Koliko radi Fijatova fabrika u Kragujevcu

Piše: Živan Lazić

Finansijski pokazatelji posle prvih osam meseci su porazni, prihod je tek 187,2 miliona evra, za 28,1 odsto manje nego lane za isti period.

Istina, pandemija je snažno pogodila celu automobilsku industriju, mnogi proizvođači su tekuće godine gotovo prepolovili proizvodnju, prodaja je opala još i više. Može se reći da je globalna pošast zahvatila i Fabriku automobila Srbija (FAS), u kojoj je trećinski suvlasnik država Srbija, dok torinski "Fijat" sa dve trećine vlasništva upravlja potpuno samostalno.

Prihod vrtoglavo opada

Međutim, problem je što je loš trend odavno zahvatio FAS, korona zaraza samo je doprinela da se stvari u potpunosti ogole. Jer, teško je sakriti da će ove sezone zaposleni biti na radnim mestima tek nešto više od 110 dana.

I to ako do kraja godine više ne bude neplaniranih prekida. Danas, u ponedeljak, trebalo bi da se, nakon što su prethodne dve nedelje ponovo bili na plaćenom odsustvu, vrate za mašine. Prethodno su spojili tri sedmice kolektivnog godišnjeg odmora i tri sedmice plaćenog odsustva, a nisu radili ni tokom dva prolećna meseca. Teško da će do Nove godine proizvesti više od 45.000 automobila, 60 odsto lanjske produkcije.

Nevolja je što je i prošla godina bila slaba sa tek 542 miliona prihoda. Stoga su i lane radnici blizu tri meseca proveli na plaćenom odsustvu. Ipak, završni račun je pokazivao 1,65 miliona evra dobiti.

Čudno, ali samo dok se ne shvati da država itekako subvencioniše zajedničko preduzeće. I to na različite načine, direktnom uplatom pojedinih troškova, možda još i više desetogodišnjim oslobađanjem brojnih obaveza. Tako je na kragujevački račun i prošle godine uplatila 21,2 miliona evra, za dva miliona iznad svih godišnjih fabričkih troškova za 2.069 zaposlenih.

Država plaća zaposlene

Što je još neobičnije, može se reći da država Srbija od samog početka aranžmana plaća radnike Fijatove fabrike. Od godine 2011, kada je na potpuno novim linijama, u koje je većinski vlasnik uložio blizu milijardu evra, započela proizvodnja, na zarade je isplaćeno oko 200 miliona evra. Tokom istog perioda, Srbija je subvencionisala firmu sa 168,5 miliona i tako skoro u celosti pokrila izdatke za plate.

Zapravo, u pitanju je sam osnivački ugovor između dva partnera u vezi sa zajedničkim ulaganjem. Primer je tipične političke investicije, a nije beznačajna ni uloga potencijalno velike fabrike u predizbornoj kampanji 2008. godine.

Objavljen bučno i samo u lepom svetlu, vezan za tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, opozicionog u odnosu na (drugu) vladu Vojislava Koštunice, smatra se da je ugovor opozicionoj Demokratskoj stranci doneo bar šest, sedam odsto dodatnih glasova. Taman da bude pobednik i kasnije, uz pritisak Socijalističke internacionale na SPS da prihvati saradnju sa demokratama, formira novu vladu.

Cena koja je tom prilikom plaćena je žestoka, vidi se i na ugovoru o osnivanju nove firme, Fabrike automobila Srbije, FAS.

Ugovor ispod evropskog standarda

Tom prilikom država Srbija prihvatila je mnoge odredbe sasvim neuobičajene u evropskoj praksi. Tako je Fijat oslobođen plaćanja penzionog i socijalnog doprinosa na zarade, takođe i brojnih lokalnih taksi. Praktično, nova fabrika jedino plaća neto zarade zaposlenih i troškove energije, a ugovorom je dopušteno da se za potrebe fabrike snize cene energenata.

Izostavljeno je da se precizira maksimalan, odnosno minimalan broj novih vozila za svaku od narednih godina, nije naveden ni broj zaposlenih prve, potom druge i svake od narednih deset na koliko se odnosi polazni ugovor. Nije predviđeno ni koliko će nova fabrike delove za montažu kupovati od domaćih kooperanata.

Sa druge strane, Srbija se kao manjinski vlasnik obavezala da finansira poboljšanje saobraćajnica između fabričkog dvorišta i srpske putne, odnosno železničke mreže. Tu su i obaveze za poboljšanje ekologije, a Srbija je prihvatila da bude garant za 170 od 500 miliona evra kredita koji je "Fijat" podigao radi ulaganja u Kragujevac.

Takođe, država Srbija je prihvatila i uplatu 50 miliona evra bez preciznije namene.

Beznačajni neto izvoznici

Italijanska strana se maksimalno koristi i onim što je u ugovoru zapisano, i onim što je izostalo. Tako opremu i delove nabavlja isključivo od ranijih tradicionalnih partnera, među ovdašnjim firmama jedva da kooperira sa desetak dobavljača, a obim saradnje je minoran. Sama bira ko će i po kojoj ceni raditi skupe alate.

Na uvoz ode čak 87 odsto godišnjeg prihoda FAS-a, pa su Kragujevčani nekoliko godina bili nominalno najveći izvoznici, ali i uvoznici. No, sasvim su skromni neto izvoznici. Od preostalih 13 odsto prihoda treba isplatiti struju, energente, neto zarade i uračunati amortizaciju.

FAS je primer fabrike ugovorene u teško vreme globalne krize, pod snažnim pritiskom svetski renomiranog partnera, a sa željom pojedinih srpskih političkih struktura da i same izborno profitiraju. Krajnji epilog je katastrofalan. Firma malo zapošljava, još slabije sarađuje sa lokalnim privrednim okruženjem, oslobođena je gotovo svih obaveza prema državi.

Ali, ni tolike privilegije nisu bile dovoljne da kompanija uzorno posluje, šta više, ovo vozilo se simobličnmo prodaje na domaćem tržištu, godišnje do 1.200 automobila, a izvoz je svake godine sve niži. Politički sponzor posla je već na prvim narednim izborima izgubio vlast, od poraza se nije oporavio do današnjeg dana. Naprotiv, neprekidno se raspada i  već duže vreme ne igra nikakvu ulogu na političkoj sceni Srbije.