Šta Srbiju i države centralne i istočne Evrope čeka posle pandemije
Kada se pandemija završi, države Centralne i Istočne Evrope mogu očekivati ponovni rast ekonomskih aktivnosti, ali praćen sve većim rizicima od klimatskih promena i geopolitičkih sukoba.
Foto: Google maps
Internet konferencija koju je u maju organizovao Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) bavila se škakljivom temom predviđanja budućnosti regiona za ostatak ove decenije, piše Intelinjuz, a prenosi Blic.
Sledi lista megatrendova koji će imati efekat na region narednih godina, a koju je Intelinjuz zasnovao na projekcijama panelista.
1. "Bučne dvadesete" i "mehuri" na tržištu
Oporavak regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) zaustavio je novi talas korone početkom 2021. godine, ali kako talas popušta i vakcinacija traje, bolja vremena se već naziru. Bečki institut očekuje da se veći deo regiona vrati na nivo pretpandemijskog BDP-a do kraja godine, a da će se snažan rast podstaknut potrošnjom nastaviti i u narednim godinama.
Zaista, predstavnici nekih međunarodnih giganata maloprodaje i proizvoda široke potrošnje već projektuju ponavljanje "bučnih dvadesetih". Ali taj period se nije dobro završio, i ovoga puta je ekonomistkinja Olga Pindiuk upozorila da već postoje znakovi stvaranja mehura na tržištima nekretnina u regionu, posebno onim zemljama poput Rusije i Rumunije koje su dodatno podstakle vladine programe za podršku hipotekarnih zajmova.
Ekonomski rast se neće ravnomerno širiti regionom tokom 2020-ih. Članice EU koje su već sada najbogatije i najrazvijenije u regionu dobiće dodatni podsticaj iz paketa bloka za oporavak i otpornost od 1,8 biliona evra.
Zemlje zapadnog Balkana koje teže da se pridruže EU, još su ekonomski daleko zaostale, a konvergencija će biti spora. Svetska banka predviđa samo prigušeni oporavak u regionu. Neki - Crna Gora i Srbija su najnapredniji - možda će ući u EU do 2029. godine, ali politička pitanja na obe strane usporavaju proširenje i drže zemlje kandidate zaglavljene u čekaonici EU.
U međuvremenu, siromašnijim zemljama, među kojima su i dve najsiromašnije evropske države Moldavija i Ukrajina, biće potrebno mnogo godina da vakcinišu svoje stanovništvo trenutnim stopama, što će dalje odložiti njihov oporavak.
2. Demografski pad
Šest zemalja regiona CIE - Albanija, Bugarska, Hrvatska, Letonija, Moldavija i Poljska bi trebalo da ostanu bez 40 odsto ili više stanovništva do kraja 2021. godine, prema dugoročnim prognozama UN-a. Kombinacija niskog nataliteta i masovnog iseljavanja već je zahvatila čitav region, osim većinski muslimanskih republika Centralne Azije i Azerbejdžana.
Smanjenje broja stanovnika dodalo je krizu na tržištu rada koja se intenzivirala u godinama pre pandemije, jer su mnogi od onih koji se sele u inostranstvo radno sposobnog doba. Pad domaće radne snage samo je delimično kompenzovan unutrašnjim migracijama. Velika potražnja za radnom snagom i pritisak na nadnice će se nastaviti čim se pandemija povuče.
3. Automatizacija
Suočene sa rastućim nedostatkom radne snage, pre pandemije su brojne kompanije iz centralne i istočne Evrope brzinom ulaganja u industrijske robote nadmašile one iz drugih svetskih regiona, iako podaci Eurostata pokazuju da u apsolutnom iznosu i dalje zaostaju za svojim "kolegama" iz zapadne Evrope.
Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) identifikovao je radnike u Slovačkoj kao najverovatnije među 32 članice OECD-a koji će izgubiti posao usvajanjem tehnologija automatizacije.
4. Klimatske promene i mogući sukobi
Klimatska kriza već dovodi do ekstremnijih vremenskih događaja: od suše, poplava i požara, do otapanja permafrosta na krajnjem severu Rusije koji preti da dovede do sleganja tla čitavih gradova do porasta nivoa mora. Očekuje se da će se oni pogoršati već tokom prve polovine ovog veka, uprkos globalnoj akciji da se zaustavi porast globalnih temperatura.
Klimatske promene pogoršavaju tenzije oko zemlje i vode, a novi sukobi će se pojaviti kako resursi postaju sve manje. Prepirka oko spornog centra za distribuciju vode izgleda da je bila okidač za sukobe između lokalnog stanovništva i oružanih snaga Kirgistana i Tadžikistana u aprilu. U jugoistočnoj Evropi - koja se smatra vrućom tačkom globalnog zagrevanja - smanjenje vodnih resursa i drugi problemi povezani sa klimatskim promenama pogoršaće postojeće pogranične tenzije.
5. Zelena tranzicija
Sa klimatskom krizom pojavljuju se mogućnosti kako se pojavljuju novi sektori i ulaže se u područja poput proizvodnje obnovljivih izvora energije, električnih vozila i podizanja energetske efikasnosti.
Posebno će članice EU u regionu imati koristi od masovnih ubrizgavanja sredstava za zelenu tranziciju.
Ali to neće biti lako. Postoji snažan otpor prelasku na proizvodnju obnovljivih izvora energije, posebno u Poljskoj, Ukrajini i većem delu zapadnog Balkana koji zavise od uglja, zbog straha da će zajednice sa sedištem oko rudnika i elektrana biti ekonomski uništene.
Izveštava se o tenzijama između zemalja članica EU, posebno Rumunije, i Evropske komisije, jer se potreba država za putnom i tradicionalnom energetskom infrastrukturom kosi sa vizijom Brisela o Evropi koja bi bila ugljenično neutralna.
6. Proizvođači hrane podižu igru na viši nivo
Rastuće svetsko stanovništvo u kombinaciji sa klimatskim promenama, koje predstavljaju pretnju po proizvodnju hrane, izvršiće pritisak na snabdevanje hranom, povećavajući strah od oskudice. Dok populacija opada u CIE, globalna potražnja za hranom će rasti, povećavajući cene i stvarajući podsticaje za proizvođače i izvoznike hrane u regionu da povećaju proizvodnju i povećaju produktivnost.
Pre pandemije, Rusija i Ukrajina takmičile su se za titulu najboljeg svetskog izvoznika žita. Godine 2019. ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da se očekuje da će se izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda udvostručiti i dostići 45 milijardi dolara u narednih pet godina. Pored žita, zemlje iz regiona mogu se pohvaliti u raznim oblastima: Rusija, Poljska i Srbija su među najvećim proizvođačima maline; Turska proizvodi skoro tri četvrtine lešnika na svetu, a Uzbekistan je drugi po veličini proizvođač šargarepe.
Koja su još predviđanja možete pročitati na OVOM LINKU.
Pročitaj još
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
9
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
2
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Programeri više nisu najplaćeniji u Srbiji, prestiglo ih jedno zanimanje
31.03.2025.•
25
Programeri više nisu najplaćenije zanimanje u Srbiji, budući da su najveći prosek zabeležili zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte i on je iznosio 332.994 dinara.
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
12
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
9
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
10
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
21
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
5
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za april
30.03.2025.•
0
Poreska uprava objavila je poreski kalendar firmi za april.
Novi pokušaji da se privrednici prevare da uplate za upis u registar: APR izdao upozorenje
30.03.2025.•
0
Poslednjih dana na adrese privrednika ponovo stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu "Poslovnu bazu".
Iz budžetske rezerve još 224 miliona Fudbalskom savezu Srbije
29.03.2025.•
13
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve na osnovu kojeg je pre dva dana Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dato 224,2 miliona dinara.
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
2
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
NIS: Odložene sankcije, poslovanjem nismo doprineli ovoj akciji koja ugrožava rad kompanije
29.03.2025.•
0
Kompanija NIS saopštila je da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu, specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema toj kompaniji odloženo do 28. aprila.
Živadinović: Obustavljeno analiziranje meda u Srbiji, neko iz ministarstva to koči
29.03.2025.•
6
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je da je Uprava za veterinu pre više od mesec dana prestala da analizira kvalitet i bezbednosti meda.
Projekat "eCarina" do kraja 2027. godine: Bez administracije, papirologije, dugog čekanja...
29.03.2025.•
7
Projekat "eCarina" planirano je da počne da se primenjuje do septembra 2027. godine, navodi pomoćnica direktora Uprave carina Sektora za carinske postupke Nataša Mirković.
Đedović Handanović: Stigla potvrda SAD da su odložene sankcije NIS-u do 28. aprila
29.03.2025.•
12
Stigla je zvanična potvrda Sjedinjenih Američkih Država da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila.
APR: Rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2024. kraj marta
29.03.2025.•
2
Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.
Koliko su kupci u Srbiji spremni da plate novi automobil?
28.03.2025.•
11
Kupci novih automobila u Srbiji najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novo vozilo, pokazala je anketa na sajtu Polovni automobili, objavljena danas.
.jpg "Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade")
Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade
28.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da se nada odlaganju sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, "i do tri meseca".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar