Kineska omča lebdi nad Crnom Gorom: Auto-putem u dubioze

Piše: Živan Lazić

Teško da iko zna kako će reagovati nova crnogorska vlada kada 21. jula pristigne obaveza isplate 67,2 miliona evra prve rate kredita prema kineskoj banci. Para u budžetu jedva ima i za najnužnije potrebe, a na otplatu dolazi ogroman teret za državu sa 620.000 stanovnika i javnim dugom koji je dostigao 105 odsto ukupnog nacionalnog BDP od 4,2 milijarde evra.

I da nije bilo pandemije i prošlogodišnjeg 14,2 odsto pada BDP teško da bi Podgorica bila spremna na isplatu ovako krupne obaveze, korona zaraza je dubiozu samo drastično uvećala.

Korupcija podstiče megalomaniju

Ali, kako se mala država našla u situaciji da joj lako može doći u pitanje i raspolaganje pojedinim atraktivnim zemljišnim posedima na morskoj obali, svakako najvrednija imovina koju poseduje?

Čini se da je u pitanju preterana ambicioznost političke garniture koja je u kontinuitetu tri decenije vladala zemljom. Koruptivna struktura države podhranjivala je megaplanove i nerealne želje.

Akcioni početak je maja 2015. kada počinje izgradnja 169,2 kilometra dugog autoputa Bar - Boljare, višedecenijske maštarije mnogih crnogorskih generacija. Tačnije, počinju radovi na prvoj i najzahtevnijoj etapi Smokovac - Mateševo, na čijih 41 kilometar dužine se nalazi 20 tunela i 16 mostova i vijadukata.

Prema projektu, ceo put počinje na nultoj tački nadmorske visine i završava na 1.426 metara, a trasa izuzetno teškog terena se savlađuje uz pomoć 50 tunela i čak 82 mosta i vijadukta.

Mala frekvencija saobraćaja

Crna Gora, inače, važi za državicu sa najtežim prirodnim uslovima za razvoj saobraćajne mreže, čak 24 odsto teritorije su površine pod nagibom većim od trideset stepeni. Stoga je neophodno naročitu pažnju posvetiti odabiru trase i projektovanju, kako bi se savladale brojne prepreke, a cena gradnje ostala u relativno prihvatljivim okvirima.

Čini se da u ovom pogledu "Đetići" baš nisu bili revnosni. Tako je posle gotovo pola veka rada na projektu i bezbroj verzija trasa, godine 2014. Skupštini Crne Gore predočen aktuelni plan.

Uz dosta zamerki i protesta opozicionih poslanika, projekat je u parlamentu usvojen. Međutim, tom prilikom nije predstavljena i studija prema kojoj je procenjena dnevna frekvencija saobraćaja, zavisno od etape puta, između 5.100 i 8.300 vozila, s tim da u dva letnja meseca (jul i avgust) dostiže 17.000, a u dva (juni, septembar) 11.000 vozila. Suviše malo za autoput čija je projektovana cena godine 2008. iznosila oko 1,95 milijarde evra.

Koncesija neinteresantna

Počelo se izgradnjom centralnog segmenta trase, od Smokovca do Mateševa, dužine samo 41 kilometar, ali sa dvadeset tunela i šesnaest mostova (vijadukata), dok je ostatak izdeljen na četiri deonice koje bi se etapno gradile nakon što se okonča prethodna. Vrednost izgradnje prve etape je iskalkulisana na 809 miliona evra.

Radovi su počeli maja 2015. godine, ali posle dosta muka. Naime, država nije uspela da izgradnju puta uradi koncesijom, mada je rok izdavanja koncesije produžen i na 40 godina. Zapravo, nije bilo, niti danas ima zainteresovanih za zakup ove saobraćajnice.

Stoga je prethodna vlast, oličena u Milu Đukanoviću, tri decenije neprikosnovenom državnom čelniku, odlučila da autoput finansira podizanjem kredita. Kako su evropske banke uočavale finansijsku upitnost projekta odbijale su odobravanje zajma u ove namene.

Dolarski kredit

Crna Gora se okrenula Kini i od tamošnje Eskim banke dobila podršku. Ali, uslovi su u startu ocenjeni kao surovi. Kredit se odobrava pod uslovom da izvođač bude kineska firma CRBC, dugo prisutna na građevinskim projektima po Balkanu, dok kao garancije vraćanja kredita služe mnoga prava suverenosti države Crne Gore; tako i zemljište. Za slučaj spora oko kredita, nadležan je sud u Pekingu.

Već u samom startu učinjen je dodatni problematičan potez. Kako je udeo stranog finansijera u izgradnji 85 odsto, Crna Gora je podigla 688 miliona evra kredita. Međutim, "Đetići" su se odlučili za dolarski kredit, pa zajme 944 miliona dolara.

U narednom periodu dolar jača u odnosu na evro, pa je danas povraćaj posuđenih dolara oko 790 miliona evra. Samo na kursnim razlikama učinjena je šteta od 102 miliona evra, pri čemu treba dodati 90 miliona troškova zarad izgradnje pristupnica do Podgorice.

Prilikom glasanja u republičkoj skupštini ove deonice su bile predstavljene kao deo osnovnog projekta. Kasnije se ispostavilo da su naknadno pridodate.

Turistička stagnacija

Na crnogorskoj vladi je bila obaveza finansiranja 15 odsto radova, zarad čega je cena goriva porasla za sedam evrocenti po litru, a uvedene su i dažbine na prodaju alkohola, duvana, luksuznih predmeta. Kako bi u budžetu bilo para za autoput, možda je i gore što su ukidana pojedina prava osetljivim kategorijama korisnika državne pomoći.

Do sada je Crna Gora isplaćivala samo 2 odsto kamate, ali posle šestogodišnjeg grejs perioda 21. jula je rok za otplatu prve rate. Crnogorski turizam je inače u stagnaciji od 2015. godine kada je, kao posledice zbivanja u Ukrajini, broj gostiju iz Rusije smanjen za 20 odsto, potom se svake naredne sezone dodatno umanjivao za dva, tri odsto.

U međuvremenu pandemija je zahvatila ceo globus, Crnu Goru neobično snažno. Turizam, daleko najvažnija delatnost, pogođena je drakonski. Para nema ni na vidiku, a kako će i ova godina turistički biti jako bleda, problem otplate će sve više dolaziti u pitanje.

Omča oko vrata

Nova vlast je pokušala da podstakne Evropsku uniju da pomogne. Iz Brisela su dosta grubo odgovorili da nisu spremni vraćati tuđe kredite, dodajući da su voljni pomoći pri izgradnji preostalih etapa. Lako je obećavati kada u Crnoj Gori, nakon iskustva sa izgradnjom deonice Smokovac - Mateševo, više nikom ne pada na pamet nastavak radova na autoputu.

Svakako će fakat da su u celom svetu okolnosti vanredne i nenadene biti od značaja kada Kina bude procenjivala kako da se postavi prema dužniku. Takođe, slični aranžmani najmnogoljudnije države su i u Ekvadoru, Etiopiji, Keniji i Pakistanu došli u poteškoće.

Svetom se pročulo da Kina odobravanjem spornih kredita preambicioznim državama nameće omču oko vrata. Ne ide joj u prilog da se svake godine uvećava broj država kojima preti stezanje kineske dužničke omče i time ružan glas širi svetom.

Može Crnoj Gori prolongirati obaveze, ali problem je što se ne vidi da će u doglednoj budućnosti ekonomske prilike u Podgorici biti bolje.