Ekonomisti o poskupljenju hleba: Rast cena nije opravdan

Na jugu Srbije cena vekne hleba ovih dana je pet do sedam dinara veća nego ranije, ali ovo poskupljenje nije opravdano, smatraju stručnjaci.
Ekonomisti o poskupljenju hleba: Rast cena nije opravdan
Foto: Pixabay
Iako su tokom maja i juna cene žitarica značajnije porasle u odnosu na prošlu godinu, već sada se vraćaju u normalu i samim tim razloga za novim poskupljenjima, pre svega brašna i hleba nema, piše Danas.
 
Prema podacima RZS-a, u maju ove godine u poređenju sa prošlim sve su cene skočile u poljoprivredi i to u proseku za 20 odsto. Najviše je poskupelo industrijsko bilje i to za 84 odsto, kukuruz za 60, pšenica za gotovo 15 odsto. 
 
Osim u poljoprivredi, cene su skočile i u prehrani, tako je u junu ove godine ulje bilo skuplje nego prošlog juna za 18 odsto, gorivo je otišlo za nepunih 22 odsto, transport za nekih 15 odsto.
 
"Ne vidim ekonomski razlog da hleb poskupi, jer pšenica je sada oko 21 dinara, a u maju je išla i do 24 i 25 dinara. Nova pšenica koja je tek kupljena treba da odleži još mesec dana, mora da ima to tzv. tehnološko zrenje, što znači da nije odmah operativna. Cena te nove pšenice, ove koja se sada nabavlja ne daje povoda da mlinari i pekari dižu cene brašna, odnosno hleba", kaže za Danas agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
 
On napominje da je soja u maju kada je bio i najveći cenovni pik došla do 86 ili 87 dinara po kilogramu, ali da je sada 75 dinara, što je visoka, ali opet realnija cena.
 
Predsednica Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović kaže da oni ne vide da bi moglo da dođe do poskupljenja jer su cene žitarica na svetskim berzama u padu prethodne četiri nedelje. Pšenica, kao i kukuruz i soja su berzanske robe, ističe ona, i cene se formiraju na berzi.
 
Na to mogu da utiču, kako kaže, i dešavanja na domaćem tržištu gde je ove godine bila nešto veća potrošnja stočne prehrane, jer je kukuruz zbog visoke cene u stočnoj hrani zamenjen pšenicom.
 
"Bez obzira na to, u novu ekonomsku godinu koja je za pšenicu počela 1. jula ušli smo sa zalihama od 300.000 tona prošlogodišnjeg roda. Prinosi su za sada dobri, u Vojvodini su od šest do više od osam tona po hektaru, i na nivou zemlje procenjujemo da će prinosi biti veći od pet tona po hektaru, što znači da će rod biti sigurno veći od tri miliona tona, što je na nekom proseku", kaže Savović za Danas.
 
Prinosi su dobri, zaključuje, bolji nego što su u Udruženju očekivali.
 
Opširnije na sajtu Danasa
  • Shimmy

    14.07.2021 17:19
    Pitam za druga
    Jel nema argumenta za poskupljenje?
    A pitam za druga da nisu slucajno eksperti sa nekog SNS "akreditovanog" fakulteta?
    Ovi ekonomisti su upoznati o formiranju cene proizvoda ko sto je javnost upoznata o taktikama pravoslavne crkve o sprecavanju pedofilije u svojim redovima...
    sve je povezano.
    Hleb je jeftin i drzava vestacki blokira realno formiranje cene hleba kako bi ocuvala/kupila socijalni mir.

    Da se napravi hleb treba neka sirovina(cena psenice), pa treba i tu sirovinu transportovati(cena radnika i goriva), pa treba obraditi tu sirovinu i napravi hleb(cena radnika i struje), pa opet taj hleb treba transportovati(opet radnik i gorivo) pa neki radnik opet za dnevnicu da ga prodaje u nekom objektu.

    Eksperte treba edukovati o sledecem:
    1)gorivo kontantno poskupljuje
    2)struja ide gore,
    3)radnici zbog deficita su sve skuplji i sve nedostupniji,
    4) nekretnine ...povecani porezi na nekretnine i objekte, kao i da rente za objekte/lokale rastu...
  • mikele

    14.07.2021 15:20
    Jedino evro nije poskupeo. Kupujmo evre pa u pazar van države
  • Vladimir

    14.07.2021 14:33
    Vitamini su besplatni.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija