Mali je najavio od 1. januara povećanje plata zdravstvenim radnicima od pet odsto, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru 3,5 odsto, podseća Danas.
Od aprila bi javni sektor trebalo da dobije dodatno povećanje plata do pet odsto.
Sa fiskalnog stanovišta ovo povećanje plata poprilično odstupa od preporuka stručne javnosti, pre svega Fiskalnog saveta koji je apelovao da se plate ili zamrznu ili povećaju do nivoa inflacije (oko dva odsto) kako bi sačuvale kupovnu vrednost, ali ne preko toga.
Njihov predlog bio je da se sa značajnijim povećanjima sačeka nekoliko meseci, pa ako ekonomija bude napredovala i ne izbije neki novi talas epidemije, da se onda uđe u dalja povećanja plata.
U Fiskalnom savetu nisu hteli da komentarišu ove najave ministra s obzirom na to da računaju efekte povećanja po javne finansije, ali su u oceni rebalansa budžeta za ovu godinu upozorili da je zbog značajnog povećanja plata u novembru 2019. godine (oko 10 odsto ) ukupna masa zarada zaposlenih u opštoj državi dostigla 10,4 odsto BDP-a u ovoj godini i tako znatno premašila dugoročno održiv nivo od 9,5 odsto BDP-a (sa platama koje isplaćuju indirektni budžetski korisnici fond plata dostiže i 11,4 odsto BDP).
I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, ističe da smo ove godine imali povećanje plata u javnom sektoru od oko 10 odsto jer se planirao rast BDP-a od četiri odsto, a da smo završili sa minusom.
"Ako se tako nešto ponovi, bićemo u problemu. Povećanje plata od blizu pet odsto je relativno veliko, još ako uz to računamo i povećanje penzija, pa i troškovi za kamate će veoma porasti jer nam je javni dug skočio za četiri milijarde evra, a sve u uslovima dosta neizvesnog rasta privrede. Bolje bi bilo da se inicijalno išlo na manje povećanje plata, pa onda sredinom godine da se više poveća ukoliko ekonomija bude dobro funkcionisala. Ne zna se ni koliki će prihodi biti, da li će privreda moći da plati sve obaveze koje su odložene ove godine, koliko će ih otići u bankrot", upozorava Arsić.
On ističe da bi na ovakvu odluku moglo da utiče i to što su za početak 2022. godine zakazani izbori.
I Petar Đukić, profesor na RMF i član Naučnog društva ekonomista napominje za Danas da je čist populizam ovoliko povećanje plata u situaciji kada padaju proizvodnja, zaposlenost i izvoz, a pitanje je i kakva će biti tražnja za našim proizvodima sledeće godine.
"Znam da je veliki teret na medicinarima zbog korone i za to sam da se njima isplaćuju bonusi dok traje zdravstvena kriza, ali nikom ne treba povećavati plate dok se ne završe platni razredi. Linearno povećanje samo prolongira ovaj režim i povećava haos za ubuduće", kaže Đukić.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 20
NS
lakomije neuki
e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar