Hoće li Srbija sačuvati proizvodnju mleka?
Prvo pandemijski pad potražnje, potom nagli rast cene stočne hrane za 40 odsto doveli su proizvođače sirovog mleka u takozvane "makaze", između preskupih troškova proizvodnje i sve slabije prodaje.
Foto: Pixabay
Jedva da u Evropi ima desetak država sa stalnim suficitom u proizvodnji mleka i mlečnih prerađevina; Srbija je među njima i ovaj segment poljoprivrede i prehrambene industrije je izvor egzistencije za oko 150.000 ovdašnjih porodica.
Podsetimo se da je mleko najsloženiji proizvod poljoprivrede, a uspeh u proizvodnji prenosi se i na ceo lanac paora posrednih učesnika. Stoga je za agrarnu državu poput Srbije nemerljivo značajno da očuva delatnost bez koje bi se ovdašnja poljoprivreda svela na uzgoj šest, sedam osnovnih ratarskih useva i po nekoliko vrsta voća i povrća.
Nekada je Srbija viškove mleka, mlečnih napitaka, namaza, kremova i sira plasirala u druge republike bivše Jugoslavije. Od osamostaljivanja, viškove, oko 43 odsto ukupne proizvodnje, izvozimo, najviše u Rusiju i Makedoniju.
Tako smo i prošle, pandemijske godine izvezli 84,5 hiljada tona mleka i napitaka u vrednosti 99 miliona evra, te još 15,8 hiljada tona sireva za 47,8 miliona. Uvezli smo 84,1 hiljadu tona mlečnih napitaka i 7,8 hiljada tona sira, na šta smo utrošili 95,2 i 29,8 miliona evra.
Mada inostrani trgovački lanci u Srbiji na policama dominantno drže uvozne mlečne proizvode, nisu uspeli da naruše pozitivan saldo srpskog mlekarstva. Ipak, jasno je da pristrasnom trgovačkom politikom dosta ometaju.
U javnosti se često ukazuje da je broj mlekulja u stalnom padu, od 2010. godine sa 472 spao je na 410 hiljada. Izostaje podatak da je primetno podignuta mlečnost, pa se od jedne mlekulje godišnje dobije 4.500 litara, naspram 1.850 koliko je bilo u završnoj deceniji nekadašnje države. Sve skupa, mlekarstvo u Srbiji je bilo na relativno stabilnoj osnovi čak i prošle pandemijske godine.
Nevolja za nevoljom
Naravno da je nagli zastoj života i pad potrošnje pogodio i srpsko mlekarstvo. Još snažniji udar je došao tokom poslednjih 12 meseci. Cene stočne hrane i paorskih useva koje služe spravljanju, ostvarile su do sada nezabeležen rast, cirka 45 odsto.
Mlekari su se našli u svojevrsnim "makazama", između sve skupljih troškova proizvodnje i slabe prodaje. Neugodnu situaciju dodatno su otežali vodeći svetski proizvođači; u želji da nadomeste opadajući profit sa najvažnijih tržišta znatnijim snižavanjem cena napali su i manje važna, među njima i srpsko.
Naravno, da ovdašnji uzgojitelji mlekulja i proizvođači mleka žestoko ispaštaju. Na osnovu zaliha iz prethodnih petnaestak godina još uvek opstaju iščekujući da se globalna situacija što pre vrati u normalu.
Međutim, sve suviše dugo traje i niko ne može da kaže kada će se i kako završiti nedaća sa korona zarazom. Rezerve uzgajivača su na izmaku i ukoliko ne stigne pomoć kraj može biti blizu.
Na nedavnom protestu u Novom Sadu, proizvođači su zatražili od države da pritisne prerađivače da plaćaju veću otkupnu cenu od sadašnjih 35 dinara za litar sirovog mleka ekstra klase. Država dopunjuje sa sedam dinara subvencije. Ova cena opstaje unazad osam godina i seljaci smatraju da je, i da nije bilo epidemije, došlo vreme da se koriguje, u skladu sa opštim rastom cena tokom ovog perioda.
Kako pomoći
Pitanje je koliko država ima uticaja na prerađivače, posebno koliko će se država upuštati u eventualno pritiskanje mlekara. Razlog je strah da bi sličnu intervenciju mogli zatražiti i drugi proizvođači iz prerađivačke industrije.
Nasuprot tome, nevolja države Srbije je što je u pregovorima sa Evropskom unijom 2007. godine uspela da postigne prilično skromnu visinu subvecionisanja u proizvodnji mleka. Holandija, Danska, Austrija, Nemačka, Francuska su po ovom pitanju višestruko izdašnije. Ne samo što su premije izdašnije, već mogu da se daju i za znatno veći broj namena.
