U intervjuu agenciji Beta, Arsić je rekao da je taj plan finansijski neodrživ jer bi njegova realizacija, uporedo sa najavljenim visokim rastom plata i penzija, podrazumevao veliko dodatno zaduživanje zemlje.
"Za veliko zaduživanje u nekoliko narednih godina nije postojao fiskalni prostor ni pre krize, a on je smanjen zbog velikog zaduživanja i pada bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2020. godini", rekao je Arsić.
Dodao je da se u 2021. godini očekuje dodatno zaduživanje Srbije zbog ublažavanja krize, čime će se smanjiti prostor za finansiranje investicija zaduživanjem.
Osim što je, kako je rekao, plan investicija bio finansijski neodrživ, ne bi bio ni ostvariv do 2025. godine zbog neefikasnosti realizacije javnih investicija, pošto je uobičajeno kašnjenje završetka radova.
Potreba za povećanjem javnih investicija u Srbiji je nesporna, jer je zemlja decenijama nedovoljno ulagala u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu, ali je neophodno, smatra Arsić, da se unapredi procedura izbora projekata.
"To podrazumeva da se pre odluke o realizaciji uradi analiza troškova i koristi, a da se potom organizuje javna rasprava kako bi se proverilo da li je analiza urađena korektno, kao i da li je predloženi projekat prioritet", rekao je on.
Analiza troškova i koristi i javna rasprava bi, prema njegovim rečima, trebalo da spreči da se realizuju ekonomski i društveno neprihvaljivi projekti.
Izvođači radova treba da se, kako je ocenio, biraju u konkurentskoj proceduri, a nadzor nad izvođenjem radova unapredi.
"Na taj način bi se sprečilo da se inače opravdani projekti realizuju znatno duže, a da njihove cene bude znatno veće, od ekonomski opravdanih", rekao je Arsić.
vi projekti koje finansira država, a posebno izgradnja nacionalnog stadiona, zbog velike vrednosti, trebalo bi, prema njegovim rečima, da prođu kroz tu proceduru, umesto da se odluke o prioritetima, realizaciji, finansiranju i izvođenju projekata donose u uskom, zatvorenom krugu ljudi.
"U uslovima ograničenih resursa izbor jednog projekta, čak i kada je on ekonomski opravdan, znači da se odustaje od realizacije drugih projekta. Stoga je važno da se kroz javnu raspravu utvrdi da li je izgradnja nacionalnog stadiona prioritet u odnosu na druge projekte koje bi država mogla da realizuje", rekao je Arsić.
Dodao je da mu se čini da je ekonomska politika Srbije u 2020. godini kreirana na osnovu uverenja da će pandemija i ekonomska kriza okončati do kraja 2020. godine, a da će u 2021. doći do spontanog oporavaka privrede, što je bilo pogrešno uverenje.
Istakao je da odgovorna ekonomska politika u uslovima neizvesnosti podrazumeva da država ima adekvatan odgovor i u slučaju kada tok događaja krene u nepovoljnom smeru, što u aktuelnim okolnostima znača da se pandemija produži na značajan deo 2021. godine.
Arsić je rekao da je zvanična projekcija rasta BDP za 2021. godinu, prema kojoj se očekuje rast od šest odsto, preterano optimistična.
Domaće i strane privatne investicije u narednoj godini će, kako je ocenio, stagnirati jer će ekonomski i zdravstveni rizici biti visoki, a pri tome su finansijske performanse preduzeća u periodu krize pogoršane, pa je time i njihova sposobnost da investiraju smanjena.
Tokom naredne godine očekuje se, rekao je Arsić, rast nezaposlenosti, usled otpuštanja radnika u delatnostima koje su naročito snažno pogođene krizom i stagnacije zaposlenosti u ostalim delatnostima.
Za sada je, prema njegovim rečima, verovanije da će se registrovana zaposlenost smanjiti za nekoliko desetina hiljada, nego da će posao izgubiti nekoliko stotina hiljada radnika.
Otpis poreskih dugova mogao bi se, kako je ocenio, razmatrati tek kada kriza prođe, a do tada je bolje da se poreske obaveze delatnosti i preduzeća koje su snažno pogodjene krizom odlažu jer nije opravdano da se u periodu krize, koja je po definiciji privremena, menjaju trajne karakteristike poreskog sistema, kao što su porske stope.
"Već nekoliko godina osnovne slabosti dražave nisu u ekonomskoj politici nego u privrednom sistemu, odnosno u pogoršanju kvaliteta institucija, bujanju klijentelizma i korupcije, nekompetentnosti državnih organa", rekao je Arsić.
Istakao je da su najveće greške ekonomske politike neselektivni fiskalni podsticaji, kroz koje su u kratkom periodu potrošena velika sredstva, tako da su mogućnosti za nove podsticaje smanjeni, a oni su istovremeno i nepravični jer su jednaku pomoć dobili i bogati i siromašni građani i preduzeća koja su pogođena krizom i koja nisu.
Drugi promašaj je, kako je rekao, visoko povećanje plata u javnom sektoru u 2021. godini, uprkos tome što je privreda ove godine imala pad i što su zarade u privatnom sektoru staganirale tokom 2020. godine.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar