Hofman i Kiping predlažu u procesu donošenja digitalne strategije Nemačke da se uvede četvorodnevna radna nedelja, odnosno 30-časovna radna nedelja kao puno radno vreme i punu platu.
Kažu da je sadašnji model – star decenijama i utemeljen na tome da muškarac radi puno radno vreme, a žena brine o kući i deci – pregazilo vreme i da više nema nikakve veze s realnim životom.
"U modernom društvu nam treba više vremena za negu svojih roditelja i drugih starijih osoba, za brigu o deci, više vremena za kulturu, rekreaciju", obrazlažu Kiping i Hofman.
Hoće li Marksova utopija o radu zaista postati stvarnost?
U nekim zemljama već postoji skraćena radna nedelja, a i u Nemačkoj su se još 90-ih smanjivali radni sati.
Mašinobravari su u Nemačkoj, istina dobrovoljno, imali 28 sati rada nedeljno uz niža primanja, a i u drugim zemljama Evrope postoje eksperimenti sa smanjivanjem radnog vremena.
Taj argument će zasigurno postati odlučujući narednih godina, pogotovo sa dolaskom novih generacija koje će sve više raditi "na daljinu" i koje žele drugačije da usklade rad i privatni život.
Zapravo, smanjuje se i broj radnih sati, kako bi što više ljudi moglo da radi. Raditi manje po čoveku, da bi više ljudi radilo.
Uostalom već je od 1995. godine broj radnih sati počeo da se smanjuje. U Nemačkoj je 1995. bilo 1.528 radnih sati godišnje, a 2015. je broj radnih sati godišnje smanjen na 1.371 sat. U Španiji je smanjen sa 1.755 sati na 1.691 sat, a u Francuskoj sa 1.605 sati na 1.482 sata. I u Italiji je broj godišnjih radnih sati smanjen, i to s 1.856 na 1.725. Međutim, u Italiji se radi 354 sata više nego u Nemačkoj i 243 sata više nego u Francuskoj gde je krajem devedesetih uvedena 35-časovna radna nedelja.
Kada je 2017. došao na vlast, Emanuel Makron se okomio na 35-časovnu radnu nedelju i hteo da je ukine, ali ta radna satnica ušla je preduboko u srž života, toliko da ju je gotovo nemoguće izmeniti. Istina, ima privatnih kompanija koje se ne pridržavaju te satnice i uprkos tome što francuska država godišnje izdvaja oko 12 milijardi evra za one kompanije koje su uvele 35-časovnu radnu nedelju.
Iako italijanski zakon dopušta i 48-časovnu radnu nedelju gotovo nigde nije duža od od 40 sati, a uglavnom je 36-časovna radna nedelja. Slično je i u Španiji, Velikoj Britaniji, itd. Zakon o radu trebalo bi da se menja i na nivou Evropske unije.
U Holandiji, na primer, već postoji četvorodnevna radna nedelja sa oko 29 radnih sati nedeljno, dok se u Norveškoj radi 33 sata nedeljno, te se ima 21 dan plaćenog odmora. U Danskoj se radi 33 sata nedeljno, a u Belgiji 35 sati.
U švedskom gradu Geteburgu, u domu za nepokretne uveden je probni rad od šest sati dnevno. Zaposleni su radili bolje jer su bili odmorni, ali je dom morao da zaposli još 17 osoba, što je povećalo troškove za 1,3 milona evra. Na kraju se odustalo od eksperimenta.
Profesor sociologije rada na rimskom univerzitetu "La Sapienza" Domenico De Masi izračunao je da 1.800 sati rada godišnje u Italiji u odnosu na 1.482 sata u Francuskoj znači četiri miliona zaposlenih. Odnosno kada bi u Italiji broj godišnjih radnih sati bio kao u Francuskoj, to bi značilo da bi moglo da se zaposli još četiri miliona ljudi, a kada bi se radilo kao u Nemačkoj, 1.371 sat godišnje, Italija bi dobila 6,6 miliona novozaposlenih.
Sve veće društvene razlike
U Nemačkoj je 2003. uveden tzv. minirad ili rad s nepunim radnim vremenom za koji se ne dobija više od 450 evra mesečno, ali kompanije koje ga uvedu dobijaju poreske olakšice. Sada u Nemačkoj ima oko sedam miliona ljudi od 43 miliona zaposlenih koji tako rade.
Šef nemačkih sindikata metalurških radnika Jorg Hofman u razgovoru za "Süddeutsche Zeitung" kaže da nije zbog virusa korona pokrenuta promena radnih sati, već su do toga dovele strukturne promene u automobilskoj industriji. Narednih godina biće sve manje posla za ljude u proizvodnji automobila, pogotovo automobila na električni pogon, pa Hofman želi da se radi kraće, ali da radi što više osoba.
Kiping pak želi uvođenje obavezne radne nedelje od 30 sati za sve zaposlene. Digitalizacija smanjuje potrebu za ljudskom radnom snagom, ali se povećava produktivnost onih koji rade kraće, pa društvo ipak postaje bogatije. Smatra da ukoliko ne dođe do promena u tom pravcu, mogu nastati još veće društvene razlike između onih koji rade i imaju visoke plate i nezaposlenih.
Međutim, promena radnih sati neizbežno će doneti i druge promene, "pa čak i uvođenje osnovne plate, tzv. plaćeni nerad".
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 3
Acko
*/
Lola
8 radnih sati jede život i nismo ni za šta,a trebamo deci,roditeljima i sve ostalo postići sto je nemoguće sad.
Ovo je veliki korak za čovečanstvo i blago generacijama koje ce raditi tako.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar