Šta Srbiju i države centralne i istočne Evrope čeka posle pandemije

Kada se pandemija završi, države Centralne i Istočne Evrope mogu očekivati ponovni rast ekonomskih aktivnosti, ali praćen sve većim rizicima od klimatskih promena i geopolitičkih sukoba.
Šta Srbiju i države centralne i istočne Evrope čeka posle pandemije
Foto: Google maps
Internet konferencija koju je u maju organizovao Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) bavila se škakljivom temom predviđanja budućnosti regiona za ostatak ove decenije, piše Intelinjuz, a prenosi Blic.
 
Sledi lista megatrendova koji će imati efekat na region narednih godina, a koju je Intelinjuz zasnovao na projekcijama panelista.
 
1. "Bučne dvadesete" i "mehuri" na tržištu
 
Oporavak regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) zaustavio je novi talas korone početkom 2021. godine, ali kako talas popušta i vakcinacija traje, bolja vremena se već naziru. Bečki institut očekuje da se veći deo regiona vrati na nivo pretpandemijskog BDP-a do kraja godine, a da će se snažan rast podstaknut potrošnjom nastaviti i u narednim godinama.
 
Zaista, predstavnici nekih međunarodnih giganata maloprodaje i proizvoda široke potrošnje već projektuju ponavljanje "bučnih dvadesetih". Ali taj period se nije dobro završio, i ovoga puta je ekonomistkinja Olga Pindiuk upozorila da već postoje znakovi stvaranja mehura na tržištima nekretnina u regionu, posebno onim zemljama poput Rusije i Rumunije koje su dodatno podstakle vladine programe za podršku hipotekarnih zajmova.
 
Ekonomski rast se neće ravnomerno širiti regionom tokom 2020-ih. Članice EU koje su već sada najbogatije i najrazvijenije u regionu dobiće dodatni podsticaj iz paketa bloka za oporavak i otpornost od 1,8 biliona evra.
 
Zemlje zapadnog Balkana koje teže da se pridruže EU, još su ekonomski daleko zaostale, a konvergencija će biti spora. Svetska banka predviđa samo prigušeni oporavak u regionu. Neki - Crna Gora i Srbija su najnapredniji - možda će ući u EU do 2029. godine, ali politička pitanja na obe strane usporavaju proširenje i drže zemlje kandidate zaglavljene u čekaonici EU.
 
U međuvremenu, siromašnijim zemljama, među kojima su i dve najsiromašnije evropske države Moldavija i Ukrajina, biće potrebno mnogo godina da vakcinišu svoje stanovništvo trenutnim stopama, što će dalje odložiti njihov oporavak.
 
2. Demografski pad
 
Šest zemalja regiona CIE - Albanija, Bugarska, Hrvatska, Letonija, Moldavija i Poljska bi trebalo da ostanu bez 40 odsto ili više stanovništva do kraja 2021. godine, prema dugoročnim prognozama UN-a. Kombinacija niskog nataliteta i masovnog iseljavanja već je zahvatila čitav region, osim većinski muslimanskih republika Centralne Azije i Azerbejdžana.
 
Smanjenje broja stanovnika dodalo je krizu na tržištu rada koja se intenzivirala u godinama pre pandemije, jer su mnogi od onih koji se sele u inostranstvo radno sposobnog doba. Pad domaće radne snage samo je delimično kompenzovan unutrašnjim migracijama. Velika potražnja za radnom snagom i pritisak na nadnice će se nastaviti čim se pandemija povuče.
 
3. Automatizacija
 
Suočene sa rastućim nedostatkom radne snage, pre pandemije su brojne kompanije iz centralne i istočne Evrope brzinom ulaganja u industrijske robote nadmašile one iz drugih svetskih regiona, iako podaci Eurostata pokazuju da u apsolutnom iznosu i dalje zaostaju za svojim "kolegama" iz zapadne Evrope.
 
Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) identifikovao je radnike u Slovačkoj kao najverovatnije među 32 članice OECD-a koji će izgubiti posao usvajanjem tehnologija automatizacije.
 
4. Klimatske promene i mogući sukobi
 
Klimatska kriza već dovodi do ekstremnijih vremenskih događaja: od suše, poplava i požara, do otapanja permafrosta na krajnjem severu Rusije koji preti da dovede do sleganja tla čitavih gradova do porasta nivoa mora. Očekuje se da će se oni pogoršati već tokom prve polovine ovog veka, uprkos globalnoj akciji da se zaustavi porast globalnih temperatura.
 
 
Klimatske promene pogoršavaju tenzije oko zemlje i vode, a novi sukobi će se pojaviti kako resursi postaju sve manje. Prepirka oko spornog centra za distribuciju vode izgleda da je bila okidač za sukobe između lokalnog stanovništva i oružanih snaga Kirgistana i Tadžikistana u aprilu. U jugoistočnoj Evropi - koja se smatra vrućom tačkom globalnog zagrevanja - smanjenje vodnih resursa i drugi problemi povezani sa klimatskim promenama pogoršaće postojeće pogranične tenzije.
 
5. Zelena tranzicija
 
Sa klimatskom krizom pojavljuju se mogućnosti kako se pojavljuju novi sektori i ulaže se u područja poput proizvodnje obnovljivih izvora energije, električnih vozila i podizanja energetske efikasnosti.
 
Posebno će članice EU u regionu imati koristi od masovnih ubrizgavanja sredstava za zelenu tranziciju.
 
Ali to neće biti lako. Postoji snažan otpor prelasku na proizvodnju obnovljivih izvora energije, posebno u Poljskoj, Ukrajini i većem delu zapadnog Balkana koji zavise od uglja, zbog straha da će zajednice sa sedištem oko rudnika i elektrana biti ekonomski uništene.
 
Izveštava se o tenzijama između zemalja članica EU, posebno Rumunije, i Evropske komisije, jer se potreba država za putnom i tradicionalnom energetskom infrastrukturom kosi sa vizijom Brisela o Evropi koja bi bila ugljenično neutralna.
 
6. Proizvođači hrane podižu igru na viši nivo
 
Rastuće svetsko stanovništvo u kombinaciji sa klimatskim promenama, koje predstavljaju pretnju po proizvodnju hrane, izvršiće pritisak na snabdevanje hranom, povećavajući strah od oskudice. Dok populacija opada u CIE, globalna potražnja za hranom će rasti, povećavajući cene i stvarajući podsticaje za proizvođače i izvoznike hrane u regionu da povećaju proizvodnju i povećaju produktivnost.
 
Pre pandemije, Rusija i Ukrajina takmičile su se za titulu najboljeg svetskog izvoznika žita. Godine 2019. ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da se očekuje da će se izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda udvostručiti i dostići 45 milijardi dolara u narednih pet godina. Pored žita, zemlje iz regiona mogu se pohvaliti u raznim oblastima: Rusija, Poljska i Srbija su među najvećim proizvođačima maline; Turska proizvodi skoro tri četvrtine lešnika na svetu, a Uzbekistan je drugi po veličini proizvođač šargarepe.
 
Koja su još predviđanja možete pročitati na OVOM LINKU.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija