Vlada će ove godine upumpati budžetski novacu Er Srbiju, iako nije precizirano koliko, Fiskalni savet predviđa da bi ta suma mogla da bude do 150 miliona evra. Nije isključena mogućnost da će ova kompanija dobiti i indirektnu pomoć kroz dokapitalizaciju.
Najveća budžetska promena na razdelu Ministarstva rudarstva i energetike jeste posledica rasta subvencija javnim preduzećima. Povećanje prevashodno potiče od rasta subvencija javnim preduzećima u elektroenergetici, i to za 4,8 milijardi dinara.
"Po našim saznanjima radi se o subvenciji namenjenoj EPS-u radi pokrivanja gubitka po osnovu otkupa energije iz obnovljivih izvora. S druge strane, druga krupna promena budžeta ovog ministarstva jeste predviđeno smanjenje subvencija javnom rudarskom preduzeću 'Resavica' za 0,4 milijarde dinara", navodi Fiskalni savet.
Budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture beleži rast od 39 milijardi dinara, a najveći deo, 36,7 milijardi posledica je povećanja subvencija "Putevima Srbije" i "Koridorima Srbije" radi izgradnje novih i održavanja postojećih puteva, piše Politika.
Pored toga, rebalansom su povećane i subvencije u oblasti vazdušnog saobraćaja za 3,6 milijardi dinara, što je pozicija koja nije dovoljno transparentno prikazana, a reč je, najverovatnije o izdacima za izgradnju aerodroma u Trebinju.
Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakultet, kaže za Politiku da je prihodna strana jasno prikazana, a da je na rashodnoj strani nemoguće videti jasno za šta se troši novac.
"Imamo najveći deficit budžeta u poslednjih nekoliko godina od oko četiri milijarde evra i Vlada treba da nam obrazloži na šta se toliko troši novac i da li je neophodno trošiti toliko. Ako je reč o dugoročnim investicijama, to bismo mogli nekako da podržimo. Ako je to pokrivanje tekućih gubitaka državnih i javnih preduzeća, to je zabrinjavajuće", objašnjava Filipović.
Kada je reč o pomoći Er Srbiji, pošto je mešovito preduzeće, kaže da u rebalansu treba navessti da li je to usluga koja se odnosi prema stranom ulagaču ili je povećanje državnog udela u vlasništvu.
"Subvencije za javna preduzeća u elektroenergetici takođe su nejasne. Početkom ove godine objavljene su analize da je postojeća cena električne energije sasvim dovoljna da pokriva troškove EPS-a. Ako je tako, što im daju subvencije", pita Filipović.
Sagovornik Politike smatra da sada, da su javna preduzeća reformisana, ne bismo imali ovoliki problem ili ga uopšte ne bismo imali. Prema njegovoj oceni odlaganje rešavanja ovog problema je decenijama karakteristika naše privrede.
Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta, ističe da godinama javna preduzeća loše rade, prave gubitke i nameću se budžetu kao krupna stavka koju mora da pokriva.
"To je problem hronične prirode, koji nikako da bude rešen", zaključuje Madžar.
Opširnije u štampanom izdanju Politike.
Komentari 7
Dr Miggyy
Bot
Filip
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar