Šta Srbiju i države centralne i istočne Evrope čeka posle pandemije
Kada se pandemija završi, države Centralne i Istočne Evrope mogu očekivati ponovni rast ekonomskih aktivnosti, ali praćen sve većim rizicima od klimatskih promena i geopolitičkih sukoba.
Foto: Google maps
Internet konferencija koju je u maju organizovao Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) bavila se škakljivom temom predviđanja budućnosti regiona za ostatak ove decenije, piše Intelinjuz, a prenosi Blic.
Sledi lista megatrendova koji će imati efekat na region narednih godina, a koju je Intelinjuz zasnovao na projekcijama panelista.
1. "Bučne dvadesete" i "mehuri" na tržištu
Oporavak regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) zaustavio je novi talas korone početkom 2021. godine, ali kako talas popušta i vakcinacija traje, bolja vremena se već naziru. Bečki institut očekuje da se veći deo regiona vrati na nivo pretpandemijskog BDP-a do kraja godine, a da će se snažan rast podstaknut potrošnjom nastaviti i u narednim godinama.
Zaista, predstavnici nekih međunarodnih giganata maloprodaje i proizvoda široke potrošnje već projektuju ponavljanje "bučnih dvadesetih". Ali taj period se nije dobro završio, i ovoga puta je ekonomistkinja Olga Pindiuk upozorila da već postoje znakovi stvaranja mehura na tržištima nekretnina u regionu, posebno onim zemljama poput Rusije i Rumunije koje su dodatno podstakle vladine programe za podršku hipotekarnih zajmova.
Ekonomski rast se neće ravnomerno širiti regionom tokom 2020-ih. Članice EU koje su već sada najbogatije i najrazvijenije u regionu dobiće dodatni podsticaj iz paketa bloka za oporavak i otpornost od 1,8 biliona evra.
Zemlje zapadnog Balkana koje teže da se pridruže EU, još su ekonomski daleko zaostale, a konvergencija će biti spora. Svetska banka predviđa samo prigušeni oporavak u regionu. Neki - Crna Gora i Srbija su najnapredniji - možda će ući u EU do 2029. godine, ali politička pitanja na obe strane usporavaju proširenje i drže zemlje kandidate zaglavljene u čekaonici EU.
U međuvremenu, siromašnijim zemljama, među kojima su i dve najsiromašnije evropske države Moldavija i Ukrajina, biće potrebno mnogo godina da vakcinišu svoje stanovništvo trenutnim stopama, što će dalje odložiti njihov oporavak.
2. Demografski pad
Šest zemalja regiona CIE - Albanija, Bugarska, Hrvatska, Letonija, Moldavija i Poljska bi trebalo da ostanu bez 40 odsto ili više stanovništva do kraja 2021. godine, prema dugoročnim prognozama UN-a. Kombinacija niskog nataliteta i masovnog iseljavanja već je zahvatila čitav region, osim većinski muslimanskih republika Centralne Azije i Azerbejdžana.
Smanjenje broja stanovnika dodalo je krizu na tržištu rada koja se intenzivirala u godinama pre pandemije, jer su mnogi od onih koji se sele u inostranstvo radno sposobnog doba. Pad domaće radne snage samo je delimično kompenzovan unutrašnjim migracijama. Velika potražnja za radnom snagom i pritisak na nadnice će se nastaviti čim se pandemija povuče.
3. Automatizacija
Suočene sa rastućim nedostatkom radne snage, pre pandemije su brojne kompanije iz centralne i istočne Evrope brzinom ulaganja u industrijske robote nadmašile one iz drugih svetskih regiona, iako podaci Eurostata pokazuju da u apsolutnom iznosu i dalje zaostaju za svojim "kolegama" iz zapadne Evrope.
Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) identifikovao je radnike u Slovačkoj kao najverovatnije među 32 članice OECD-a koji će izgubiti posao usvajanjem tehnologija automatizacije.
4. Klimatske promene i mogući sukobi
Klimatska kriza već dovodi do ekstremnijih vremenskih događaja: od suše, poplava i požara, do otapanja permafrosta na krajnjem severu Rusije koji preti da dovede do sleganja tla čitavih gradova do porasta nivoa mora. Očekuje se da će se oni pogoršati već tokom prve polovine ovog veka, uprkos globalnoj akciji da se zaustavi porast globalnih temperatura.
Klimatske promene pogoršavaju tenzije oko zemlje i vode, a novi sukobi će se pojaviti kako resursi postaju sve manje. Prepirka oko spornog centra za distribuciju vode izgleda da je bila okidač za sukobe između lokalnog stanovništva i oružanih snaga Kirgistana i Tadžikistana u aprilu. U jugoistočnoj Evropi - koja se smatra vrućom tačkom globalnog zagrevanja - smanjenje vodnih resursa i drugi problemi povezani sa klimatskim promenama pogoršaće postojeće pogranične tenzije.
5. Zelena tranzicija
Sa klimatskom krizom pojavljuju se mogućnosti kako se pojavljuju novi sektori i ulaže se u područja poput proizvodnje obnovljivih izvora energije, električnih vozila i podizanja energetske efikasnosti.
Posebno će članice EU u regionu imati koristi od masovnih ubrizgavanja sredstava za zelenu tranziciju.
Ali to neće biti lako. Postoji snažan otpor prelasku na proizvodnju obnovljivih izvora energije, posebno u Poljskoj, Ukrajini i većem delu zapadnog Balkana koji zavise od uglja, zbog straha da će zajednice sa sedištem oko rudnika i elektrana biti ekonomski uništene.
Izveštava se o tenzijama između zemalja članica EU, posebno Rumunije, i Evropske komisije, jer se potreba država za putnom i tradicionalnom energetskom infrastrukturom kosi sa vizijom Brisela o Evropi koja bi bila ugljenično neutralna.
6. Proizvođači hrane podižu igru na viši nivo
Rastuće svetsko stanovništvo u kombinaciji sa klimatskim promenama, koje predstavljaju pretnju po proizvodnju hrane, izvršiće pritisak na snabdevanje hranom, povećavajući strah od oskudice. Dok populacija opada u CIE, globalna potražnja za hranom će rasti, povećavajući cene i stvarajući podsticaje za proizvođače i izvoznike hrane u regionu da povećaju proizvodnju i povećaju produktivnost.
Pre pandemije, Rusija i Ukrajina takmičile su se za titulu najboljeg svetskog izvoznika žita. Godine 2019. ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da se očekuje da će se izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda udvostručiti i dostići 45 milijardi dolara u narednih pet godina. Pored žita, zemlje iz regiona mogu se pohvaliti u raznim oblastima: Rusija, Poljska i Srbija su među najvećim proizvođačima maline; Turska proizvodi skoro tri četvrtine lešnika na svetu, a Uzbekistan je drugi po veličini proizvođač šargarepe.
Koja su još predviđanja možete pročitati na OVOM LINKU.
Pročitaj još
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
4
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
9
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
34
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
7
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar