Subvencije strancima - kratkoročni rezultat, dugoročni problem

Visoke subvencije isključivo stranim inestitorima već godinama iskušavaju javnost Srbije. Dok jedni ističu znatan broj, među njima i krupnijih, novih fabrika od Subotice do Tabanovaca, drugi ukazuju da su domaći preduzetnici potpuno potisnuti.

Prvi rast BDP vezuju za češći dolazak stranih fabrikanata, drugi pak ukazuju da je gotovo potpuni oslonac na tuđi kapital doveo do rasta i spoljneg zaduženja i javnog duga.

Spoljnotrgovinski deficit

Pandemija je dodatno doprinela da se srpska vlada još više osloni na strani kapital. Mada je lane spoljnotrgovinski deficit bio za 900 miliona manji nego prethodne sezone, minus od 4,9 milijardi evra je znatan za srpsku ekonomiju.

Tim više što su gastarbajterske doznake prošle godine sa 3,3 spale na 2,7 milijardi evra, a strana ulaganja 20 odsto, na 2,5 milijardi evra. Kada se uzmu zbirno, ova dva devizna priliva za pola milijarde nadmašuju spoljnotrgovinski deficit, ali iz Srbije je lane otišlo još oko 3,1 milijardi evra u vidu dividendi inoulagača i kamata na kredite. Manjak od 2,6 milijadi država je nadoknadila novim zaduženjem.

Kako pandemija i dalje traje, ne mali broj naših gastarbajtera je ostao bez posla, dobar deo preostalih radi pola radnog vremena ili za nižu cenu rada. Stoga nije realno nadati se rastu doznaka; naprotiv, realnije je da se očekuje dalji manji pad.

Četvorostruko uvećanje subvencija

Takođe, ekonomije evropskih država su i dalje na nizbrdici i smanjuju uvozne porudžbine, posebno Italija i Nemačka, dva naša najveća privredna partnera. Teško je da se u takvim prilikama očekuje ozbiljniji rast srpskog izvoza.

Nasuprot tome, devizni izdaci su veliki. Plaćaju se vakcine, respiratori, reagensi za brojne troškove, grade se fabrike vakcina, nove bolnice. Pri svemu tome, nafta, prošle godine rekordno jeftina, na berzi svakim danom ima sve višu cenu, a mi uvozimo 2,6 miliona tona i još 1,9 milijardi kubika gasa.

Kako novo zaduživanje države Srbije ne bi premašilo tri i po milijarde evra, Vlada Srbije se odlučila da preteći manjak deviza delom nadoknadi dodatnim prilivom od stranih ulaganja. U tu svrhu je žestoko uvećala subvencije sa 170 na čak 750 miliona, čak 440 odsto.

Najveći deo podsticaja namenjen je stranim investicijama, oko 320 miliona. Dakle, jeste da strana ulaganja vode rastu BDP i poprilično zapošljavaju, ali isto toliko važan razlog za subvencionisanje je što delom obezbeđuju pokrivanje spoljotrgovačkog deficita i deviznu likvidnost.

Rate i dividende

Ali, pogledajmo učinak stranih ulaganja i iz drugačije pozicije, strukture državnih poreskih prihoda. Pre 11 godina, kada su subvencije bile osetno skromnije, poreski prihod proizvodnje realizovane na domaćem tržištu bio je oko 920 miliona, dok su od uvezene robe iznosili dve milijarde evra. Lane je prva stavka bila 650 miliona, niža za 30 odsto, dok je uvozna roba donela 4,4 milijarde, 220 odsto više nego deceniju ranije.

Cifre upečatljivo govore o negativnom efektu snažnog subvencionisanja stranih ulaganja na domaće preduzenike. Svakako je dobro imati strane investicije. No, za kvalitet dolaska stranih investicija, od uticaja na rast BDP mnogo je važniji dolazak novijih i tehnologija finalnijih proizvodnji. Od broja stranih kapitalom direktno angažovanih radnika, značajnije je razvijanje ovdašnje mreže dobavljača i kooperanata.

Pogotovo je kratkotrajan pokušaj da se devizna likvidnost postigne osloncem na strana ulaganja. Za razliku od kredita, novac uložen investicijom ne vraća se kroz godišnje rate. Ali, naravno, vraća se ulagaču kroz dividende.

Sa stanovišta devizne likvidnosti, za jednu zemlju je isto da li odliv evra i dolara ide po osnovu prispeća roka za otplatu rate ili na osnovu prava investitora da dividendom raspolaže kako hoće.

Izvoz donosi devize

Drugim rečima, devizna likividnost se postiže jačanjem izvoza, bilo radne snage, kao u slučaju gasterbajtera, bilo roba i usluga. Na državi je da obezbedi povoljne uslove za eksport, pre svega kurs dinara primeri najuspešnijem segmentu ekonomije, izvoznicima.

Lane je Narodna banka potrošila 1,45 miljardi evra na devizne intervencije na tržištu kojima je održala sadašnji nivo od 117,5 dinara za evro. Taj novac je u suštini pribavljen kroz 2,5 milijarde prošlogodišnjih novih dugova.

Ukoliko ne obezbedi realan kurs valute, može još izvesno vreme spoljnu likvidnost obezbeđivati na osnovu visokih stranih investicija. Ali, sa ulaganjima dividende ubrzano rastu, a ni kamate neće večito biti tako niske kao danas, pa za dve, tri godine je realno planirati da će godišnji odliv po ovom osnovu biti ne 3,2 već najmanje 6,4 milijarde evra.

A to je svota koju je moguće pokriti samo snažnim razmahom izvoza.