Dodir politike

Crna Gora je uplatom 27,79 miliona evra vratila prvu ratu duga kineskoj Eksim banci za kredit uzet radi izgradnje prve etape autoputa Bar - Boljare. Učinila je to odmah pošto je sa četiri zapadne banke postigla sporazum o transformaciji dolarskog kredita u zaduženje nominovano u evru.

Zapravo, Vlada Crne Gore se rešila velikog balasta mogućeg ulaska u krizu otplate kredita od 944 miliona dolara na 20 (uz šestogodišnji grejs period) godina i uz dva odsto kamate, uzetog još pre šest godina. Ugovorom sa dve američke, jednom nemačkom i jednom francuskom bankom uspela je kredit da prevede u odgovarajući evro dug, čime je izbegla dodatno pogoršanje polazne pozajmice. Ujedno je i kamata prilagođena evrozaduženjima, što je u ovom trenutku 0,88 odsto.

Mada je crnogorska vlada izbegla da kaže mnoge bitne elemente ugovora, izvesno je da poverilac ostaje državna Eksim banka, kojoj će, praktično, četiri banke otplaćivati dolarski kredit, dok će Crna Gora njima otplaćivati novopostignuto evrozaduženje, tačnije dug od 800 miliona evra uz kamatu od 0,88 odsto. Prva rata isplaćena je tako što je iz Podogorice bankama uplaćeno 27,79 miliona evra, a banke su 37,44 miliona dolara platile crnogorskom ministarstvu finansija, koje je uplatu preusmerilo prema kineskoj državnoj banci. Ovakav aranžman je obezbeđenje od turbulencije međuvalutnih odnosa i moglo bi se reći da su bankari Podgorici prodali vrstu finansijskog osiguranja.

Cena zamene kredita

Naravno, svaka bankarska usluga košta, pa i ova. I to poprilično. Crnogorski ministar finansija Milojko Spaić nije naveo cenu specifičnog osiguranja. Samo je potvrdio da je do sada, na osnovu jačanja dolara unazad šest sezona, dug, računato u evrima, uvećan za 109 miliona.

Naime, u vreme podizanja kredita evro je vredeo 1,37, ovih dana samo 1,19 dolara, razlika na 944 miliona dolara kredita je upravo 109 miliona evra.

U bankarskim krugovima može se čuti da cena ovakvih aranžmana ni na mnogo kraći rok nikada nije ispod pet odsto pozajmice, kod duže ročnosti dostiže i 15-20 odsto. To je dodatan, istina jednokratan trošak ca Crnu Goru, ali svakako može da se razume plan nove crnogorske vlasti da se što pre reši teškog opterećenja.

Pretnja jačanja dolara

Inflacija u SAD od 5,6 odsto tokom poslednjih meseci svakako je podstakla crnogorsku vladu da što brže izađe iz zamke dolarskog kredita. Uvećanje kamatne stope je jedini lek protiv inflacije, a uvećanje kamata FED-a znači poskupljenje pozajmljivanja dolara. Sledeća etapa je jačanje dolara.

Kako je unazad 13 godina, od finansijske krize, emitovana golema svota novca na američko tržište, inflacioni trend je neobično snažan, pa bi i rast kamata morao da bude skokovit. Uporedo bi, i to mnogo više nego što se i pomišlja, jačala i američka valuta.

Stoga nisu retki oni koji smatraju da je Crna Gora, uprkos visokoj a do sada nepreciziranoj ceni, promenom strukture duga, učinila dobar i prirodan potez. Uostalom, najmanja država nastala iz nekadašnje Jugoslavije koristi evro kao svoj novac i uvek je najpouzdanije zadužiti se u valuti u kojoj stičeš prihode.

Skupština ili referendum

Međutim, deo crnogorske političke scene otvorio je pitanje zašto bi četiri zapadne banke praktično spasavale malu državicu od pogubnog poteza nedavno pale vlasti. Jeste da se prodaja osiguranja naplaćuje, ali pitanje je da li bi bankari preuzeli žestok rizik da nisu od vlada država u kojima su registrovane dobile signal da pomognu najnoviju članicu NATO saveza. Iz političkih razloga.

Crna Gora je pre četiri godine ušla u Severnu vojnu alijansu samo na osnovu skupštinske odluke, mada je decenijama u javnosti vladao stav da bi se odluke ovakve težine morale da donose jedino na osnovu referenduma. Sada je došlo vreme da se za sporni potez, koji itekako odgovara državama iz koje su tri banke, mala državica nagradi.

U međuvremenu su, međutim, na političkoj sceni Crne Gore ojačale i stranke protivnice NATO orijentacije za koje je specifičan dodir politike i ekonomije prilikom zamene kredita za autoput neprihvatljiv.

Pročitaj još

Vlada Crne Gore ograničava cene hleba, deli socijalne bonove i ulje

Crna Gora na testiranje turista potrošila oko 300.000 evra

Palmer: Uvereni smo da ima mešanja spolja u politiku Crne Gore