Projekcije bankara: Neće biti povećanja kamatnih stopa, na duži rok opasnost od "pregrevanja"

Finansijski sektor u Srbiji očekuje da će, uporedo sa vakcinacijom, rasti privredna aktivnost u ovoj godini, te da odgovarajuća makroekonomska i monetarna politika mogu da spreče rast inflacije.
Projekcije bankara: Neće biti povećanja kamatnih stopa, na duži rok opasnost od "pregrevanja"
Foto: Pixabay
Ova saznanja otkriva mesečnik "Biznis i finansije".
 
U godišnjoj ediciji tog ekonomskog časopisa "Finansije TOP" navedeno je da je trend ukrupnjavanja bankarskog sektora nastavljen i protekle godine, pa su četiri banke - Inteza, OTP, NLB i Unikredit, zajedno držale više od polovine domaćeg tržišta.
 
Bankari predviđaju dalju konsolidaciju jer u Srbiji nema banaka koje se specijalizuju za određenu oblast, pa u situaciji kada sve pružaju slične proizvode i usluge, veličina banke obezbeđuje njenu konkurentnost, lakši pristup izvorima finansiranja i samim tim i bolju profitabilnost.
 
Predstavnici banaka u Srbiji uglavnom prognoziraju da neće doći do skorog povećanja kamatnih stopa, te da će one ostati na istom nivou sve dok postoji višak likvidnosti i nizak trošak rizika.
 
Na duži rok, postoji opasnost od pregrevanja ekonomije što bi vodilo ka većoj inflaciji, i posledično, mogućnosti pojave recesije.
 
Takođe, bankari ocenjuju da, trenutno, Narodna banka Srbije dobro upravlja inflacijom i da se uz dalju odgovarajuću makroekonomsku i monetarnu politiku može obezbediti ravnoteža koja neće ugroziti finansijsku stabilnost.
 
Prema rang listi objavljenoj u ediciji "Finansije TOP", AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2020. godini, sa ostvarenom dobiti od preko 9,8 milijardi dinara.
 
Banka Inteza je posle dužeg vremena izgubila vodeću poziciju i pala je na drugo mesto sa dobiti koja je iznosila nešto manje od 9,5 milijardi dinara. Do smene na vrhu je pre svega došlo usled činjenice da AIK banka nije imala povećana rezervisanja za rizične plasmane.
 
Na trećem mestu je Rajfajzen banka sa profitom od preko 5,5 milijardi dinara, četvrta je Unikredit banka čija je dobit bila nešto manja od 5,4 milijardi, a među prvih pet je i Komercijalna banka, ali sa dobiti koja je pala ispod tri milijarde dinara.
 
Izuzev AIK banke, sve ostale vodeće banke su zabeležile pad profitabilnosti. Najveće smanjenje profita u poređenju s 2019. godinom je imala Komercijalna banka, što se može tumačiti i uobičajenim "šminkanjem bilansa" u procesu privatizacije koja se odvijala prošle godine, navodi se u ediciji "Finansije TOP".
 
Među osiguravajućim kompanijama najveću premiju je prošle odine ostvarilo Dunav osiguranje u iznosu od 29,7 milijardi dinara, što čini oko 26 odsto ukupne premije na tržištu.
 
Na drugoj poziciji nalazi se Đenerali osiguranje sa premijom od 22,1 milijardu dinara. Viner štediše osiguranje je sa premijom od 13,2 milijarde dinara dospelo na treće mesto, pomerivši se za poziciju više u odnosu na 2019. godinu. Na četvrtom mestu je DDOR Novi Sad sa premijom od 13,09 milijardi dinara, dok je na petoj poziciji Triglav osiguranje sa premijom od 7,1 milijardu dinara.
 
Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je prošle godine opala za 20 odsto, na 408,06 miliona evra, što je za 104,47 miliona evra manje u odnosu na godinu ranije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • ns

    23.06.2021 16:55
    Vec su najavile nije nikakva tajna da ce 2023 god americka i evropska centralna banka krenuti sa laganim dizanjem referentne kamatne stope.
    Bice skuplji krediti a moguce je i slabljenje dinara.
    Nista strasno za one koji se nisu prezaduzili a za onisto bi da zive na crtu uvek ce biti u problemima.
  • Nenad

    23.06.2021 16:53
    Zakopčavanje unatraške
    Ukrupnjavanje bankarskog sistema je donelo samo to da su oni podelili tržište, kontrolišu većinu i povećali naknade koje plaćaju građani i privreda.
    Spas je da se privreda i građani udruže i osnuju domaću instituciju za plaćanja poput SDK i ZOPa. Akcije te banke bi "planule" na tržištu samo za domaće građane

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.