Bruto domaći proizvod Srbije u trećem tromesečju za 1,3 odsto je manji nego u istom periodu prošle godine što je drugi uzastopni kvartal sa međugodišnjim padom, pa smo i formalno u recesiji. Prema rečima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je, opet, pre Republičkog zavoda za statistiku izašao sa fleš procenom BDP-a koju je RZS prošle godine u jednom trenutku prestao da objavljuje da bi se onda naprasno predomislio, Srbija će ove godine imati najmanji pad (ili drugi po redu) u Evropi.
Ovo je veoma moguće, ali prema rečima stručnjaka, teško da će se ostvariti scenario koji je vlada zamislila da pad bude jedan odsto ili manje.
"
Ne može nikako biti minus jedan odsto. MMF je procenio minus 1,5 odsto, a mislim da će biti bliže minus dva, ako ne bude nekog većeg zaključavanja ekonomije. Ali predsednik jeste u jednom u pravu, sledeće godine nećemo moći da računamo na doprinos poljoprivrede. Ova godina je bila izdašna, ali teško je očekivati sledeće godine da bude ne samo još bolje, nego čak i da rod bude isti kao ove godine", ocenjuje za
Danas Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, dodajući da će mnogo zavisiti od prerađivačke industrije.
O tome će se mnogo više znati kada vidimo budžet i za šta su se vlasti odlučile, dodaje on.
"Videćemo da li će i dalje ulagati sredstva u bezbednost ili će se okrenuti nekim drugim projektima, poput zelene ekonomije, inovacijama, izgradnji komunalne infrastrukture… Građevinarstvo je ozbiljan faktor u BDP-u i dobro je što se ide u infrastrukturne projekte, ali nije dobro što nema tendera, nema studija opravdanosti nego se o tome da li će se nešto raditi odlučuje mali broj ljudi. Nedostatak jasnosti u sklapanju dilova je vid političke korupcije, a opterećuje buduće generacije kreditima", ocenjuje Đogović.
Da bi na kraju godine pad BDP-a iznosio jedan odsto, potrebno je prema gruboj računici, da u četvrtom tromesečju BDP padne najviše 1,4 odsto. Međutim, kako objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, prošle godine u četvrtom tromesečju zabeležen je iznenađujuć i snažan međugodišnji rast od 6,2 odsto.
"Prošle godine treće i četvrto tromesečje su imali iznenađujuće visok rast zbog rasta građevinarstva što je izazvalo i određene sumnje, tako da je u četvrtom tromesečju verovatan pad, a ako bude nekog zatvaranja ekonomije moguć je pad i u odnosu na treće tromesečje. Sa dva meseca do kraja godine ni zatvaranje, koje sigurno neće biti jako, ne može previše uticati, pa je izvesno da će pad iznositi između minus 1,5 i dva odsto", ocenjuje Arsić.
On ističe i da su u trećem tromesečju evropske ekonomije zabeležile snažan oporavak koji liči na slovo V što ukazuje da je osnovni razlog velikog pada bilo zatvaranje ekonomije.
Prema podacima statističke agencije EU, Evrostata, i fleš procene desetak EU zemalja, u trećem kvartalu na međugodišnjem nivou pad EU je iznosio 3,9 odsto.
Najveći pad je zabeležila Španija od 8,7 odsto, a najmanji Litvanija sa 1,7 odsto. Inače Litvanija je i posle drugog tromesečja i prema procenama MMF-a ekonomija koja bi trebalo da ima najmanji ekonomski pad ove godine.
Pre desetak dana Svetska banka dala je procenu da će srpska ekonomija ove godine biti smanjena za tri odsto.
.jpg "Koliko bi novo zatvaranje ugrozilo privredu u Srbiji")
.jpg "Momirović o akciji")
Komentari 34
Piplfoks
Kako da nisi, MIRO, stari domaćine!
Gaga
nikola
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar