Od bitkoina do strujnih udara: Zašto je Kosovo "raj" za rudarenje kriptovaluta?

Piše: Živan Lazić

Nije bilo teško da se utvrdi da je severozapadni deo Rumunije naglo povukao struju iz sistema. Dogodio se istovremeni ispad tri elektrane, ali tek bi trebalo da se ispita uzrok uvećane lokalne potrošnje, što je i impliciralo nevolje proizvođačima struje.

Upravljači evropskim strujnim sistemom su reagovali podelom na dva međusobno odvojena "strujna ostrva". U jednom je bio daleko veći deo Starog kontinenta, u drugom Rumunija, Bugarska, takozvani Zapadni Balkan, Grčka. Samo maksimalnim zalaganjem operatera izbegnut je kolaps.

Dalekovod Pančevo - Rešica

Što se tiče Srbije, prva pouka izbegnute havarije je potreba da se izgradi davno planirani dalekovod Pančevo - Rešice, nedostajući segment regionalne konekcije od Rumunije do juga Italije.

Naši susedi nisu baš voljni da urade svoj deo obaveza, pa se izgradnja beskrajno odlaže. Tako Srbija, od evropskog sistema odvojena, nije mogla da pomogne izvozom, iako je u vreme nevolja imala solidne viškove struje. Izgradnja međudržavnog dalekovoda pokazala se neophodnom.

Podsetimo se, 2006. godine je više od 12 miliona priključaka (oko 80 miliona ljudi) iznenada ostalo bez napajanja. Ispostavilo se da prenosna mreža Nemačke, decenijama izgrađivana u smeru istok-zapad, nije mogla da prihvati iznenada uvećanu količinu struje iz vetrom jako ubrzanih vetro-farmi sa Baltika i Severnog mora.

Morali su da budu hitno isključeni iz sistema, što je dovelo do trenutnog kolapsa u ne malom broju država, uključujući i Srbiju. Kako se incident dogodio tokom leta, nevolje su lakše savladane. Narednih godina, Nemačka je dogradila praznine u prenosnom sistemu.

Šta se rudari na Kosovu

No, za nas je korisno da se setimo i nevolje sa električnim časovnicima koji rade na evropskoj frekvenciji, pre nepune tri godine. Za dva meseca počeli su da kasne oko šest minuta. Razlog je, takođe, bio pad frekvencije struje, izazvan neočekivanom velikom regionalnom potrošnjom.

Ovoga puta u pitanju je bio severni deo Kosova, enklava u kojoj se većim delom života upravljalo iz Srbije. Uvećanje potrošnje struje u ovom mini regionu bilo je čudno - za pet godina oko 33 odsto.

No, kada su se malo pregledali podrumi Kosovske Mitrovice i skladišta po okolnim selima, uočene su na stotine i stotine snažnih kompjutera i oprema za rudarenje kriptovaluta, kako bitkoina, tako i drugih kriptovaluti.

Bilo je više desetina kompleksa, od kojih su veći brojali i po 200 do 300 često najjačih računara. Za pojedine je bilo potrebno uložiti i po 300.000 evra. No, investicija se isplaćivala za samo šest meseci, najviše godinu dana.

Masovna potrošnja besplatne struje

Razlog je jednostavan. Rudarenje guta energiju, pa se zainteresovani za kriptovalute često upućuju u države sa niskom cenom struje. Srbija u Evropi ima najnižu cenu, a na severu Kosova struja, komunalije u celini, uopšte se i ne plaćaju. To je ono što "rudarenje kriptovaluta" čini basnoslovno profitnim.

"Zlatan majdan" za lokalne srpske vođe koji upravljaju ovom mikroregijom. Da ne zaboravimo, u to vreme bitkoin je leteo, za godinu i po dana je od 1.000 dostigao vrednost 20.000 dolara.

Naravno da su Albanci, upravljači u većem delu Kosova, brzo uočili čime se bave njihovi susedi. Možda su se pomalo i bunili, ali u Prištinu je brzo stigao Rajan Zinke, u Trampovoj vladi jedno vreme čelni činovnik u spoljnim poslovima zadužen za specijalne operacije. Reč je o nekadašnjem komadantu specijalnih jedinica, aktivnom učesniku intervencije NATO pakta 1999. godine. Kasnije je učestvovao u akcijama u Iraku i Avganistanu.

Foto: Pixabay

Razgovarao je sa tadašnjim pemijerom Ramušem Haradinajem. Rezultat je niz novih kompleksa za rudarenje na severu. Pojedini vlasnici lokalnih menjačnica bitkoina za standardne valute procenjuju da su od posete zagonetnog američkog izaslanika, vlasnici dve trećina svojevrsnih "menjaćnica" albanske nacionanosti.

Teško da ima išta što pripadnike dve u mnogo čemu sučeljene nacije povezuje bolje od rudaranje kriptovaluta bez plaćanja utrošene struje, daleko najveće stavke u poslu.

Kada uzleti bitkoin  

U poslednje vreme, bitkoin, čija je vrednost u međuvremenu pala na 5.000 dolara, ponovo je uzgalopirao, za dva i po meseca je dostigao vrednost od 41.400 dolara. Naravno, da su kompleksi za štancovanje digitalnih valuta dodatno podstaknuti.

Na Kosovu, ali i drugde. Kako "rudarenje kriptovaluta" troši ogromne količine struje, ne čudi što se nevolje u strujnim sistemima poklapaju sa naglim uzletima cene, time i potražnje, za novom valutom. Stoga ovih dana ceo kontinent sa interesovanjem očekuje šta će u vezi sa najnovijim padom frekvencije pokazati evropska istraga.