Kenedija o dominaciji SAD u kosmičkim, ali i zemljanim letovima, pojavila grdosija od aviona, po prvi put sa putnicima u dva nivoa. Dakle, "Boing 747" ili "Džambo-džet", kako su klijenti prozvali novitet po izvanredno osmišljenoj kampanji da poznati, popularni i bogati ličnim primerom promovišu let novim tipom mašine, divio je ljubitelje putovanja širom sveta, predstavljao domete američke tehnologije i industrije. Godinama je bio i ostao simbol globalne dominacije SAD.
Dvomotorci protiv "Erbasa 380"
Međutim, pre desetak sezona Američka bezbednosna agencija je dopustila da na aerodrome u SAD sa međukontinentalnih relacija mogu da sleću i dvomotorni avioni. Četvoromotorci su postali preteški, troše previše goriva i gubili su profitabilnost.
Potez je bio usmeren protiv "Erbas A380", zakasnelog odgovora Boingovog rivala sa Starog kontinenta, i postigao je cilj. Tokom petnaest godina proizvodnje, iz pogona u Tuluzu plasirane su tek 242 evropske grdosije.
Kada su prošle godine izostale očekivane narudžbine od tradicionalnih mušterija sa Dalekog istoka i iz Emirata, proizvodnja je zaustavljena. Kako se donedavno procenjivalo da će 2025. godine doći do znatnog uvećanja aviosaobraćaja širom sveta, tinjala je nada da će proizvodnja evropske dike biti obnovljena. Sa korona zarazom i ova nada je iščezla.
Flote čekaju demontiranje
Naime, ceni se da će do pomenute godine biti savladana sadašnja kriza u vazdušnom prevozu. Međutim, isto tako smatra se da će pandemija ostaviti trajne posledice upravo na umanjenje mobilnosti.
Ljudi će se, na duži period, vratiti pouzdanijim rešenjima, tradicionalnijim svakodnevnicama, lokalnijoj zajednici. U takvom kontekstu biće uočljivo manje putovanja na najudaljenije relacije, što je osnov avioindustrije. Posebno će biti pogođeni masovni avioprevozi.
Takva predviđanja bliska su i menadžmentima dva vodeća proizvođača aviona i usledio je kraj "džambo-džetovima". Glavne uzdanice obe kompanije sada su iznašle rešenje u znatno manjim i već deceniju najprofitabilnijim letelicama, "Erbas A350" i "Boing 787".
Da je došao kraj vremenu grdosija može se videti i po aviokompanijama. Trenutno su gotovo sva 242 aviona "Erbas A380" parkirana na namenskim terenima u Španiji, Kaliforniji i Australiji, samo "Emirates" ima jedanaest komada u putničkoj ponudi, odnosno jedna manja kineska kompanija još pet. Sasvim je izvesno da "Er Frans" svojih deset neće ni podizati, a nije izvesno šta će raditi "Lufthanza" sa svojih četrnaest letelica, od kojih je polovina stara tek sedam godina.
Svi ti avioni čekaju da budu demontirani.
Bela kuća ne odustaje
"Boingove" letelice "747", njih 31, "Britiš ervejz" je takođe parkirao u Španiji. Tokom maja meseca od dalje upotrebe ovih tipova aviona odustale su manje kompanije "KLM" i "Vrdžin". "Lufthanzi" je ostao 41 "Boing 747" i nije sigurna hoće li se na letenje vratiti makar osam najmlađih, starih šest sezona.
Neizvesnost je tim veća što je samo osam aerodroma u svetu u potpunosti opremljeno da prihvati grdosije. Velikoj većini preostalih vazdušnih luka za takav posao neophodna je nova pista, često i novi terminal.
Ali i nakon oficijelnog prestanka proizvodnje "Boinga 747", ipak će u jesen 2024. biti izrađena i isporučena dva aviona ovog tipa - za američku vladu. Jer, "Džambo-džet" je pre svega simbol moći SAD, i to mora da ostane u svesti globalne javnosti.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar