Smanjenje Euribora trebalo bi da se odrazi i na nižu cenu novog zaduživanja u evrima.
Euribor u većoj meri utiče na kredite privredi, s obzirom na to da je kod privrede veće učešće evroindeksiranih i kredita u evrima - 83 odsto, u poređenju sa kreditima stanovništvu - 44 odsto.
Inače, kamata na tromesečne međubankarske pozajmice u evrozoni, Euribor, pala je ove sedmice na istorijski minimum od minus 0,49 procenata.
U centralnoj banci Srbije navode da bi, pored nižih rata za kredite koji su u otplati, smanjenje Euribora trebalo da se odrazi i na nižu cenu novog zaduživanja u evrima, s obzirom na to da doprinosi nižoj ceni izvora za kredite u evrima.
Od kredita u evrima neki su bili odobreni po fiksnoj kamatnoj stopi, a drugi po varijabilnoj kamatnoj stopi - najviše tromesečnom ili šestomesečnom Euriboru uvećanom za odgovarajuću maržu.
Kada je reč o kreditima stanovništvu, za Euribor su najviše vezani stambeni krediti. Ti krediti su gotovo u potpunosti evroindeksirani, za razliku od gotovinskih koji su gotovo u potpunosti u dinarima i na čiji nivo anuiteta i cenu novog zaduživanja utiče promena referentne kamatne stope NBS.
U NBS kažu da pad Euribora svakako utiče na cenu kredita u Srbiji, ali i da se primećuje da je pad kamatnih stopa na kredite u evrima bio izraženiji od pada Euribora. Takvo smanjenje kamatnih stopa, navode, rezultat je nekoliko faktora: smanjenja premije rizika, kao i povećanja kreditnog rejtinga zemlje i rasta konkurencije među bankama u Srbiji.
U centralnoj banci Srbije kažu da je buduće kretanje Euribora teško predvideti, s obzirom da je u pitanju tržišna kategorija koju određuje ponuda i tražnja. Ali, kretanje ove stope najvećim delom zavisiće od politike Evropske centralne banke u narednom periodu odnosno od toga da li će ECB i dalje i u kojoj meri voditi ekspanzivnu monetarnu politiku, navode u NBS.
Takođe, ukazuju na činjenicu da je inflacija u EU već duže vreme ispod ciljane, te da EU ekonomija ne ostvaruje očekivani rast, već se govori o recesiji u pojedinim EU članicama.
U NBS napominju da trenutno tržišni učesnici ne očekuju smanjenje stope ECB na depozitne olakšice, pa se ne očekuje ni dalji značajniji pad Euribor stope, koji je u avgustu dostigao rekordno nizak nivo (-0,49% za tromesečni EURIBOR). Ipak, stimulativna monetarna politika ECB (programi otkupa hartija od vrednosti) biće na snazi u dužem periodu, uz očekivani dalji rast viškova likvidnosti banaka, pa se ne očekuje ni veći rast ovih stopa u narednih godinu ili dve.
Tako da bi do rasta kamatnih stopa moglo da dođe u slučaju većih finansijskih rizika nakon popuštanja fiskalnih mera kojima vlade zemalja trenutno obezbeđuju pomoć privredi za otklanjanje posledica pandemije korona virusa odnosno promene ekonomskog ciklusa.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar