Kako piše
Istinomer, mir se uvek isplati, u svakom smislu. Da li će pak i izgradnja "auto-puta mira", kako nazivaju saobraćajnicu koja treba da poveže Niš i Prištinu, pa time i Beograd i Drač, biti pre svega politička investicija koja se Srbiji neće ekonomski isplatiti?
Ako se na trenutak po strani ostave politički interesi (auto-put između Srbije i Albanije našao se i u "pismu" koje su Beograd i Priština potpisali u Vašingtonu), da li bi za privredu i građane Srbije viši prioritet bio auto-put do Bara?
Deo srpske opozicije se krajnje negativno izjasnio o novom auto-putu.
"Potpisani ugovor o kreditu s Evropskom investicionom bankom kojim će parama građana da se finansira učešće Srbije u izgradnji auto-puta Niš – Priština – Tirana – Drač i najavljeni početak gradnje na srpskoj strani predstavljaju čin vrhunske neodgovornosti prema državnim interesima", bio je zvaničan stav Demokratske stranke Srbije, uz poruku da je reč o "auto-putu Velika Albanija".
Ekonomistkinja Marija Đorđević smatra da je pitanje puta Niš-Priština apsolutno u domenu politike.
"Ekonomski argument je tu patuljak u odnosu na političku pozadinu i zbog toga je jako teško tu bilo kakav narativ graditi", kaže ona za Istinomer.
Ipak, po mišljenju ekonomiste Mahmuta Bušatlije, auto-put do Kosova i Albanije ima daleko više ekonomskog smisla nego put do Bara jer je Drač, kako kaže, vrlo zanimljiva luka. Bušatlija prihvata argument da luka u Draču nema veliki kapacitet, ali kaže da deo tamošnje obale ima duboko more, što omogućava pristup brodovima s vrlo dubokim gazom.
"Veliki brodovi prekomorski ne mogu da uđu u sve luke Mediterana. I obično se pretovaruju brodovi na Malti i u novije vreme u jednoj luci na Siciliji koju su napravili Kinezi. Praktično, ti veliki brodovi dolaze do Malte ili Sicilije, pa se teret pretovara na manje brodove koji idu po Sredozemlju. A naročito Jadranom ne mogu ti veliki brodovi da uđu. U Drač će moći da uđu", pojašnjava sagovornik Istinomera.
Kako dodaje, ta veza s Dračom je za Beograd vrlo važna jer onda Beograd praktično postaje jedan distributivni centar za čitavu Centralnu Evropu, podsećajući da je prestonica Srbije jedino mesto u jugoistočnoj Evropi gde se ukrštaju mnogi koridori.
Prema njegovoj proceni, kapacitet Drača može biti možda i do 20 puta veći od kapaciteta Bara.
"Luka Bar ima oko dva miliona tona godišnje kapacitet prolaza. Dakle, i ulaza i izlaza zajedno. I sad, kad pogledate, tri miliona ljudi koristi tih dva miliona kapaciteta. Za to otprilike treba jedno dve do tri nedelje godišnje", objašnjava on zbog čega bi izgradnja auto-puta do crnogorske luke bila neisplativa.
Bušatlija kaže da bi dnevno tim auto-putem moralo da prođe u proseku 25.000 vozila, a da trećinu predstavljaju vozila koja imaju nosivost veću od 20 tona, odnosno kamioni, koji donose najviše dobiti.
Njegova ocena je da bi veza između Niša i Prištine doprinela tome da Srbija ostvari veću korist od koridora koji kroz nju vode. U tom smislu, pravljenje deonice do Merdara ne vidi kao veliku investiciju za našu zemlju, doduše uz ogradu da je "kod nas vrlo teško dokučiti koliko šta košta".
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 5
Kiki
Spindoktors
Vojvodjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar