Trgovina vodom na berzi - strah ili nada?

Gotovo ceo svet se uzbudio kada su početkom decembra na Vol Stritu kupljeni prvi fjučersi na vodu.

Bio je to jasan signal da se sa osnovnim resursom dešava krupna stvar. Voda postaje roba, umnogome slična zlatu, nafti, pojedinim ratarskim usevima.

Podsetimo, godine 2002. Ujedinjene nacije su vodu proglasile kulturnim i društvenim dobrom, a ne robom. Međutim, pojava finansijskih derivata sa osnovom u vodi ispoljava drugačije shvatanje tečnosti bez koje nema života.

Izvesnost cene

Za sada je na Vol Stritu počela trgovina samo vodom za potrebe privrede, seljaka i energana, ali pojedini brokeri već ističu da bi se na berzi moglo trgovati i pijaćom vodom. Takođe, za početak trguje se samo vodom u Kaliforniji, polazna cena je dobijena na osnovu cena kupovine vode u poslednjih dvanaest meseci sa pet glavnih slivova najveće od pedeset država SAD.

Dakle, voda se, suprotno raširenom uverenju, i sada svuda plaća, jedino što će ubuduće, bar u Kaliforniji, berza određivati cenu, dok u svetu vrednost nezamenjivog resursa određuje država, tačnije njena filijala u vidu lokalne samouprave. I do sada se za privredne potrebe, barem u SAD, mogla kupiti preko berze, ali one robne, u Čikagu.

Razlika između finansijske i robne berze je kolosalna. Na robnim se roba kupi, odmah utovara u prevozno sredstvo i nosi na mesto utroška.

Fjučers je ugovor u kome je definisana cena robe na datum u budućnosti, po kojoj će vlasnik morati prodati robu, bez obzira na tržišnu cenu u tom trenutku. Zapravo, može se reći da je cilj fjučersa da partneri imaju izvesnost cene po kojoj nešto kupuju, odnosno prodaju, a ona se ne mora poklapati sa tržišnom cenom, već je dogovorena prilikom ugovaranja fjučersa.
 
Osmogodišnja suša

Tako su i prvi prodavci fjučersa na vodu zapravo još u septembru potpisali fjučers (ugovor) po kome će tri meseca kasnije prodavati vodu. Prve transakcije su obavljene druge nedelje decembra i voda se kupovala po tri meseca ranije ugovorenoj ceni od 496 dolara za 1.233 kubika vode, koliko iznosi akra, američka mera po kojoj se prodaje voda.

Takođe, prodavac nije u obavezi da isporuči robu, već je cilj akcije svrstavanja vode na listu finansijske berze zapravo da se utiče na cenu vode, te da se tržišnim mehanizmom pokuša racionalizovati poslednjih godina naglo uvećana potrošnja.

Kalifornija je najvažnija poljoprivredna regija SAD, peta na svetu, na koju otpada skoro deset odsto celokupne američke potrošnje vode. Razlog je velika upotreba za uzgoj agrarnih useva, posebno otkako je u Kaliforniji dodatno povećan uzgoj badema, velikog potrošača vode. A Kalifornija proizvode bezmalo 80 odsto američke proizvodnje badema.

Nevolja je tim veća što je od decembra 2011. do marta prošle godine u ovoj regiji uz Pacifički okean trajala neprekidna suša. Samo tokom poslednjih dvanaest meseci cena vode je udvostručena i ratari odavno negoduju zbog otežane mogućnosti da pravovremeno znaju proizvodne troškove. Tokom suše izgubljeni su brojni pašnjaci, a prihodi kalfornijskih poljoprivednika su sniženi za više od trideset odsto u odnosu na prosečne sezone.

Udvostručavanje potrošnje

Osnovni problem je što je voda, mada čini 72 odsto svega postojećeg na Zemljinoj kugli, ograničen i sve teže dostupan resurs. Od sve vode, čovek može da koristi tek jedan procentni poen.

Sa intezivnijom agrarnom i građevinskom industrijom sve je teže dostupna. Uvećanju potrošnje doprinosi lična potrošnja stalno uvećavajuće ljudske populacije, dok, sa druge strane, neprekidno zagađivanja vode i klimatske promene dodatno ograničavaju upotrebljive količine.

Predviđa se da će se do 2050. globalna potrošnja vode udvostručiti. Već sada oko 800 miliona ljudi ima znatno otežan pristup pijaćoj vodi, dok 2,5 milijarde nema dovoljno vode za osnovne higijenske potrebe, pa se procenjuje da bi nedostatak vode mogao podstaći brojne migracije do sada nezabeleženih razmera.

Istovremeno, sve se češće postavlja pitanje ko će moći proizvoditi i ko će odlučivati o prodaji vode. Svrstavanje na berzanske liste vodi komercijalizaciji vode i shvatanju da je reč o robi kao svakoj drugoj.

Kako su na finansijskim berzama glavni igrači institucionalni investitori, pre svega menadžeri imovine i hedž fondovi, osmišljavanja finansijskih derivata sa osnovom u vodi omogućava da superbogati ulagači postupno ovladaju ogromnim količinama i upravljajući rezervama vode praktično se nametnu kao bitan činilac u distribuciji.

Dva koncepta

Što se tiče vode za piće situacija nije povoljnija. Samo u periodu 2010-2013. godine u svetu su na 37 lokacija vođeni sukobi u čijoj osnovi je bila borba za vodu. Ako se potrošnja bude i dalje dramatično povećavala, borbe za vodu biće i brojnije i surovije.

Po pravu voda je opšte dobro, vodna izvorišta opšta dobra u državnoj svojini i ne mogu se prodavati. Međutim, mogu se davati pod koncesiju, od kojih su neke i na sto godina, što umnogome relativizuje vlasnička prava u korist koncesionara.

No, koncept opšteg dobra je poprilično apstraktan, nije razrađivao mehanizme kojima bi se voda racionalnije trošila. Suša u Kaliforniji podstakla je mišljenja da bi upravo berzansko određivanje cene bilo pogodno za smanjivanje ogromne potrošnje najvažnijeg resursa. Naredne godine proteći će u nadmetanju dva pristupa.