Budžet kao večernja revija želja

Piše: Živan Lazić

Mora da je Siniša Mali kao dečak slušao prve propagandno-reklamne emisije državnog radija u kojima su tržišne poruke emitovane naizmenično sa najpopularnijim melodijama. Ulazilo se pod kožu slušaocu.

Nešto kasnije, prve privatne radio-stanice su otišle korak dalje: ljudi su plaćali ne malu, ali prihvatljivu cenu kako bi preko etra čestitali rođendan nekom bliskom, pri čemu se i emitovala naručena pesma. Drugim rečima, ostvarenje lične želje moglo se kupiti.

Obećano svakome

Slično je i sa budžetom Srbije za 2021. godinu nedavno upućenim u Skupštinu na usvajanje. Gotovo da nema socijalnog sloja za koji se ne planira nešto privlačno. Besplatno je samo na prvi pogled, sve to plaća se kasnije, biračkim glasovima.

Istina, ni u boljim vremenima nije jednostavno sastaviti proračun državnih prihoda i rashoda. Ovoga puta korona pandemija je sve usložnila, a stvari, i na mnogo kraći rok, učinila neizvesnim, teško predvidivim.

U takvoj situaciji se mogu očekivati rebalansi, baš kao i tekuće sezone. Izvesno je da su troškovi izbegavanja opake zaraze znatni, prihodi umanjeni. Konačan finansijski efekat će umnogome zavisiti od toka epidemije i pronalaska vakcine.

Mali se odlučio za neku vrstu kombinacije dva poslednja budžeta. Naravno, imao je u vidu da složena situacija može da iznedri vanredne parlamentarne izbore. Stoga se držao pravila da mnogo toga obeća i da u proračunu bude nade za sve slojeve, staleže.

Bez rasprave

S obzirom na okolnosti, ne bi trebalo previše zamerati na tronedeljnom kašnjenju budžeta. Veći je problem štu u poslaničkim klupama gotovo da nema opozicije, pa je teško očekivati ozbiljniju raspravu o ponuđenom vladinom proračunu. Nadajmo se ipak da neće biti kao proteklih nekoliko godina kada su naprednjački poslanici besmislenim amandmanima potrošili predviđeni vremenski period.

Gde su ta divna socijalistička vremena kada se u Skupštini itekako raspravljalo ne samo o najvažnjim stavkama i predlagala se alternativna rešenja. Nekada smo legendarnog poslanika Batrića Jovanovića, uvek spremnog i pripremljenog za razmenu mišljenja, proglasili "večnim diskutantom", danas bismo poželeli u parlamentu tako odgovornog predstavnika naroda.

Dakle, plan je da se naredne godine prihoduje 1.336,7 milijardi dinara, na rashod je namereno 1.514,3 milijarde. Razlika je oko 180 milijardi, tri odsto nacionalnog bruto proizvoda, ali samo pod uslovom da sledeće sezone uvećan rast bude čitavih šest odsto, kako je i planirano.

Međutim, oprezni Fiskalni savet smatra da nikako ne bi trebalo računati sa stopom uvećanja iznad četiri odsto. Posledice pandemije su ozbiljne i osećaju se na ekonomiji svake države. Čak je i Monetarni fond umanjio ranije očekivanu procenu rasta BDP Srbije, takođe na četiri odsto.

Po leđima građana

No, Mali, svakako na mig predsednika Vučića, držao se ambicioznije, ponajviše stoga što cela konstrukcija budžeta počiva na optimističnom rastu. Svejedno što je veliko pitanje hoće li na kraju tekuće sezone uopšte biti uvećanja BDP, dok je posle devet meseci budžetski deficit nadmašio četiri milijarde evra. Posledice pandemije su krupne, doduše umnogim  drugim zemljama je i gore.

Prihodi bi trebalo da za 45 milijardi evra nadmaše ovogodišnje. Računa se i na naplate ove godine za tri meseca odgođenih nameta preduzećima, mada se iz privrede čuju glasovi da bi ih trebalo otpisati, a za narednu godinu, bar koronom ozbiljnije ugroženim kompanijama, pomoći na sličan način.

Takođe, izvesno je da će neporeskih prihoda biti primetno manje. Stoga se prihodna strana proračuna i zasniva na uočljivo uvećanim poreskim prihodima. Računa se putem PDV pribaviti 9,6 odsto više nego ove godine, akcizama za 4,6, carinama 4,1 odsto više.

Od poreza na dohodak se očekuje deset odsto više, dok se uticaj korone priznaje kroz za 12,1 odsto manje očekivanog priliva od poreza na dobit preduzeća. Svim porezima bi trebalo prikupiti 1.180 milijardi dinara, biće to veliki pritisak na građane i kompanije.

Koliki je javni dug

Mada je za prvih devet meseci tekuće godine izvoz pao za 6,5 odsto, država naredne sezone planira za 9,6 veći inoplasman, dok bi rast uvoza bio 9,3 odsto. Kalkuliše se sa deficitom od dve milijarde evra, naspram ovogodišnjih pet milijardi, dok bi javni dug bio minimalno umanjen, sa 59 na 58,7 odsto BDP. Čini se, pak, da je država prikrila opasnost visokog zaduženja.

Sledeće godine na naplatu pristižu srpske dužničke obveznice u vrednosti od oko 4,1 milijarde, dok se trošak kamate procenjuje na 995 miliona evra. Ako kojim slučajem ne uspemo emisijama novih obveznica refinansirati pristižuće, na otplatu po osnovu javnog duga bismo morali izdvojiti oko 5,1 milijardi evra. To je oko 40 odsto komotno planiranog budžeta. Upravo ova potencijalna mogućnost ukazuje na težinu javnog zaduženja države Srbije.

Na rashodnoj strani oči bode rast plata javnom sektoru za pet, penzija, po novousvojenoj "švajcarskoj formuli" za 5,9, minimalnih zarada za 6,6 odsto, istovremeno sa manje opterećenja za privredu. Očito, uvećanje prihoda se zasniva na teret građana.

Nije izvesno hoće li uspeti plan države da za 15 odsto smanji dotacije Penzijskom fondu, pa će sledeće godine iz budžeta penzionerima biti prebačeno tek 1,3 milijarde evra. Uvećanje penzija će počivati na većem broju zaposlenih, rastu plata, time i izdvajanjima za penzijsko osiguranje.

Racionalnost državnih ulaganja

Ove godine država je, pozivajući se na pandemiju, naglo uvećala subvencije, sa sto na dve stotine i osamdeset milijardi dinara. Sledeće godine na ovaj način biće potrošeno 120 milijardi, od čega je petnaest namenjeno stranim investitorima. Sporno je izdvojiti čak 150 miljardi na javne nabavke, odavno označane kao ishodište koruptivnih poslova.

Vlada ističe nameru da i sledeće godine nastavi sa javnim ulaganjima, za šta planira utrošiti 273 milijardi. Problem je što nema ocena racionalosti pri ovim ulaganjima, uobičajene tržišne procedure se zaobilaze, malo domaćih kompanija radi na ovim poslovima, a cena ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu odavno je predmet kritike.

Čini se da se upravo u ovoj stavci, posebno unutar 126 milijardi planiranih kapitalna ulaganja, mogu naći rezerve. Ako ništa drugo, nije baš neodložno naredne godine graditi most na Savi kod Beograda, nacionalni fudbalski stadion, a i pojedine deonice planiranog autoputa do Sarajeva mogu sačekati. Baš kao i most na Dunavu kod Novog Sada, za koji mnogi ukazuju da bi ga trebalo, s obzirom na razvoj grada, pomeriti dva kilometra uzvodno.

Tok pandemije

Budžet jeste vešto skrojen, tako da su ponovo izostale informacije o brojnosti zaposlenih i strukturama zarada u pojedinim budžetskim institucijama. Bez ovih podataka nemoguće je oceniti jesu li izdvojena sredstva primerena ili pak prenaduvana.

U svakom slučaju, realizacija i prihoda i troškova naredne sezone zavisiće od toka pandemije. Budžet je osmišljen uz procenu da bi polovinom naredne godine situacija mogla biti ne samo pod kontrolom, već umnogome i prevaziđena. Možda je to, ipak, optimistično viđenje. Ostaje nam da vidimo kako će vlast reagovati ako stvari krenu nepovoljnijim smerom.