Smatraju i da nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe u Srbiji i ocenjuje da to nameće potrebu za njegovom sistemskom reformom.
Postojeći Zakon, navodi Savet, nejednako oporezuje srodne kategorije prihoda, propisuje skromne olakšice za radnike sa niskim i/ili neredovnim primanjima i potpuno izostavlja olakšice za izdržavane članove porodice.
U analizi se ocenjuje i da je paušalno oporezivanje u Srbiji, suprotno međunarodnoj praksi, postavljeno preširoko i omogućeno i u visokoobrazovanim profesijama, poput stomatologa ili advokata, čime se, smatra Savet, podriva princip pravičnosti jer se obveznici sa istim nivoom prihoda veoma različito oporezuju.
Dalje dodaje da je tokom godina veliki broj obveznika (zlo)upotrebljavao paušalni režim kako bi umanjili svoje poreske obaveze, čemu je doprinelo osetno povećanje godišnjeg limita za paušalno oporezivanje na 6,0 miliona dinara 2013. godine. Problem je kulminirao kada je veliki broj radnika u brzorastućoj IT industriji takođe počeo da (zlo)upotrebljava paušalno oporezivanje, konstatuje se u analizi.
Savet ističe da su stvoreni preduslovi za poresku reformu kojom bi svi oblici prihoda od rada (zarade, privremeni i povremeni ugovori, autorski angažmani, ugovori o delu) bili ravnomerno tretirani i progresivno oporezovani, dok bi prihodi od kapitala bili oporezovani po jedinstvenoj poreskoj stopi.
U dokumentu su analizirana dva modela reforme poreskog rasterećenja radnika sa nižim primanjima i onih sa izdržavanim članovima domaćinstva.
Prema prvoj varijanti reforme, nominalna poreska stopa bi bila povećana sa 10 odsto na 15 procenata uz podizanje neoporezivog iznosa sa 18.300 na 26.000 dinara mesečno, dok bi prema drugoj nominalna poreska stope bila povećana sa 10 na 20 odsto, a neoporezivi cenzus sa 18.300 na 40.000 dinara mesečno.
Istovremeno, Savet predlaže uvođenje kategorije poreskog kredita za obveznika od 2.500 dinara mesečno za svako izdržavano lice, kao i primenu neoporezivog cenzusa i u slučaju doprinosa za zdravstvo na teret zaposlenog, pri čemu bi manjak u fondu zdravstva bio naknadno nadomešten.
Dodaje da bi oba pristupa reformi omogućila značajno rasterećenje ispodprosečnih zarada i poreskih obveznika sa izdržavanim članovima porodice. Konkretno, oko 40 odsto domaćinstava bi osetilo smanjenje poreza, za blizu 50 procenata se poresko opterećenje ne bi osetnije promenilo, dok bi se porez povećao za nešto više od 10 odsto domaćinstava sa najvišim primanjima.
Najznačajnija poreska rasterećenja bila bi, napominje FS, fokusirana na domaćinstvima sa decom - oko 70 odsto bi osetilo smanjenje poreza i povećanja dohotka, za oko 20 odsto bi poresko opterećenje ostalo nepromenjeno, dok bi se poresko opterećenje povećalo za oko 10 procenata domaćinstava sa decom koja ostvaruju najviša primanja.
Korist bi pre imali poslodavci
Međutim, kako pišu Novosti, valja imati na umu da bi efekat manjeg poreza zaposleni osetili kada bi sa poslodavcem ugovarali bruto plate, kao i što piše u Zakonu o radu. S obzirom na to da većina barata sa neto zaradama, korist bi, verovatno, pre imali poslodavci.
- Poslodavac bi, na račun manjeg odvajanja za porez, mogao da poveća neto platu zaposlenima. Ako bi zaradu zadržao za sebe, sredstva bi mogao da iskoristi da zaposli nove radnike. Prelila bi se u novo zapošljavanje. Naš poreski sistem trenutno najviše odudara po pitanju poreskih kredita. Čak i skroman iznos od 2.500 dinara mesečno, videli smo da menja situaciju kod porodica sa manjim primanjima i decom - smatra Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Komentari 7
goran
Djuri
Sanja
Predlog se oslanja na 'poštovanje' postojećih zakonskih odredbi prema kojima poslodavac sve ove uštede ne može da zadrži za sebe?
Očekivala sam više od Fiskalnog saveta. Malo više od mrtvog slova na papiru.
P. S. Ima i u ovom predlogu neke logike, nije sve tako crno, ali ne stavlja se flaster na otvorenu ranu već se rade sistematske promene, iako znamo dobro gde živimo...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar