Poljoprivreda koju su pojeli skakavci: Srbija dozvolila da ostane bez strateških fabrika

Od sedam fabrika za proizvodnju veštačkog đubriva, koliko ih je Srbija nekada imala, danas smo postali veliki uvoznici.
Zemlja koja se diči agrarom, dozvolila je da ostane bez strateških fabrika i većinu ih je "pojela" neuspela privatizacija.
 
HIP "Azotara" bila je okosnica razvoja poljoprivrede i projektovana je posle Drugog svetskog rata, da pomogne njenom razvoju, govori za "Novosti" ekonomista Ljubodrag Savić.
 
Kako kaže, u Srbiji je bilo nekoliko fabrika, ali je "Azotara" bila jedina prepoznatljiva na Balkanu i u Evropi.
 
- Nažalost, ona je podelila sudbinu u nesrećnoj tranziciji u Srbiji. Nekadašnje rukovodstvo PKB je uzimalo regresirano đubrivo iz "Azotare" i prodavalo ga po nekoj drugoj ceni, a stavljali su novac u svoj džep. Svakako, nije to jedini razlog propadanja ove fabrike. Decenijska nebriga, nagomilali su se i dugovi za gas. Toliki su bili da je država pripojila "Azotaru" - "Srbijagasu". To je bilo rešenje samo da se briga prebaci na drugog. Da se veliki gubitaš "očeše" o jaku kompaniju. Koristi, međutim, nije bilo - navodi Savić.
 
Prema njegovim rečima, mnoge vlade u našoj zemlji nisu dobro razumele da je Srbija zemlja poljoprivrede, da će doći vreme kada će se voditi borba za pijaću vodu i zdravu hranu.
 
- Nije "Al Dahra" bez razloga prevalila toliki put da kupi PKB. Oni znaju šta znači prehrambena sigurnost, gazdovanje i gospodarenje vodama i zemljom. Svakako, PKB i "Azotaru" nije trebalo nikako prodavati. Zato sada uvozimo veštačko đubrivo iz Rumunije, a imali smo svoje - smatra Savić.
 
Agroekonomista Milan Prostran objašanjava za "Novosti" da je Srbija ranije za jesenju setvu koristila oko 900.000 tona mineralnog đubriva, a za prolećnu oko 500.000. Sigurno je da i sada uvozimo te količine.
 
- Nekada smo imali dve fabrike mineralnog đubriva u Subotici i po jednu u Pančevu, Novom Sadu, Šapcu, Prahovu i Trepči. Naše fabrike su radile kompleksna đubriva, koja su bila najkvalitetnija. Sudbina "Azotare" je bila izuzetno tužna u procesu privatizacije. Sada bi bilo dobro ako bi se "Azotara" povratila i počela opet da proizvodi đubrivo za naše poljoprivrednike - ističe Prostran.
 
Srbija najviše đubriva uvozi iz Rusije, Hrvatske, Austrije, Rumunije i Mađarske. Komisija za zaštitu konkurencije prošle godine je objavila analizu koja je pokazala da je uvoz u 2019. bio veći za 60 odsto u odnosu na 2018. godinu. Analizom je utvrđeno i da je prosečne uvozna cena u te tri godine povećana za 13 procenata. Ukupno tržište veštačkih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 806.000 tona.
 
"Promist" dao najbolju ponudu
 
Kompanija "Promist" iz Novog Sada dala je u četvrtak najbolju ponudu na javnom nadmetanju za kupovinu pančevačke Azotare u stečaju, od 650 miliona dinara. Odluku o prihvatanju ove ponude doneće Odbor poverilaca HIP Azotare, jer je ona manja od 50 odsto procenjene vrednosti te kompanije.
 
U javnom nadmetanju je učestvovala još jedna kompanija koja je samo potvrdila početnu cenu od 581 milion dinara, što je tek pet odsto procenjene vrednosti. Fabrika veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja u stečaju je od polovine septembra 2018. godine, a ponuđena je na prodaju po treći put.
 
"Promist" je firma u vlasništvu biznismena iz Novog Sada Nebojše Petrića, jednog od vlasnika "Galensa".
  • Lala

    10.05.2021 07:08
    Radojević
    Krali su svi, uhapšeni, pa pušteni jer su sinovi bliski SNS.
    Lopovi
  • Pera

    10.05.2021 02:39
    Ne radi to država nego njeni vlasnici, Vladari sveta. Ona im je samo instrument.
  • Ja

    09.05.2021 19:50
    Nekada smo imali fabrike u Subotici..pa sto ne kazete da te fabrike i dalje rade? Patent Subotica, Skrobara Jabuka iz Panceva, Elixir Prahovo...oni itekako izvoze

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija