Kada će dolar pasti?

Piše: Živan Lazić

Dalji tok priče ističe da je prisustvo kineske valute mnogo manje od veličine i snage kineske ekonomije, pa bi bilo racionalno uvećati ulogu juana. I to u svim segmentima upotrebe novca, za transakcije, kao devizne rezerve, pri ulaganjima na finansijskim tržištima.

Naravno da bi se toliko širenje juana u najvećoj meri odvijalo na račun danas daleko najdominantnijeg, dakle dolara. Time bi se američki novac, rezervna svetska valuta, umnogome potisnuo iz međunarodne upotrebe. Istovremeno, neprekidno štampanje dolara, dramatično učestalo i tokom korona pandemije, dodatno mu obara vrednost.

Poslednjih decenija više puta se govorilo o krahu rezervne svetske valute. Tim više i žešće što je globalna politička situacija bila napetija, a na svetskoj mapi bilo više ratom zahvaćenih područja. No, do sada je dolar uvek opstaje na tronu svetske valute.

Poslednjih godina Sjedinjene Američke Države odlučile su da maksimalno zloupotrebe poziciju sopstvenog novca kao, istovremeno, i glavnog novca pri međusobnim finansijskim aranžmanima trećih zemalja. Uvedene su i stalno se pojačavaju sankcije protiv Kine, još više i, nešto drugačije, protiv Rusije. Ne vidi se kraj finansijskom "davljenju" Rusije, niti kraj pravno spornom obuzdavanju tehnološkog razvoja najmnogoljudnije države.

Situacija je idealna da Rusija i Kina, obe pod teškim američkim sankcijama kojima se, delimično ili u celini, pridružuju i Velika Britanija, države EU, Kanada i Australija, realizuju tešnju saradnju. Gotovo da je u pitanju goli opstanak, toliko su Amerikanci zapeli da najljućim globalnim rivalima vežu omču oko vrata.

Manjak investicija

Još 2014. godine trgovina između Rusije i Kine vredela je 89 milijardi dolara, a preko 93 odsto je realizovana dolarskim plaćanjem; sa obe strane. Pretprošle sezone međusobna razmena je iznosila 84 milijarde, ali je samo 55 odsto realizovano u američkoj valuti, 30 odsto u evrima, ostatak u juanu i rublji.

Trenutno se tek 46 odsto međusobnih aranžmana dve sile odvija u dolarima, 30 odsto u evrima, 16 odsto u juanima, osam odsto u rublji. Reklo bi se da se dolar povlači. Ali, Kina je poštovala sankcije protiv Rusije od samog uvođenja. Već 2015. godine međusobna trgovina je umanjena na 52 milijarde dolara.

Foto: Pixabay

Tek je završetak još jednog naftovoda, kapaciteta 30.000 tona godišnje, potom postepeno puštanje u rad gasovoda "Snaga Sibira", kapaciteta 42 milijarde kubika, puštanje dva drumsko-železnička mosta između gradova na reci Amur, te izgradnje dve pruge od graničnih kineskih gradova do Habarovska i ruske dalekoistočne pružne mreže omogućilo da se protekle sezone dostigne razmena iz 2014, sa planom da se već naredne sezone premaši 100, a do 2030. godine i veoma ambicioznih 200 milijardi dolara.

Međutim, razmena Kine sa SAD je pretprošle sezone dostigla čak 737 milijardi dolara, od čega je oko 495 milijardi kineski izvoz. Suficit Kine je ono što brine Donalda Trampa i zbog čega se odlučio na, pravno sporne sankcije prema Pekingu. Čak 20 odsto kineskog izvoza otpada na najmoćniju silu na svetu, dok je za Rusiju deset puta manji.

Istovremeno, razmena Rusije sa državama Evropske unije je 2014. dostigla 380 milijardi, uz suficit od 140 milijardi. No, sankcije čine svoje i prošle sezone trgovina je svedena na 270 milijardi. Nevolja Putina je što izvoz ugljovodinika, nafte i gasa, čini čak 68 odsto ukupnog inoplasmana u EU, odnosno 58 odsto u Kinu. Sa druge strane, čak polovina uvoza iz Kine su mašine i oprema.

Istina, poslednjih sezona ruski izvoz poljoprivednih useva je dostigao šest, sa ciljem da za tri sezone nadmaši i deset milijardi. Takođe, Rusi Kinezima prodaju i ono što su do nedavno čuvali samo za sebe, kao najvažniju tehnološku tajnu. U pitanju su protivraketni sistemi S400 i avioni SU 35. Ipak, sve to će samo delimično promeniti nepovoljnu strukturu ruskog izvoza.

Juan nije konvertibilan

U privrednim odnosima Kine i Rusije još je veća manjkavost malo investicija iz jedne u ekonomiju druge zemlje. Jeste da je kineskim novcem u pograničnoj oblasti Rusije obnovljen posrnuli sovhoz sa 27.000 hektara oranica i sada se silne tone soje šalju sa druge strane reke. Uz granicu, ali i u udaljenijim regijama, obnavljaju se kineskim novcem i stočarske farme za izvoz mleka.

No, Rusi su očekivali mnogo više, od sankcija ovu zemlju je napustio "zapadni" kapital u iznosu od 170 milijardi, dok investicije Kine godišnje ne premašuju osam milijardi dolara. Premalo da se popuni praznina.

Mada se rublja i juan sve više koriste u međusobnoj trgovini, i na ovom planu ima poteškoća. Kurs rublje je izrazito zavisan od cena nafte na berzama i veoma je oscilatoran. Stoga je Kinezima teško da u rubljama planiraju investicione troškove. Sa druge strane, juan nije konvertibilna valuta, vrednost određuje država Kina vodeći računa o sopstvenom interesu. Takva pozicija dopušta ne male manipulacije.

Foto: Pixabay

Dobro je pak da se međusobna saradnja dve velike i susedne države proširuje i kvalitetno obogaćuje. Prostora za dalji razvoj ima podosta i trebalo bi ga usmeriti na najnovije tehnologije. Međutim, još dugo će SAD ostati vodeći partner Kine, dok je za Rusiju na takvoj poziciji Evropska unija. 

Ipak, saradnja dve sankcijama ugrožene države će doprineti i da se međusobna trgovina uveća i da se ekonomsko-tehnološki razvoj dve zemlje poveže i odnosi podignu na kvalitetno za dve, tri stepenice viši nivo. Sankcije SAD prema Kini otvaraju mogućnosti da se saradnja sa Rusijom brže ostvari.

Reč je o izgradnji operativne platforme nezavisno od Gugla i Androida. Rusi podavno rade na takozvanoj Aurori, u čijoj je osnovi finski početni izum uz učešće brojnih ruskih podizvođača. Potom su Rusi kupili suvlasništvo i preuzeli razvoj platforme. Nije tajna da predstavnici dve zemlje razgovaraju o zajedničkoj upotrebi Aurore, baš kao što je kineski tehnološki div Huavej, glavna meta američkih sankcija, u Rusiji našao odlično tržište.

Bez informacija

Kinezi uporedo rade, čak daju prioritet, sopstvenoj verziji nezavisnog operativnog sistema HongMeng. Istina, iako se u Pekingu redovno proveravaju mogućnosti Aurore, glavnim partnerima Huaveja, firmama Tencone, Vivo i Oppo, već su podeljeni milioni proizvoda sa HongMeng ugrađenim operativnim sistemom. Za svaki slučaj, ako se sankcije zaoštre do maksimuma. Za sada nije poznato hoće li Kinezi sistem širiti van granica, zna se samo da će se moći koristiti u smartovima, kompjuterima, automobilima.

Šta se dobija oslanjanjem na sopstvene operativne sisteme? Oduzima se vodećim IT gigantima, a svi odreda su američke kompanije, pribavljanje informacija o korisnicima, što je inače osnov u poslovanju najvećih. Tako se, naravno, podriva i dolar.

No, efekat bi bio mnogo veći ako ne bi radila svaka vaška obaška, već ako bi se istom operativnom mrežom služio veći broj država, posebno najbrojnijih i ekonomsko-tehnološki naprednijih. Teško da u trenutnoj situaciji postoji efikasniji način potiskivanja američke valute, tako nemilosrdne prema svima koji se zamere Beloj kući.