Evro standard: Struja u Srbiji skuplja nego u deset država Evropske unije

Na osnovu statističkih biltena EU čini se, međutim, da u najvećoj zemlji na zapadnom Balkanu električna energija, posebno za one sa skromnijom potrošnjom, nije baš naročito jeftina.

Tako je u drugoj polovini prošle godine prosečna cena struje u EU sa 21,7 snižena na 21,3 evra za sto kilovati.

Međutim, rasponi cena između pojedinih članica bili su veoma veliki. Struja je najskuplja u Nemačkoj sa 30,1, Danskoj sa 28,2 i Belgiji sa 27,1 evra; sve tri države se prestrojavaju na obnovljive izvore energije, najviše na solarne i vetroelektrane, pa se iz visoke cene delom finansira izgradnja ekološki poželjnih budućih energana.

Cena kilovata

Nasuprot tome, cena je bila najniža u siromašnijim članicama, onim sa istoka kontinenta. Tako je prosečna cena sto kilovata u Bugarskoj iznosila 9,8, u Mađarskoj 10,1, u Estoniji 12 evra.

Lane je, inače, kao posledica pandemije bio trend opadanja cene energenata, te je i struja pojeftinila u čak četrnaest država Unije, najviše, 34 odsto, u Holandiji. Kod nas je situacija drugačija, od 1. februara struja je skuplja za 3,4 odsto, dok je akciza (7,5 odsto) uvedena 2015. godine u cilju boljeg popunjavanja državnog budžeta, zadržana.

Nije jednostavno reći koliko potrošač u Srbiji plaća kilovat potrošene električne energije. Zavisi od količine potrošnje, ali i dnevnog perioda u kome troši struju. Najniža je za prvih 350 kilovata, potom znatno skuplja za potrošnju do 1.600 kilovata.

Cena energije iznad ove granice je paprena. Valja reći da je, bez obzira na količinu potrošnje, cena u periodu od 7 do 23 sata do četiri puta skuplja nego cena korišćenja struje noću.

Standard i potrošnja

Upravo ovaj momenat je glavni razlog zašto snaše po srpskim domaćinstvima greju bojler i peru veš isključivo noću. Zapravo, tarifni sistem jeste i osmišljen ne samo da podstiče nižu ukupnu potrošnju, već i da je učini što ravnomernijom tokom sva 24 časa.

Stoga je za zelenu zonu (do 350 KV) cena kilovata 1,60 noću, odnosno 6,4 dinara za dnevno korišćenje. Isto tako cene za plavu zonu (do 1.600) su 2,40, odnosno 9,61, za crvenu  4,80 i 19,22 dinara po kilovatu.

Tarifno uređenje imaju i članice Evropske unije, svaka prema sopstvenoj potrebi upravljanja električnom energijom. Naravno, u Uniji se živi na primetno višem standardu, mnogo dinamičnije i sa znatno većim utroškom energije.

Zapadnjacima je teže da razumeju da u Srbiji bezmalo 40 odsto domaćinstava potrošnjom gotovo da ne premašuje 350 kilovata i tako plaćaju najnižu cenu kilovata struje. Za Evropljana je niska potrošnja ispod 1.000 kilovata mesečno, kada, takođe, plaćaju najnižu cenu utrošene energije.

Na teret siromašnijih

Međutim, svuda se uz cenu energije plaća i niz nustroškova što osetno povećava cenu jedinične potrošnje, naročito za skromnije potrošače. Ako se ukupni plaćeni iznos podeli sa brojem utrošenih kilovata, lane je prosečna evropska cena za najnižu zonu bila 38,9 evra za sto kilovata, dok je cena za narednu, do 2.500 kilovata potrošnje - 21,4 evra.

Kako evropska statistika prati i Srbiju, saznajemo da je prosečna cena svih koji su potrošili do 1.000 kilvata bila 24,7 evra na sto kilovata. Uporedivo sa cenom u Sloveniji - 30,2 ili u Slovačkoj - 26,5 evra.

Istovremeno je cena u ovoj zoni bila niža za potrošače u Hrvatskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i Holandiji. Takođe, prosečna evropska cena za sledeću potrošačku zonu, do 2.500 kilovata, iznosi 21,4 evra.

Očito da cena kilovata struje u Srbiji, pogotovo za korisnike sa skromnom potrošnjom, nije toliko jeftina kao što na prvi pogled izgleda. Razlog je u ovdašnjoj specifičnosti da korisnik plaća preskupe brojne sitne dodatne troškove, čiji je uticaj na ukupnu cenu mnogo veći nego u Evropskoj uniji.

Takođe, nakarikirani troškovi čine cenu struje po kilovatu mnogo višom u slučaju skromne potrošnje.

Nakarikirani troškovi

Tako je u Srbiji cena na sto kilovata za potrošače ispod 1.000 kilovata bila 24,7 evra, trostruko više nego cena od 8,5 evra za potrošače koji su utrošili izmeđi 1.000 i 2.500 kilovata, a čak tri i po puta nego cena od 7,4 evra za one koji troše 5.000 kilovata.

Svakako je cena same energije u Srbiji izrazito jeftina, u Evropi je niža samo na Kosovu, u Gruziji i Ukrajini. Međutim, brojni i ne baš jeftini drugi troškovi čine korišćenje struje u Srbiji znatno skupljim, pa je ukupni trošak po jediničnoj potrošnji veći nego u ne malom broju evrounijskih zemalja.

Pri tome je posebno opterećen sitni potrošač koji plaća veoma visoku jediničnu cenu. To što je ukupan račun za evropske prilike nizak, posledica je samo velike štedljivosti velike većine ovdašnjih kupaca i krajnje svedene upotrebe električne energije.