Vreme poreza - šta nas očekuje?
Odranije prezadužene države pohrlile su tokom pandemije za novim pozajmicama, a dogovor grupe G7 o minimalnoj globalnoj poreskoj stopi govori nam da dolazi vreme vraćanja dugova.
Foto: Pixabay
Proteklih godina iz Londona su nam dopirali mahom neugodni glasovi, pre svega u vezi sa Bregzitom i izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije.
Napokon da sa Ostrva stigne i lepa vest; uvodi se minimalna globalna poreska stopa na dobit kompanija. Takav je bar predlog Grupe G7, grupe najrazvijenih država sveta, SAD, Kanade, Japana, Velike Britanije, Francuske, Nemačke čiji su se ministri pred kraj prošle sedmice okupili u Londonu i doneli istorijski predlog.
Digitalno izbegavanje poreza
Već godinama, posebno nakon Svetske finansijske krize 2008, stalno se ističe negativna uloga takozvanih poreskih oaza u kojima se registrovanim firmama naplaćuje simboličan porez na dobit. Naravno da su brojne kompanije sa svih meredijana pohrlile da sopstveno sedište formalno izmeste na neka "Kajmanska ostrva", gde će biti minimalno oporezovana, a golem profit ostaje u vlasništvu akcionara, odnosno na upravljanje menadžerima.
Svojevrsno izbegavanje poreza je naročito uzelo maha pojavom kompjutera i prelaskom na život u digitalnom okruženju. Ovaj vid življenja i rada idealan je za totalno globalizovanje, uključujući i formalno izmeštanje u neku od poreskih oaza. Tako najveće i najprofitnije kompanije na svetu, poput Amazona, Majkrosofta ili Epla, gotovo i da ne plaćaju porez na dobit, mada je vrednost svake od navedenih firmi prešla nekada nezamislivih 1.000 milijardi dolara, a i godišnja dobit se meri stotinama milijardi zelembaća.
Glasovi protiv "legalne avazije" najsnažnijih globalnih kompanija bili su posebno snažni na jugu Evrope. Francuska i Italija nisu mogle da ignorišu raspoloženje javnosti i pojedinačno su uvele takozvani digitalni porez, na usluge i robe koje ove kompanije ostvare na području svake države ponaosob.
Drugačije ponašanje
Iz Španije, Nemačke, ali i Švedske ili Australije odavno su stizale naznake da će krenuti istim putem. Sve je naročito intenzivirano tokom pandemije.
Borba sa opakom zarazom iscrpila je kase svih država. Mada su odranije bile prezadužene, nisu mogle a da ne potegnu za novim i to obilnim pozajmicama. Dugovi svih država dostigli su 277.000 milijardi dolara, bezmalo trostruko više od svetskog bruto-nacionalnog dohotka.
Zaduživanje ovolikih razmera nije moglo bez doprinosa najvećih centralnih banaka, ubacile su hrpe dolara, evra, funti, jena na tržište. Drugim rečima, države su u krajnjem slučaju pozajmljivale od budućnosti. Sada kada globalna epidemija jenjava, a vakcinisanje se pokazuje kao spasonosna mera, otvara se pitanje vraćanja pozajmljenog.
Ministri najrazvijenih očito osećaju dolazak drugačijeg ponašanja. Uostalom, opstanak tolike praznine u poreskom sistemu kakvo je odsustvo naplate poreza na dobit najvećih kompanija je nedopustivo i u boljim vremenima. Sada kada nailazi vreme vraćanja pozajmljenog ništa logičnije nego da se i najbogatiji u potpunosti oporezuju.
I ministri su na sastanku u Londonu odlučili da minimalna poreska stopa na dobit kompanije bude 15 odsto. Takođe, porez se neće plaćati samo u državi gde je firma registrovana, već u svakoj gde posluje srazmerno ostvarenom profitu na toj teritoriji.
Viđenje Dženet Jelen
Bitan je pritisak javnosti, ali bitno je i da se na ključnim političkim pozicijama nađu osobe sa više osećaja za najšire i ranjivije slojeve društva. Teško da bi od uvođenja globalne poreske stope išta bilo da na poziciji ministra za finansije u kabinetu Džona Bajdena nije Dženet Jelen, prethodno američka guvernerka.
Sa ove dve pozicije kao retko koja osoba mogla je da sagleda svetske finansijske tokove, danas i u budućnosti. Dugo je bila lider onih koji su insistirali da, dok traje kriza i oseka potražnje, država povećava ulaganja, makar i zaduživanjem.
Sada kada pandemija prolazi, a i dužnički kapaciteti država su prenapregnuti, procenjuje da nailazi vreme života od realnih prihoda. A silnu infrastrukturu širom Amerike, kako naznačava Bajdenov program, treba posle decenija zanemarivanja obnoviti, dograditi i modernizovati. Za realizaciju plana teško da je na raspolaganju imala bilo šta drugo osim da u finansijske prihode uvrsti ono što su sve države sveta predugo prepuštale inače najbogatijim.
Ulaganja bogatih
Određivanja poreza je odgovorna i delikatna dužnost svake vlasti i bitno određuje obim državnog budžeta, time i tekuću ekonomsku politiku. Iskustvo SAD i sveta sa porezom na dobit kompanija su poučna.
Pred Prvi svetski rat ekonomija SAD se naglo tehnološki razvijala i preuzimala je vodeću ulogu. Država je povoljan trend iskoristila da postupno porez na dobit poveća na čak 70 odsto. Počeo je i nagli urbanistički razvoj američkih gradova, podizale su se najmodernije pruge, putevi, aerodromi i luke.
Do 1924. godine, država je poresku stopu svela na 30 odsto. Budžet je bitno smanjen, javni programi zapušteni, a bogataši su višak zarade manje ulagali u nove privredne investicije, mnogo više na berzu. Danas Veliki krah 1929. godine mnogi tumače upravo prevelikim ulaganjem u akcije.
Posle Drugog svetskog rata trebalo je da se obnovi porušeno i izgradi novo. Posebno je stradala javna infrastruktura. Nije moglo a da se ne povećaju poreski prihodi države. Porez na dobit kompanija u SAD je dugo iznosio 60 odsto, u Nemačkoj 50 odsto.
Smatra se da su visoka državna zahvatanja odlučujuće doprinela da se Nemačka brzo revitalizuje i ekonomski i urbanistički, a da SAD postanu daleko najmoćnja sila na svetu. Ipak, velika zahvatanja su loše uticala na produktivnost rada i rast investicija, uvećala su odliv kapitala u druge države.
Stav grupe G20
Trend je naročito bio izražen na Novom kontinentu. Već opadajuća poreska opterećenja zakucao je Roland Regan kada je porez na dobiti smanjio na 30 odsto. Nemačka je svoju stopu morala da spusti na 25 odsto.
Niski porezi trajali su od 1980. do 2008. godine, bogataši su ponovo prevelik novac uložili na berzu. Ponovo je došlo do krize, ali nakon okončanja opterećenja su minimalno povećana. Jelenova smatra da je sad, posle pandemije i neplaniranih velikih troškova, vreme i prilika da se stvari postave na svoje mesto.
Mada je uloga grupe G7, posebno na ekonomskom planu, impresivna, odluka u Londonu imaće pravi efekat tek ako bude usvojena i na jesenjoj sesiji G20 u Italiji. Podsetimo, u prošireni krug najrazvijenijih ulaze Kina, Brazil, Indija, Južna Afrika, a države ove grupacije čine dve trećine globalnog stanovništva i čak 90 odsto svetske ekonomske aktivnosti. Kako se sastanak održava u Italiji, koja se na uvećanje poreskih stopa odlučila i pre londonskog samita, ceni se da su veliki izgledi da na jesen globalna poreska stopa bude jako široko usvojena.
Besmislena trka
Za sada glasovi protiv čuju se uglavnom u državama poznatim kao poreskim oazama.
Irska je tipičan primer oslanjanja na nisku poresku stopu, toliko da čak i kada je evropski sud presudio da nekoliko američkih digitalnih kompanija Irskoj, gde su registrovane, plate 13 milijardi evra poreza na profit stečen poslovima u Uniji, vlasti ove zemlje nisu prihvatile i žalile su se na odluku suda. Jednostavno, ceneći da imaju više koristi od velike zaposlenosti i doprinosa na zarade, nisu hteli zatezati odnose sa kompanijama.
Nerazvijenije države ističu da će nakon uvođenja minimalne poreske stope imati manje mogućnosti da privuku strane investitore.
Ipak, pitanje je čemu vodi stalna trka da se snižavanjem poreza privuku ulagači. Postoje i druge vrste olakšica koje ambijent za ulaganja čine povoljnim. Takođe, minimalna poreska stopa će funkcionisati tim uspešnije što najrazvijenije države budu imale veću stopu. U tom smislu dobar podsticaj bi bio da SAD uvećaju svoju koju je Tramp spustio na za najmoćniju državu preniskih 27 odsto.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
2
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
7
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
12
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
37
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
8
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar