Zbog čega su se posvađali ministarka Mihajlović i EPS, da li ćemo u budućnosti uvoziti struju?
Ministarka za energetiku i rukovodstvo Elektroprivrede Srbije nedavno su izneli oprečne stavove o izgradnji termoelektrane "Kolubara B", a javnost je zatečena oštrinom spora.
Foto: 021.rs
Podsetimo, Zorana Mihajlović, u Vladi Srbije zadužena za energetiku, saopštila je da se termoelektrana "Kolubara B", po projektu kapaciteta 350 megavata, neće graditi. Razlog je ubrzana preorijentacija energetike Srbije na obnovljive izvore energije i postupno odustajanje od ekološki proskribovanog uglja kao sirovine za proizvodnju pare u energanama.
U novim okolnostima, istakla je ministarka, nema mesta za novu termoelektranu i državni novac bi trebalo usmeravati isključivo u postrojenja koja će struju proizvoditi po ekološki prihvatljivoj tehnologiji.
Ministrarki je uzvratilo rukovodstvo "Elektroprivrede Srbije" pismom otvorenim za javnost u kome se podseća da je upravo ona pre godinu i po dana sa stranim partnerom dogovorila izgradnju "Kolubare B" i tako posle četiri decenije čamljenja u fioci revitalizovala projekat. Ističe se da bi buduća elektrana emitovala tek četvrtinu, pa i manje ugljendioksida i sumpordioksda koje emituju danas aktivne srpske termalke. Takođe, buduća elektrana je osmišljena kao zamenska za energane koje je, baš zbog prevelike emisije štetnih gasova, Srbija u obavezi da najkasnije 2027. godine zatvori.
Stav ministarke su zdušno podržali "zeleni" aktivisti, dok su rukovodstvu EPS-a snažnu podršku pružili sindikat i zaposleni u sistemu. Išlo se dotle da su pominjani i smena Mihajlovićeve sa odgovorne funkcije i štrajk u najvećoj srpskoj kompaniji.
Zapravo, Srbija se nalazi pred velikim energetskim preobražajem, sličnim onom od pre bezmalo šest decenija kada je na osnovu širokog konsezusa stručne i šire javnosti donet plan, a potom i izgrađen današnji energetski sistem, zasnovan na domaćim resursima, te znanju i radu ovdašnjih stručnjaka i radnika. Jedan od nekadašnjih najvećh poduhvata omogućio je da Srbija i ostale republike bivše države, uz povremeni uvoz u kratkom periodu najvećih zima, iz domaće proizvodnje imaju dovoljno struje po niskoj ceni, a često je preostajalo i za izvoz.
Ekološki problemi
Međutim, u međuvremenu su širom globusa i nepredvidivom brzinom kulminirali ekološki problemi; do klimatskih promena. Ugalj je označen kao glavni krivac, pa se širom sveta zatvaraju termalke, baš kao i energane na naftu, a sve su češći zahtevi da se odustane i od gasnih turbina.
Zagovornici što bržeg i totalnog obrata po svaku cenu su najrazvijenije države, pre svih Evropska unija. Tako su u Briselu odlučili da do 2050. godine, znatno pre nego što se donedavno planiralo, zemlje Unije pređu na, što se tiče emisije CO2, neutralnu ekonomiju, dok bi do 2038. godine trebalo da odustanu od uglja.
U realnosti plan znači još ubrzanije prestrojavanje na energiju obnovljivih izvora energije, pre svega eolsku, solarnu i hidroenergiju tamo gde postoje prirodni uslovi. I promenu stava ministarke Mihajlović mnogi tumače upravo pritiskom EU na Srbiju, naročito iskazanog preko Energetske zajednice, čiji je Srbija član i čiji je predsedavajući, Slovenac Janez Kopač, poslednjih godina bio daleko najneugodniji sagovornik srpskih vlasti.
Zaposleni u EPS- u ukazuju i da ekološki problemi nisu jedino zbog čega Brisel pritiska svakog koga može ako se ne uklapa u njegovu energetsku viziju. Reč je i o pokušaju Evropljana da svoj koncept nametnu što šire. Tako bi realizovali i što veći izvoz, bilo modernih energana, bilo struje proizvedene po ekološki prihvatljivim postupcima.
Nevolja Srbije je što više od tri decenije unazad nije gradila nove strujne pogone. Najstariji, građeni prema davnašnjim kriterijumima, održavani su predugo. I danas su neophodni, istovremeno su ekološki neprihvatljivi i, praktično, nepopravljivi. Stoga je Srbija u obavezi da do 2027. godine ukine proizvodnju na blokovima zbirne snage od 1.700 megavata. Gotovo četvrtinu ukupne proizvodnje.
Svakom je jasno da će gašenje zastarelih elektrana uzročiti veliki manjak električne energije. Ukoliko u međuvremenu ne izgradimo nove pogone, struja će se uvoziti tokom cele godine, zimi gotovo trećina potrošnje.
Struja je u Evropi znatno skuplja, pa bi masovan uvoz bio snažan udar kako na stanovništvo tako i na privredu. Mnoga preduzeća bi dovela u pitanje sadašnju konkurentnost. U takvoj situaciji, inače izraženo siromaštvo bi se dodatno raširilo, verovatno i udvostručilo.
U iščekivanju
Stoga je izgradnja novih strujnih pogona u Srbiji neophodna. I to što pre. Prednost imaju vetroelektrane i solarni proizvođači, nešto rezervi imamo u hidropotencijalu Drine. Ipak, sve je to nedovoljno, a moramo znati i da u Srbiji vetar ne duva ni polovinom snage kako duva na Baltiku, dok je sunce neuporedivo slabije i ređe nego u Sahari, gde sve veći broj evropskih država locira sopstvene solarne kapacitete. Drugim rečima, ekoresursi su nam ograničeni.
Reč je o krupnim i pitanjima od značaja i za buduće generacije. Pre nego što brojne interesne grupe još žešće podignu temperaturu u javnosti, bilo bi dobro, čini se neophodno, da stručna javnost ponudi rešenje i precizira novu dugoročnu orijentaciju energetike u Srbiji. To je put ka rešenju problema i preduhitrenju potencijalno jako neugodne situacije. Svađe ne pomažu, na protiv, samo zbunjuju javnost i otežavaju usmerenje ka spasonosnoj energetskoj strategiji.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pejpal ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta
21.11.2024.•
0
Aplikacija za plaćanje Pejpal danas ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta.
Zaduženja u Srbiji: Privreda smanjuje, građani i preduzetnici povećavaju kredite
20.11.2024.•
2
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 3.731 milijardu dinara, što je 0,1 odsto više nego u septembru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Svaka druga kontrolisana zlatara nije izdavala fiskalne račune
20.11.2024.•
4
Svaka druga zlatara čiji su rad kontrolisali poreski inspektori ne izdaje fiskalne račune.
Mladi preduzetnici u Srbiji osnivaju sve više firmi: Rast od gotovo 25 odsto za pola godine
19.11.2024.•
7
Srbiji je od maja do novembra porastao broj novoosnovanih privrednih subjekata čiji su osnivači mlađi od 30 godina i tih firmi je bilo za 24,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Vučić o povišici koju će dobiti penzioneri, pričao i o putevima, oružju, dronovima, Ekspu, EU...
19.11.2024.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će penzioneri biti prvi koji će dobiti povišicu od 10,9 odsto, obračunatu na decembarske penzije.
Akcija subvencionisane cene goriva produžena do 24. novembra
19.11.2024.•
0
Akcija subvencionisane cene goriva za sva registrovana poljoprivredna domaćinstva biće produžena do 24. novembra, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Sindikat: Postajemo u svojoj zemlji roblje stranih investitora
18.11.2024.•
11
Kompanija Jura u Leskovcu, iako je dobila subvencije države od 10.000 evra po zaposlenom, ne poštuje zakone Srbije i tu postoje veliki problemi na koje niko ne reaguje i toleriše se takvo ponašanje.
"Strani plaćenici": Ko su najveći donatori Ministarstva odbrane i MUP?
18.11.2024.•
9
Uticaji stranih država u Srbiji se sve više mogu osetiti, uglavnom se kanališu kroz izjave predstavnika ministarstava i predsednika Aleksandra Vučića koji često otvoreno favorizuju određene države.
Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju
18.11.2024.•
21
Pre desetak dana Vlada Srbije definisala je budžet za 2025. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje.
Amazon lansirao konkurenciju sajtovima Temu i Shein s "neverovatno niskim" cenama
18.11.2024.•
6
Amazon je pokrenuo novu platformu pod nazivom Haul, koja ograničava maksimalnu cenu proizvoda na 20 dolara (15,79 funti), s ciljem konkurisanja jeftinim trgovinskim gigantima poput Temu-a i Shein-a.
Lufthanza otpušta oko 400 zaposlenih
17.11.2024.•
0
Grupacija Lufthanza će ukinuti petinu radnih mesta u upravi, a radi se o oko 400 zaposlenih, objavio je frankfurstki poslovni magazin Menadžer.
Nakon masovnog trovanja mušterija: Mekdonalds ulaže 100 miliona dolara da povrati ugled
17.11.2024.•
0
Mekonalds je objavio da će utrošiti 100 miliona dolara kako bi pojačao prodaju nakon što je epidemija izazvana bakterijom ešerihija koli uplašila kupce i uticala na pad poslovanja firme u SAD.
"Pošte Srbije": Znatno povećan broj pošiljaka zbog Temu-a, robot za sortiranje uskoro u Novom Sadu
17.11.2024.•
13
Broj pošiljki Pošte i Post ekspresa povećan je oko 60 odsto od kada je krenula aplikacija Temu, izjavio je FoNetu vršilac dužnosti direktora "Pošta Srbije" Zoran Anđelković.
Kad ti Ilon Mask ponudi posao: Nećete primati platu, a radićete više od 80 sati nedeljno
17.11.2024.•
13
Jedan od lidera novoformiranog Sekretarijata za efikasnost vlade u administraciji Donalda Trampa, Ilon Mask, objavio je oglas za posao.
Evropska komisija za Srbiju predviđa solidan privredni rast
16.11.2024.•
1
U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada.
Gasprom prestaje da isporučuje gas OMV-u
15.11.2024.•
6
Ruska državna naftna kompanija Gasprom, prestaće da snabdeva austrijski OMV počevši od subote, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer.
NIS izdaje prve korporativne obveznice: Zaduživanje od 5,8 milijardi dinara
15.11.2024.•
0
Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) usvojila je danas, na vanrednoj sednici, Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva, ukupne nominalne vrednosti 5,855 milijardi dinara.
Ovo su nove - stare cene goriva
15.11.2024.•
6
Objavljene su nove cene goriva, koje će od danas u 15 časova važiti narednih sedam dana.
EU kaznila Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog kršenja antimonopolskih pravila
14.11.2024.•
0
Evropska unija je danas kaznila kompaniju Meta u čijoj se vlasništvu nalazi Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog onoga što su nazvali "zloupotrebljivim praksama".
Poreska uprava: Novi iznosi poreza na oružje za 2024. godinu
14.11.2024.•
2
Poreska uprava Srbije odredila je nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova kojom su usklađeni dinarski iznosi za registrovano oružje.
Obrušavanje kosina u Grdeličkoj klisuri: Azvi tužen za milione evra jer nije platio radove
14.11.2024.•
12
Španska kompanija Azvi, koja je gradila deo auto-puta E75 u Caričinoj dolini, tužena je zbog neisplaćivanja novca za sanaciju kosina koje su se urušavale od Grdeličke klisure do tunela Predejane.
Komentari 14
Тарми Рићми
g pen
Montop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar