Dolar gubi presto

Kada je nedavno agencija Blumberg objavila da je u proteklih godinu dana u međunarodnim plaćanjima evro bio više korišćen od dolara, mnogi su pomislili da dolazi kraj globalnoj dominaciji američke valute. Ipak, nije baš tako lako potisnuti monetu koja već bezmalo čitav vek caruje svetskim finansijskim tržištima.
Dolar gubi presto
Foto: Pixabay

Sve je počelo početkom novembra, gotovo neprimetno. Na svom sajtu Svetsko udruženje za elektronski transfer novca (SVIFT) je obelodanilo da je u prethodnih godinu dana u međunarodnim plaćanjima udeo dolara bio rekordno nizak, tek 37,62, dok je udeo evra iznosio 37,68 odsto.

Podsetimo, sedamdesetih godina dolar se koristio u preko tri četvrtine svih trgovačkih naplata. Od tih dana, bezmalo već pola veka, lagano umanjuje stopu upotrebe.

Međutim, još početkom milenijuma oko 60 odsto svih kupoprodajnih ugovora realizovano je u američkoj valuti, ali je trend opadanja korišćenosti bio vidljiv. Tako se pred kriznu 2009. godinu koristio u 48,9, pre pet godina u 45,3 odsto svih ugovora.

Uloga evra

Od same pojava evro je najozbiljniji rival američkoj valuti, iako u Briselu od starta zajedničke valute tvrde da nemaju ambiciju rušiti dolar. Dovoljno je što evropski novac omogućava alternativu u korišćenju i iz Evropske centralne banke stalno ističu da bi itekako bili zadovoljni ako bi evro duže vreme bio druga svetska valuta, što je otprilike i status kakav ima petnaestak godina unazad.

I pored uzdržanosti emitera, udeo evropske valute u raznim finansijskim aranžmanima stalno raste, bio bi i znatno veći da je uspeo pokušaj Evropljana da naftu od Irana kupuju plaćajući evrima. No, bio bi to suviše snažan udar na dolar koji naftno-gasno tržište tradicionalno čuva kao svoje ekskluzivno područje.

Kada je Blumberg, gotovo sa mesec dana zakašnjenja, objavio vest o većem udela evra spram dolara u međunarodnim plaćanjima, mnogi su pomisili da se presto izmiče američkoj valuti. Podaci SVIFT-a su tradicionano pouzdani i relevantni. Kako i ne bi kada organizacija obuhvata 240 država i preko 11.000 finansijskih instuitucija, praktično nema ozbiljnijeg poslovnog subjekta koji nije član ovog udruženja.

Tri razloga

Tri su razloga zašto je dolar poslednjih godina postao manje poželjan. Svetska ekonomska kriza izazvana korona pandemijom strahovito je pogodila Sjedinjene Američke Države. Ekonomija je pretrpela snažan udarac, lane je samo tokom aprila preko 32 miliona Amerikanaca ostalo bez posla, a do kraja novembra tek je polovina našlo novo, znatno slabije radno mesto.

Trgovinski rat sa Kinom ne samo što je doveo do umanjenje međusobne trgovine sto odsto plaćane dolarima, već je doprineo da i drugim državama dolar bude manje povoljan.

Treći razlog je neobično duga i oštra borba pred nedavne predsedničke izbore u SAD. Prethodni predsednik Donald Tramp je obožavao da vodi nepredvidivu monetarnu politiku. Uspeo je da zaustavi pad i minimalno povrati rast kamata. Bajden je, pak, najavio da će voditi oštriju monetanu politiku, neće slabljenjem novca umanjivati nacionalni budžet. Izbor bivše, iz vremena Obame, guvernerke Jelen za ministra finansij, tržišta su shvatila kao signal da će američka monetarna politika ubuduće biti u velikoj meri predvidiva.

Takođe, proizvodnja nekoliko vakcina protiv virusa kovid 19 pozitivno je delovalo na američku privredu, dok se Kina već nekoliko godina orijentiše na sve veću domaću potražnju, a sve manje na izvoz u SAD kao glavnog apsorbera snažnog rasta proizvodje. Time je znatan deo kupovno moćnog američkog tržišta prepušten domaćim kompanijama.

Lagana dedolarizacija

U takvim uslovima ostaje dominacija dolara. Istina ne u plaćanjima, ali daleko najviše kredita i kupoprodaje dužničkih hartija od vrednosti i dalje se odvija u "zelembaćima". Za kultni status novca možda je još relevantnija uloga u deviznim rezervama. A tu je pozicija dolara možda i najčvršća.

Tako je prema podacima Banke za međusobna poravnanja iz Bazela udeo američke valute u svim ugovorenim kreditima oko polovine, dok je 55 odsto svih obveznica emitovano u dolarima. Još mu je bolja pozicija u deviznim rezervama svih zemalja na svetu. Oko 61,5 odsto svih deviznih rezervi čine dolari, zlato tek oko sedam i po odsto. Znači da na sve preostale valute, specijalna prava vučenja, platinu, paladijum ili bitkoin otpada manje od trećine deviznih rezervi svih zemalja na svetu.

Očito je da se odvija dedolarizacija. Međutim, ima lagani, mada uočljiv tok i za sada je najizraženija na najjednostavnijem segmentu finansijskog tržišta, plaćanju međusobnih trgovačkih aranžmana. U drugim sektorima, opadanje upotrebe dolara je mnogo sporije.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • zoran

    18.02.2021 22:31
    gubitnik ???
    Da, a Srbija se kod njih zadužuje. Pa ko je tu pametniji. A da slabi dolar, slabi, kod sviju nas koji ćuvamo dolare. Tako pametni Ameri sjajno prolaze, tako se vodi briga za sopstvenu državu. A mi ćemo samo da ih mrzimo, što ne možemo kao oni.
  • na zapadu ništa novo

    18.02.2021 14:59
    O skidanju dolara sa finansijskog trona čitam poslednjih 40-ak godina od kada sam se opismenio. I dalje čitam i još nije skinut.
  • Anonimus

    18.02.2021 14:03
    Odmereno i odlično objašnjenje uloge najjačih valuta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija