Srbija počela da kupuje zlato, zakasnila je "samo" osam godina

Međutim, ne bi bilo zgoreg poučiti se iskustvima centralnih banaka Hrvatske i BiH koje su izgubile igrajući upravo na najsjajniji metal, prva prodajući, druga kupujući u nevreme.

Sa vrha države poslednjih meseci se često ističe ne samo visina već i optimalnost strukture deviznih rezervi zemlje. Tako se ukazuje da je 13,3 milijardi evra dovoljno da se isplati osmomesečni uvoz ili da je iznos rezervi skoro tri i po puta veći od svih dinara u prometu ili deponovanih na neodređeno vreme.

Svaki od parametara je dva i po puta "čvršći" nego što je uobičajeno. Dodatno, u NBS naglašavaju kako 35 tona zlata čini 12,8 odsto ukupnih deviznih rezervi.

Suvišno u trezoru

Time su se domaći bankari poprilično brzo izjasnili u već dosta dugom sporu o ulozi zlata. Naravno, u prilog tradicionalne škole koja u zlatu, na čiju cenu ne utiče inflacija, vidi pouzdano sredstvo za stabilizaciju monetarnog sistema.

Podsetimo se, prihvatanjem liberalističkih ekonomskih viđenja, zlato postaje suvišno u državnom trezoru. Tako je, primera radi, Kanada odavno napustila upotrebu zlata u monetarne svrhe.

Srbija je u poslednje dve godine išla suprotnim smerom: sopstvene rezerve je uočljivo uvećala baš kupovinom najsjanijeg metala. Tokom 2019. godine NBS je putem specijalizovane međunarodne agencije sukcesivno kupila čak devet tona zlata na inotržištu, plaćajući ga u proseku 1.500 dolara za finu uncu. Istovremeno je iz Borskog rudnika nabavila 1,2 tone, takođe plaćajući tržišnu cenu.

Uz to, lane je država iz Bora pribavila dve, sa inotržišta još tri tone, pa sada raspolaže sa 35,7 tona zlata u rezervama, od kojih se dve trećine čuva u trezoru, jedna trećina na računima NBS kod najboljih centralnih banaka sveta. Cena zlata je prošle godine u avgustu dostigla rekordnih 2.079, trenutno se kreće oko 1.670 dolara, pa proizilazi da je vrednost državnog zlata oko 1,84 milijardi dolara, 12,78 odsto ukupnih državnih deviznih rezervi.

Iskustvo finansijske krize  
                                 
Objašnjenje za ubzanu orijentaciju na zlato u NBS objašnjavaju krizom nastaloj i pre pandemije, a intenzivirane širenjem globalne pošasti. Kako, za razliku od državnih obveznica i akcija po berzama, na cenu zlata ne utiče ni inflacija, niti monetarne spekulacije emitera najsnažnijih valuta, već isključivo odnos ponude i potražnje, Srbija se odlučila da se od mogućih nevolja zaštiti uvođenjem veće količine zlata u sopstvene rezerve. Standardan postupak u okviru razmišljanja tradicionalnih monetarista.

Svakako su u NBS imali u vidu i iskustvo finansijske krize 2008. godine, kada Srbija nije na inotržištu kupovala zlato. Pokazalo se lošim, tim više što se prethodnih sezona, sve do sredine 2005. godine, iz trezora NBS zlato prodavalo. Svetska kriza je pokosila srpsku privredu i znatno povećala inflaciju.

Ali, ako se monetarna vlast već odlučila da ovog puta postupi po oprobanim metodama, pitanje je zašto se nije ranije odlučila za kupovinu zlata. Sa početka 2012. godine, cena zlata kontinuirano pada pet godina, da bi krajem 2017. počeo sve brži uzlazni trend. Umesto da uncu plaća 800-850 dolara, okasnela odluka je za posledicu imala nabavku po bezmalo dvostruko višoj ceni.

Volatibilnost zlata

Čudi inertnost NBS, pogotovo ako se zna za iskustvo Centralne banke BiH iz nešto ranijeg perioda. U Sarajevu su se odlučili za kupovinu zlata kada je svetska finansijska kriza uzela maha, a cena zlata poletela uvis.

Godine 2010. i 2011. plaćali su dosta visoku cenu, a kada je tokom 2013. došlo do sunovrata cene naniže, Bosanci se razočaraše. Pod uticajem predviđanja daljeg opadajućeg trenda, prodali su zlato po niskim cenama. Kalkulacija celog aranžmana je gubitak 75 miliona dolara, koliko su u Sarajevu skuplje kupili nego što su kasnije prodali tri i po tone zlata.

Dobar nauk za Srbiju, baš kao što je dobar nauk i slučaj Hrvatske. Po osamostaljivanju, naši susedi su odlučili da u potpunosti slede liberalističku monetarnu koncepciju i prodali su svo zlato iz trezora. Godine 2001. su za uncu dobijali tek 272 dolara, pa su prodajom 13,18 tona prihodovali samo 115 miliona dolara. Nešto više sreće imali su četiri godine kasnije kada im je prodaja 1,6 tona za 496 dolara po unci donela 31 milion dolara.

Iskustva iz okruženja nam kazuju da nije jednostavno trgovati zlatom. Mada na njegovu berzansku cenu ne utiču ni inflacija, ni monetarne mahinacije, vrednost zlata je izrazito volatibilna. Oscilacije, i naviše i naniže, češće i brže su nego kod bilo koje druge berzanske robe. Upravo stoga je izuzetno značajno odrediti pravo vreme i kupovine i prodaje. Mala greška u određivanju "tajminga" može da ima goleme posledice.

Srbija nije usamljena

Inače, Srbija nije usamljena u odluci da devizne rezerve upotpuni zlatom. Susedna Mađarska je gotovo u jednom danu utrostručila količinu i sada u rezervama ima 104 tone zlata. Sličnu orijentaciju slede Poljska, Turska, ali i Holandija, Švajcarska, zemlja koja sa 1.040 tona ima najviše zlata po glavi stanovnika na svetu.

Rusija, takođe, još od kraja 2005. godine i najava finansijske krize uvećava količinu zlata kao devizne rezerve. Tadašnjih 519 je svake sezone uvećavala za sto tona, potom je godišnje rezerve ojačavala i sa po 200 tona zlata; trenutno poseduje više od 2.350 tona. Kako je uz Južnu Afriku najveći proizvođač zlata, sve potrebe realizuje na domaćem tržištu, kupujući povremeno i 60 odsto celokupne ruske proizvodnje.

Zemlje bivše Jugoslavije su uglavnom zadržale iz SFRJ nasleđeno zlato. Po običaju u žuti metal najviše veruju Makedonci u čijim rezervama je 6,9 tona zlata, više nego dvostruko iznad slovenačkih 3,2 tone. BiH na raspolagaju ima 2,9 tona, Crna Gora 1,04 koje je, međutim, stavila kao garanciju kada je 2017. godine od jedne švajcarske banke podizala desetogodišnji kredit.