"Uslov za pomoć države u tri minimalne zarade od po 30.000 dinara je da se ne sme smanjiti broj zaposlenih više od deset odsto tri meseca po isplati, pa smo imali pravo da smanjimo broj zaposlenih za troje, a otkaz je dalo četvoro, čime smo probili dozvoljenu kvotu", rekao je Bauk.
Dodao je da su radnici dali otkaz posle dva primljena minimalca "jer su mladi ljudi, podstanari i ta plata je nedovoljna za pokrivanje svakodnevnih troškova", a kako posla nema nisu mogli da isplate i dodatak na tu sumu.
Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled posledica bolesti kovid-19 predviđa da firma koja dobije pomoć u minimalcima ne sme da otpusti tri meseca više od deset odsto radnika, u suprotnom mora da vrati dobijeni novac u roku od pet dana.
Ako se novac ne vrati u roku, poslodavac rizikuje da plati prekršajnu kaznu u iznosu od 20 do 50 odsto odloženih poreskih prihoda, a ne manju od 250.000 dinara za pravno lice i 50.000 dinara za preduzetnika.
Država je nedavno donela odluku da ponovo pomogne svim malim i srednjim firmama sa 60 odsto minimalne zarade za dva meseca uz isti uslov da se dva meseca ne sme otpustiti više od deset odsto radnika, odnosno sa prvim paketom, do kraja godine.
"Kada je već probijena kvota odlučio sam da otpustim još devet radnika i vratio sam dobijen novac na isti račun preko koga je prosleđen i ne znam da li je obračunata kamata, ali treći minimalac nije uplaćen", rekao je Bauk.
Tokom avgusta, kako je rekao, posao je malo krenuo jer su se otvorile dve destinacije - Turska i Egipat, pa je planirao da uzme pomoć iz drugog kovid paketa za dva meseca u iznosu od 60 odsto minimalne zarade, ali je saznao da ne može, jer ko uzme prvi paket po automatizmu dobija drugi, a ko vrati prvi ne dobije ni drugi.
Bauk je rekao da nije konkurisao za kredit za likvidnost kod Fonda za razvoj jer smatra da se kredit uzima za investicije, a ne za plate kada je posao na "rubu propasti".
"Ako se pandemija produži, pitanje je ko će preživeti", rekao je Bauk.
Pomoć turizmu kao najugroženijem sektoru bila bi, kako je ocenio, da se firme pomognu bar minimalnim platama za šest meseci i oslobađanjem poreza i doprinosa na te plate. On je rekao da je pomoć države u minimalnim zaradama za radnike "diskutabilna" jer će firma od dobijenih 30.000 po radniku vratiti državi 20.000 na ime poreza i doprinosa.
"Za pomoć od preostalih 10.000 besmisleno je držati radnike koji nemaju posla", rekao je Bauk.
Istakao je da je država trebalo da pomogne one sektore koji su imali štetu od pandemije, a ne sve podjednako, pa i farmaceute i trgovce koji nisu u velikom problemu.
Ocenio je da država nije dovoljno svesna koliko će propadanje jednog sektora da povuče i druge, pa kad ne rade turističke agencije nema posla ni za prevoznike među kojima je i avio-kompanija Er Srbija, vodiče, rentakar službu, vozače i druge u povezanim delatnostima.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 11
Stanoje
Pitajte ljude iz Nemačke, Švedske, Holandije, Francuske...... Na koji način su te stvari tamo rešene, i da li su države pomogle privredi? Začudiće vas odgovori.
Dragan
Djole
Iz cega?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar