Podsetimo, Zorana Mihajlović, u Vladi Srbije zadužena za energetiku, saopštila je da se termoelektrana "Kolubara B", po projektu kapaciteta 350 megavata, neće graditi. Razlog je ubrzana preorijentacija energetike Srbije na obnovljive izvore energije i postupno odustajanje od ekološki proskribovanog uglja kao sirovine za proizvodnju pare u energanama.
U novim okolnostima, istakla je ministarka, nema mesta za novu termoelektranu i državni novac bi trebalo usmeravati isključivo u postrojenja koja će struju proizvoditi po ekološki prihvatljivoj tehnologiji.
Ministrarki je uzvratilo rukovodstvo "Elektroprivrede Srbije" pismom otvorenim za javnost u kome se podseća da je upravo ona pre godinu i po dana sa stranim partnerom dogovorila izgradnju "Kolubare B" i tako posle četiri decenije čamljenja u fioci revitalizovala projekat. Ističe se da bi buduća elektrana emitovala tek četvrtinu, pa i manje ugljendioksida i sumpordioksda koje emituju danas aktivne srpske termalke. Takođe, buduća elektrana je osmišljena kao zamenska za energane koje je, baš zbog prevelike emisije štetnih gasova, Srbija u obavezi da najkasnije 2027. godine zatvori.
Stav ministarke su zdušno podržali "zeleni" aktivisti, dok su rukovodstvu EPS-a snažnu podršku pružili sindikat i zaposleni u sistemu. Išlo se dotle da su pominjani i smena Mihajlovićeve sa odgovorne funkcije i štrajk u najvećoj srpskoj kompaniji.
Zapravo, Srbija se nalazi pred velikim energetskim preobražajem, sličnim onom od pre bezmalo šest decenija kada je na osnovu širokog konsezusa stručne i šire javnosti donet plan, a potom i izgrađen današnji energetski sistem, zasnovan na domaćim resursima, te znanju i radu ovdašnjih stručnjaka i radnika. Jedan od nekadašnjih najvećh poduhvata omogućio je da Srbija i ostale republike bivše države, uz povremeni uvoz u kratkom periodu najvećih zima, iz domaće proizvodnje imaju dovoljno struje po niskoj ceni, a često je preostajalo i za izvoz.
Ekološki problemi
Međutim, u međuvremenu su širom globusa i nepredvidivom brzinom kulminirali ekološki problemi; do klimatskih promena. Ugalj je označen kao glavni krivac, pa se širom sveta zatvaraju termalke, baš kao i energane na naftu, a sve su češći zahtevi da se odustane i od gasnih turbina.
Zagovornici što bržeg i totalnog obrata po svaku cenu su najrazvijenije države, pre svih Evropska unija. Tako su u Briselu odlučili da do 2050. godine, znatno pre nego što se donedavno planiralo, zemlje Unije pređu na, što se tiče emisije CO2, neutralnu ekonomiju, dok bi do 2038. godine trebalo da odustanu od uglja.
U realnosti plan znači još ubrzanije prestrojavanje na energiju obnovljivih izvora energije, pre svega eolsku, solarnu i hidroenergiju tamo gde postoje prirodni uslovi. I promenu stava ministarke Mihajlović mnogi tumače upravo pritiskom EU na Srbiju, naročito iskazanog preko Energetske zajednice, čiji je Srbija član i čiji je predsedavajući, Slovenac Janez Kopač, poslednjih godina bio daleko najneugodniji sagovornik srpskih vlasti.
Zaposleni u EPS- u ukazuju i da ekološki problemi nisu jedino zbog čega Brisel pritiska svakog koga može ako se ne uklapa u njegovu energetsku viziju. Reč je i o pokušaju Evropljana da svoj koncept nametnu što šire. Tako bi realizovali i što veći izvoz, bilo modernih energana, bilo struje proizvedene po ekološki prihvatljivim postupcima.
Nevolja Srbije je što više od tri decenije unazad nije gradila nove strujne pogone. Najstariji, građeni prema davnašnjim kriterijumima, održavani su predugo. I danas su neophodni, istovremeno su ekološki neprihvatljivi i, praktično, nepopravljivi. Stoga je Srbija u obavezi da do 2027. godine ukine proizvodnju na blokovima zbirne snage od 1.700 megavata. Gotovo četvrtinu ukupne proizvodnje.
Svakom je jasno da će gašenje zastarelih elektrana uzročiti veliki manjak električne energije. Ukoliko u međuvremenu ne izgradimo nove pogone, struja će se uvoziti tokom cele godine, zimi gotovo trećina potrošnje.
Struja je u Evropi znatno skuplja, pa bi masovan uvoz bio snažan udar kako na stanovništvo tako i na privredu. Mnoga preduzeća bi dovela u pitanje sadašnju konkurentnost. U takvoj situaciji, inače izraženo siromaštvo bi se dodatno raširilo, verovatno i udvostručilo.
U iščekivanju
Stoga je izgradnja novih strujnih pogona u Srbiji neophodna. I to što pre. Prednost imaju vetroelektrane i solarni proizvođači, nešto rezervi imamo u hidropotencijalu Drine. Ipak, sve je to nedovoljno, a moramo znati i da u Srbiji vetar ne duva ni polovinom snage kako duva na Baltiku, dok je sunce neuporedivo slabije i ređe nego u Sahari, gde sve veći broj evropskih država locira sopstvene solarne kapacitete. Drugim rečima, ekoresursi su nam ograničeni.
Reč je o krupnim i pitanjima od značaja i za buduće generacije. Pre nego što brojne interesne grupe još žešće podignu temperaturu u javnosti, bilo bi dobro, čini se neophodno, da stručna javnost ponudi rešenje i precizira novu dugoročnu orijentaciju energetike u Srbiji. To je put ka rešenju problema i preduhitrenju potencijalno jako neugodne situacije. Svađe ne pomažu, na protiv, samo zbunjuju javnost i otežavaju usmerenje ka spasonosnoj energetskoj strategiji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Komentari 14
Тарми Рићми
g pen
Montop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar