Hoće li električni automobili uništiti naftnu industriju?
Snažno ubrzana prodaja električnih automobila širom sveta veliko je iskušenje pred kojim se nalazi naftna industrija.
Foto: Pixabay
Međutim, budućnost ove privredne grane mnogo više zavisi od eventualnih promena pogona u pomorskom i vazdušnom saobraćaju, te od uspeha naftaša u etabliranju kao proizvođača struje.
Tokom pandemije došlo je do snažnog uvećanja prodaje električnih automobila. Lane je širom sveta prodato čak 2.141.000 modernih četvorotočkaša, samo je "Tesla", vodeći globalni proizvođač, plasirao blizu pola miliona automobila na struju.
Tek za nijansu manje uspešni su i kineski "SAIC", grupacija oko "Folksvagena", te udruženi "Reno", "Nisan" i "Micubiši".
Brže nego što se očekivalo
U Norveškoj, gde država izdašno subvencioniše transformaciju, prošle godine je 54 odsto od svih automobila bilo na električni pogon. Unutar Evropske unije 15 odsto od svih prodatih vozila je na struju, što je uvećanje za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Proces napuštanja pogona na fosilna goriva je mnogo vidljiviji u zemljama sa visokim standardom poput Švedske, Holandije ili Finske, dok u deset najsiromašnijih država Unije broj kupljenih e-automobila ne premašuje tri odsto svih novih vozila. U Hrvatskoj je "modernizacija" najsporija, tek svaki stoti prodati automobil je na struju.
Izvesno je da će promena biti mnogo brža nego što se do pre godinu i po dana računalo. Vodeće globalne auto kompanije su se iskoristile aktuelnom pričom o potrebi za što usklađenijim životom sa prirodom i podstakli su transformaciju. Takođe, i mnogi gradovi su delimično ili u celosti zabranili vožnju automobilima na fosilna goriva, a većina je, poput Štutgarta, vozačima ostavila rok (od tri do sedam godina) za prilagođavanje.
Najveće promena posle pronalaska parne mašine
Narednih godina čini se da će elektrifikacija automobila biti još izraženija, bar u razvijenijim delovima sveta. Tako je Evropska komisija predložila da se od 2035. na ovom području prodaju samo električna vozila, što bi trebalo da desetak godina kasnije dovede do iščezavanja zagađivanja vazduha iz auspuha automobila.
Može se reći da je Brisel, zapravo, samo sledio praksu koju slede svi vodeći proizvođači, redom najavljujuću skori prekid proizvodnje vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Poslednji je to učinio "Folksvagen", najavivši prekid za 2034. Godinu.
Reč je o krupnoj promeni, ništa manje nego o najvećoj tehnološkoj revoluciji nakon pronalska parne mašine. Smatra se da će promena biti jak udar na naftnu industriju. Da po naftaše nevolja bude i veća, prelaz na električni pogon je sve intezivniji i kod autobusa. Tako je u Danskoj elektrifikovano 78 odsto gradskih autobusa, a tek za nijansu je manje e-buseva u Holandiji i Švedskoj. Očito je da strujni pogon zamenjuje sve druge.
Korigovanje delatnosti
Naravno da će naftne kompanije biti na ispitu. Mnoge polako menjaju, bolje kazano koriguju, delatnost. Tako je nekada vodeći "Šel" najavio da prodaje osam od 14 rafinerija. Ruski gasni i naftni giganti su još pre desetak godina, uporedo izvozu derivata, počeli da razvijaju proizvodnju električne energije, planirajući da ono što će izgubiti kada dođe vreme elektrifikacije nadoknaditi prodajom struje. Ipak, prelaz na e-automobile biće ozbiljan udarac na naftnu industriju, ujedno i ispit provere za proces daljeg oslobađanja od fosilnih goriva.
Na drumski saobraćaj otpada tek desetak odsto prerađene nafte. Mnogo veći potrošači su pomorski i vazdušni saobraćaj, a tu, za sada, promene nisu aktuelne. Takođe, ni kamionski saobraćaj za sada ne planira transformaciju. Ipak, broj potencijalnih konzumenata naftnih prerađevina se smanjuje, a tendecija umanjenja i dalje se intezivira.
Struja dominira
Struja postaje bezmalo jedina forma energije kojom će se čovek koristiti. Stoga će se mnogo toga dešavati upravo u proizvodnji i distribuciji električne energije. Kako će se ona energija kojom smo se do sada koristili upotrebom naftnih goriva ubuduće da se nadomešćava elektičnom energijom, jasno je da će se jako uvećavati proizvodnja struje.
"Zeleni" su puni nade da će pomoću vetroturbina i solarnih panela doći do potrebnih količina energije. Međutim, posmatrano pojedinačno, to su suviše sitni proizvođači i proizvode skupu struju. Nemačka, lider u proizvodnji solarne i eolske energije, u poslednje vreme se vraća uglju, dok Kina, Rusija, Egipat, Japan, Francuska, Češka, Švedska dosta očekuju od nuklearne energije.
Naftni giganti su intenzivirali proizvodnju struje pomoću gasnih elektrana i tek će budućnost pokazati koji koncept će biti nadmoćan ili će, možda, doći do miksa većeg broja različitih izvora električne energije.
Drugi problem za razmah elektrifikacije je litijumska baterija. Direktni davalac energije vozilu. Suviše je malog kapaciteta za jake motore, pri čemu je i rok trajanja jednog punjenja baterije kratak. Ponekad do nefunkcinalnosti. Uz to, samo punjenje baterije traje veoma dugo, takođe do nefunkcionalnosti. Jeste da se, što se tiče potreba automobila i kombija, kapaciteti baterije udvostručuju svakih pet-šest godina, ipak sve to je premalo za snažnije motore.
Nove prerade
Treći problem koji postavlja širenje elektrifikacije je distribucija električne energije, odnosno mreža punionica za električne baterije. Čini se da je transformacija postojećih benzinskih pumpi rešenje koje se najčešće primenjuje. Upravo ovaj momenat daje nade da će naftne kompanije uspeti da svoju maloprodajnu mrežu, segment koji je elektrifikacijom najviše na udaru, prilagode novim potrebama.
Na očigledan pad upotrebe naftnih prerađevina kao goriva rafinerije su reagovale i preorijentacijom na petrohemijske prerade nafte. Poslednjih godina naglo se pojavljuju nove prerade, novi materijali nastali preradom nafte i gasa. Podsetimo, bezmalo 90 odsto onoga čime se čovek koristi u svakodnevnom životu ima u sebi naftnu komponentu.
Izgleda kao spas za naftaše. Ipak, ukoliko žele da zadrže snažnu poziciju na tržištu, naftne kompanije moraju ozbiljno da shvate proces napuštanja fosilnih goriva i da se prilagođavaju novim okonostima. Neće biti lako i svakako će svi, ponajviše baš naftni giganti, morati mnogo toga da inoviraju kako bi izdržali snažan udarac.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
3
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
5
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
6
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
18
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
3
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za april
30.03.2025.•
0
Poreska uprava objavila je poreski kalendar firmi za april.
Novi pokušaji da se privrednici prevare da uplate za upis u registar: APR izdao upozorenje
30.03.2025.•
0
Poslednjih dana na adrese privrednika ponovo stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu "Poslovnu bazu".
Iz budžetske rezerve još 224 miliona Fudbalskom savezu Srbije
29.03.2025.•
13
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve na osnovu kojeg je pre dva dana Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dato 224,2 miliona dinara.
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
2
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
NIS: Odložene sankcije, poslovanjem nismo doprineli ovoj akciji koja ugrožava rad kompanije
29.03.2025.•
0
Kompanija NIS saopštila je da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu, specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema toj kompaniji odloženo do 28. aprila.
Živadinović: Obustavljeno analiziranje meda u Srbiji, neko iz ministarstva to koči
29.03.2025.•
5
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je da je Uprava za veterinu pre više od mesec dana prestala da analizira kvalitet i bezbednosti meda.
Projekat "eCarina" do kraja 2027. godine: Bez administracije, papirologije, dugog čekanja...
29.03.2025.•
7
Projekat "eCarina" planirano je da počne da se primenjuje do septembra 2027. godine, navodi pomoćnica direktora Uprave carina Sektora za carinske postupke Nataša Mirković.
Đedović Handanović: Stigla potvrda SAD da su odložene sankcije NIS-u do 28. aprila
29.03.2025.•
12
Stigla je zvanična potvrda Sjedinjenih Američkih Država da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila.
APR: Rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2024. kraj marta
29.03.2025.•
2
Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.
Koliko su kupci u Srbiji spremni da plate novi automobil?
28.03.2025.•
11
Kupci novih automobila u Srbiji najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novo vozilo, pokazala je anketa na sajtu Polovni automobili, objavljena danas.
.jpg "Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade")
Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade
28.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da se nada odlaganju sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, "i do tri meseca".
Objavljene nove cene goriva: Skuplji i evrodizel i benzin
28.03.2025.•
6
Evrodizel i benzin od danas u 15 časova pa do sledećeg petka u isto vreme biće skuplji u odnosu na prethodnu nedelju.
Vučić: Propali pregovori o sprečavanju sankcija, Srbija u riziku da izgubi pristup sirovoj nafti
27.03.2025.•
48
Srbija se suočava sa rizikom da u petak izgubi pristup sirovoj nafti iz uvoza, jer su propali pregovori o sprečavanju uvođenja sankcija jedinoj rafineriji u zemlji, rekao je predsednik Srbije.
Kako klimatske promene utiču na sektor osiguranja
27.03.2025.•
0
U Beogradu je održana konferencija o trendovima u finansijskom i osiguravajućem sektoru u ovoj godini.
Tramp nakarikao carine Kini, pa ponudio: Smanjiću ih malo ako prodate Tiktok; Oni rekli: "Ne"
27.03.2025.•
2
Kina je odbila danas ponudu predsednika SAD Donalda Trampa da bi joj dao carinske ustupke u zamenu za prodaju aplikacije Tiktok, u vlasništvu kineske firme Bajtdens, nekineskom kupcu.
Bajatović: Očekujem da će ponovo biti odloženo uvođenje sankcija NIS-u
27.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da očekuje da će biti produžen rok za uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Komentari 21
Miloš_NS
Kosmopolita
Punjenje sa brzim punjačima (800V aktuelan standard) od 10-80% traje najbrže 18 minuta ili srednjom snagom oko 40-60 minuta.
Oko 0,60€ je kWčas na brzim punjacima pored autoputeva u zapadnoj Evropi. S’tim što bi Srbi “paradajz” mentalitetom punili automobile besplatno kod Lidl ili Aldija koji to nude za svoju musteriju, gde bi proveli oko 40 minuta u marketu i izasli praznih ruku…i to bez sramote.
Kosmopolita
Punjenje sa brzim punjačima (800V aktuelan standard) od 10-80% traje najbrže 18 minuta ili srednjom snagom oko 40-60 minuta.
Oko 0,60€ je kWčas na brzim punjacima pored autoputeva u zapadnoj Evropi. S’tim što bi Srbi “paradajz” mentalitetom punili automobile besplatno kod Lidl ili Aldija koji to nude za svoju musteriju, gde bi proveli oko 40 minuta u marketu i izasli praznih ruku…i to bez sramote.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar