"Država je mogla daleko bolje da cilja mere podrške"

Autor: FoNet

Info

20.06.2021.

09:37

Istraživanje CEVES-a pokazalo je da pandemija nije imala devastirajući efekat na srpsku privredu, ali da su najteže pogođene male firme i preduzetnici iz sektora ugostiteljstva i ličnih usluga.

"Država je mogla daleko bolje da cilja mere podrške"

Foto: Pixabay

Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz smatra da je država mogla daleko bolje da "cilja" mere podrške.

Šormaz je podsetio da je 2020. bila "godina optimističnih očekivanja", za koja je danas suvišno reći da se nisu ispunila. Uprkos tome, on misli da pandemija nije imala toliko devastirajući, razarajuči efekat na domaću privredu, za razliku od nekih drugih zemalja i za razliku od onoga što se u prvi mah očekivalo.

Šormaz ističe da je CEVES telefonom anketirao 1.100 preduzeća svih veličina, iz različitih regiona i sektora, a rezultati su objavljeni u istraživanju "Preduzeća u Srbiji i Agenda 2030 - prioriteti, izazovi i kriza kovid-19".

Anketa je pokazala da je polovina preduzeća ostvarila niže prihode tokom pandemije, ali da je među njima ozbiljan pad prihoda prijavilo 20 odsto.

Još oko 30 odsto nije imalo promenu u visini prihoda, dok je 15 odsto poslovalo bolje nego inače i to pre svega apoteke, dostavljači, kurirske službe i neke maloprodaje.

"To ima veze sa strukturom privrede, kod nas turizam nije toliko zastupljen, u bruto domaćem proizvodu (BDP) učestvuje sa tri do četiri odsto, dok poljoprivreda i prehrambena industrija imaju veliko učešće u BDP", objašnjava Šormaz.

Kako je istakao, naša mala preduzeća i preduzetnici su fleksibilniji, a možda su i navikli na krizu, s obzirom na to šta su sve preživeli u prethodnih 30 godina.

Teže su prošli preduzetnici, mikro i male firme iz takozvanih "lokdaun" sektora, kao što su lične usluge, hoteli, kafići i restorani, precizirao je Šormaz.

Prema njegovom tumačenju, "najbolje su prošla srednja preduzeća, ona imaju fleksibilnost poslovanja malih, ali kapital sličniji velikima, pa su mogli da 'finansiraju' posledice krize".

Primenjene su i različite strategije preživljavanja, od prelaska na rad od kuće, preko prelaska na e-trgovinu ili, poput malih proizvođača hrane, organizovanjem preko društvenih mreža.

Za Šormaza je zanimljivo da su izostale velike promene u načinu poslovanja, barem u kratkom roku, i to preduzeća smatraju svojim uspehom. Kako je objasnio, nisu morala da menjaju svoje poslovne modele, kanale distribucije, logistiku, dobavljače i kupce, "svi su se borili da to očuvaju".

Mišljenja je da je rad od kuće u kombinaciji sa e-trgovinom u najmanju ruku digitalno opismenio zaposlene, a preduzeća pogurao ka digitalizaciji poslovanja.

"Zaposlenost je bila najveća briga svih, ali ona nije u tolikoj meri bila ugrožena i pad je bio relativno mali. Više je bilo prelivanja zaposlenosti - ako su zatvoreni kafići i restorani, otvorena su privremena, a možda i stalna radna mesta u kurirskim i dostavljačkim firmama", predočio je Šormaz.

Država je, kaže, u tom domenu relativno brzo intervenisala i finansijsku podršku usmerila na subvencionisanje plata i očuvanje radnih mesta, ali naglašava da su i u tom segmentu rezultati istraživanja iznenađujući.

"Većina preduzeća odgovorila nam je da zaposlene nije zadržala zbog subvencija, to je kao razlog navelo manje od 10 odsto firmi i to oni najpogođeniji. Polovina je rekla da nisu imali razlog da smanjuju broj zaposlenih, jer su radili relativno normalno ili nisu želeli da ostanu bez kvalifikovanih radnika u koje su uložili", analizira Šormaz rezultate ankete.

"Tek na poslednjem mestu među razlozima za neotpuštanje nalazi se ta čuvena subvencija od strane države", dodao je on i ukazao da je CEVES to analizirao i na vreme upozorio da mere države nisu adekvatno targetirane.

"Vi ste najveći deo sredstava usmerili ka onima kojima ta sredstva nisu ni bila potrebna, a najmanji procentualno usmerili ka najugroženijima", naglasio je Šormaz. On je zaključio da je ta raspodela mogla da bude mnogo solidarnija, a samim tim bi i zdravstvene mere mogle da budu usvajane pravovremenije.

Kada je reč o očekivanjima od 2021. godine, Šormaz navodi da se raspoloženje firmi kreće od neutralnog do optimističkog, ovoga puta njih 80 odsto očekuje da će sve biti isto ili nešto bolje.

I dalje, kako upozorava, nije lako prognozirati, jer je najteže poslovanje tokom "udara i novog talasa", a da li će biti novog talasa zavisi i od vakcinacije i drugih preventivnih mera.

Teme

državna pomoć

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Dragan

21.06.2021 • 09:07

Ah

Alo kapitalisti koji ste na sumnjiv način došli do firme u kapitalizmu država ne brine o vašim,nego svojim potrebama.Država treba da vam omogući normalan rad.La mo može ide dalhe,ko kupuje jahte,dvorce bankrotira.U Nemačkoj pre virusa svaki dan bankrotira preko 50.000 privatnika.Al se zato pojavi i 50.000 novih.Prave se planovi,id države može samo kredit sa povoljnijom kamatom i to je sve.Ni otac neće ne sposobnom sinu ostaviti imovinu.

0 1 -1
Sveta S.

20.06.2021 • 18:45

Da, mogla je... :))

"Država je mogla daleko bolje da cilja mere podrške"
- Naravno da je mogla da su tom "državom" rukovodili (i rukovode) razumni ljudi sa realnim obrazovanjem i solidnim radnim stažom.

4 2 +2
Danijela Stojkovic

20.06.2021 • 16:29

Odgovor

Ne w@kcini i tacka. A drugo nesto si rod Draganu Šormazu iz SNS ili brat jer nema u Srbiji drugih Šormaza koliko ja znzm aili si promenio ime.

1 3 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.