Stoga je na aktuelnoj vladi da iznađe mogućnosti ozbiljnije podrške mlekarstvu, novcem ali i na druge načine. Sa druge strane, logično i sa poslovnim vidokrugom na duži rok, mlekare bi, kada vide državnu nameru da ojačaju sektor mlekarstva, dodatno podržale dobavljače. Bila bi to podrška svojoj sirovinskoj bazi na duži rok.
Ključ je u prodaji sira
Za razvoj ovdašnjeg mlekarstva naročito je važno da se uveća kupovina najprofitnijih prerađevina, sira, u čijoj proizvodnji se utroši izmeđi sedam i dvanaest litara mleka za kilogram prerađevine. Za početak bi to mogli biti topljeni i polutrajni, kasnije i trajni, najprofitniji.
Slaba kupovna moć građana Srbije je uticala da se u nas samo 25 odsto primljenog sirovog mleka usmerava u preradu sira. Kod vodećih evropskih država u mlekarstvu na ovu, najprofitniju proizvodnju usmerava se 43 odsto sirovog mleka. Time evropski proizvođači postaju mnogo profitniji i nametanjem oštrih pravila igre, učestalim snižavanjem cena recimo, pokušavaju da slome lokalne prerađivače širom Starog kontinenta.
Jasno je da je za opstanak proizvodnje mleka naročito značajno što više uvećati prodaju sira. Potrebno je i stalno uvećavati domaću potrošnju. Stoga bi možda i dalekosežnije većeg efekta bila osmišljena kampanja uvećanja konzuma, slično akciji kada kroz školsku užinu đaci svaki dan jedu sir druge vrste. Bila bi to izvanredna podrška i mlekarima i seljacima.
Zajednička zadruga seljaka i mlekara
Tokom tranzicije potrošnja je u nas sa 260 spala na 190 litara mleka po stanovniku za godinu dana. Istovremeno, Italijani konzumiraju 320 litara, Nemci i Francuzi po 470, da se ne govori o Dancima i njihovih 580 litara po svakom od 5,5 miliona žiltelja zemlje na Baltičkom i Severnom moru.
Naravno da je najveća razlika u konzumu najkvalitetnijih sireva i maslaca. Koliko je tranzicija uticala na pad potrošnje govori podatak da prosečan Srbin godišnje jedva potroši 180 grama maslaca, naspram 2,3 kilograma prosečnog stanovnika Apenina.
Svakako da bi seljaci i mlekari sami morali mnogo toga da učine u prevladavanju krize koja će, sasvim izvesno, potrajati. Možda je upravo sada pravo vreme da se paori uključe u suvlasništvo nad mlekarama, kakva je česta praksa u Danskoj i Holandiji, te da seljak ne prodaje mleko prerađivaču, već na tržište izlaze zajedno a profit dele prema unapred utvrđenoj srazmeri.
Egzistencija 150.000 porodica
Takođe, svi u mlekarskom lancu bi morali više računa povesti o tržištu Hrvatske na koje se tokom perioda zajedničke države plasiralo i dve trećine viškova iz Srbije. I sada Hrvatska svoje tržište snabdeva tek sa 30 odsto iz domaće proizvodnje. Ostalo uvozi, ali je naše prisustvo veoma skromno.
Zbunjuje da poslednjih godina kada je reč o mlečnim proizvodima iz Hvatske imamo za četiri, pet miliona veći uvoz od izvoza. Čini se da aktuelna krizje vreme da se više osvrnemo i na tržište našeg suseda.
U svakom slučaju, mlekarstvo u Srbiji se, sticajem okolnosti, našlo u teškoj situaciji. Ima toga što bi radi prevazilaženja situacije morali da zajednički urade mlekari i seljaci. Ipak, teško da bi to bilo dovoljno za izlazak iz ove, u osnovi pandemijom uslovljene, krize.
Država bi morala da pruži snažnu podršku kako bi očuvala decenijama uzoran segment srpske ekonomije od koga direktno zavisi egzistencija najmanje 150.000 porodica.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
0
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
NIS: Odložene sankcije, poslovanjem nismo doprineli ovoj akciji koja ugrožava rad kompanije
29.03.2025.•
0
Kompanija NIS saopštila je da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu, specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema toj kompaniji odloženo do 28. aprila.
Živadinović: Obustavljeno analiziranje meda u Srbiji, neko iz ministarstva to koči
29.03.2025.•
1
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je da je Uprava za veterinu pre više od mesec dana prestala da analizira kvalitet i bezbednosti meda.
Projekat "eCarina" do kraja 2027. godine: Bez administracije, papirologije, dugog čekanja...
29.03.2025.•
6
Projekat "eCarina" planirano je da počne da se primenjuje do septembra 2027. godine, navodi pomoćnica direktora Uprave carina Sektora za carinske postupke Nataša Mirković.
Đedović Handanović: Stigla potvrda SAD da su odložene sankcije NIS-u do 28. aprila
29.03.2025.•
8
Stigla je zvanična potvrda Sjedinjenih Američkih Država da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila.
APR: Rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2024. kraj marta
29.03.2025.•
2
Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.
Koliko su kupci u Srbiji spremni da plate novi automobil?
28.03.2025.•
11
Kupci novih automobila u Srbiji najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novo vozilo, pokazala je anketa na sajtu Polovni automobili, objavljena danas.
.jpg "Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade")
Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade
28.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da se nada odlaganju sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, "i do tri meseca".
Objavljene nove cene goriva: Skuplji i evrodizel i benzin
28.03.2025.•
6
Evrodizel i benzin od danas u 15 časova pa do sledećeg petka u isto vreme biće skuplji u odnosu na prethodnu nedelju.
Vučić: Propali pregovori o sprečavanju sankcija, Srbija u riziku da izgubi pristup sirovoj nafti
27.03.2025.•
48
Srbija se suočava sa rizikom da u petak izgubi pristup sirovoj nafti iz uvoza, jer su propali pregovori o sprečavanju uvođenja sankcija jedinoj rafineriji u zemlji, rekao je predsednik Srbije.
Kako klimatske promene utiču na sektor osiguranja
27.03.2025.•
0
U Beogradu je održana konferencija o trendovima u finansijskom i osiguravajućem sektoru u ovoj godini.
Tramp nakarikao carine Kini, pa ponudio: Smanjiću ih malo ako prodate Tiktok; Oni rekli: "Ne"
27.03.2025.•
2
Kina je odbila danas ponudu predsednika SAD Donalda Trampa da bi joj dao carinske ustupke u zamenu za prodaju aplikacije Tiktok, u vlasništvu kineske firme Bajtdens, nekineskom kupcu.
Bajatović: Očekujem da će ponovo biti odloženo uvođenje sankcija NIS-u
27.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da očekuje da će biti produžen rok za uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Proizvedeni prvi probni primerci električnog "citroena C3" u Kragujevcu
27.03.2025.•
2
Prvi probni primerci električnog automobila "citroen C3" proizvedeni su u fabrici Fiat-Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu.
Tramp uvodi carinu od 25 odsto na automobile koji nisu proizvedeni u SAD
27.03.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će efektivno uvesti carinu od 25 odsto na sve automobile koji nisu proizvedeni u toj zemlji.
Profesor Arsić: Privredni rast Srbije niži od očekivanog, prognoze sve neizvesnije
26.03.2025.•
3
Makroekonomski trendovi u Srbiji na početku 2025. godine nagoveštavaju lošije rezultate nego 2024. godine.
Rok za prijavu za subvencije ističe, poljoprivrednici očekuju isplatu do kraja meseca
25.03.2025.•
6
Rok za prijavu za subvencije od 18.000 dinara po hektaru u Srbiji ističe danas, 25. marta.
Dogovor Vlade i odgajivača svinja i živine o rešavanju problema: Subvencije, plan za kreiranje mera
25.03.2025.•
2
Predstavnici Vlade Srbije i predstavnici udruženja odgajivača svinja i živine su se dogovorili o donošenju kratkoročnih mera koje bi doprinele prevazilaženju pojedinih problema.
.jpg "Potpisani prvi ugovori za")
Potpisani prvi ugovori za "stanove za mlade", skoro 1.800 prijava
25.03.2025.•
8
U Poštanskoj štedionici u Beogradu su potpisana prva četiri ugovora o subvencionisanim stambenim kreditima za mlade od 20 do 35 godina.
.jpg "Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?")
Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?
25.03.2025.•
9
Od početka ove godine u pojedinim gradovima i opštinama u Srbiji povećane su cene vode, iznošenja smeća, poreza na imovinu, zatim je nedavno država povećala akcize na gorivo, duvan, grejanje na gas...
Do sada za jeftinije stambene kredite apliciralo 1.566 mladih: Evo šta je najpopularnije
25.03.2025.•
5
Banci Poštanske štedionice koja je prva u Srbiji uzela učešće u programu povoljnih stambenih kredita za mlade do juče u 11 časova je podneto 1.566 zahteva.
Komentari 8
@Orwell Vegan
Pera
Samo gradjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar