Hoće li električni automobili uništiti naftnu industriju?
Snažno ubrzana prodaja električnih automobila širom sveta veliko je iskušenje pred kojim se nalazi naftna industrija.
Foto: Pixabay
Međutim, budućnost ove privredne grane mnogo više zavisi od eventualnih promena pogona u pomorskom i vazdušnom saobraćaju, te od uspeha naftaša u etabliranju kao proizvođača struje.
Tokom pandemije došlo je do snažnog uvećanja prodaje električnih automobila. Lane je širom sveta prodato čak 2.141.000 modernih četvorotočkaša, samo je "Tesla", vodeći globalni proizvođač, plasirao blizu pola miliona automobila na struju.
Tek za nijansu manje uspešni su i kineski "SAIC", grupacija oko "Folksvagena", te udruženi "Reno", "Nisan" i "Micubiši".
Brže nego što se očekivalo
U Norveškoj, gde država izdašno subvencioniše transformaciju, prošle godine je 54 odsto od svih automobila bilo na električni pogon. Unutar Evropske unije 15 odsto od svih prodatih vozila je na struju, što je uvećanje za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Proces napuštanja pogona na fosilna goriva je mnogo vidljiviji u zemljama sa visokim standardom poput Švedske, Holandije ili Finske, dok u deset najsiromašnijih država Unije broj kupljenih e-automobila ne premašuje tri odsto svih novih vozila. U Hrvatskoj je "modernizacija" najsporija, tek svaki stoti prodati automobil je na struju.
Izvesno je da će promena biti mnogo brža nego što se do pre godinu i po dana računalo. Vodeće globalne auto kompanije su se iskoristile aktuelnom pričom o potrebi za što usklađenijim životom sa prirodom i podstakli su transformaciju. Takođe, i mnogi gradovi su delimično ili u celosti zabranili vožnju automobilima na fosilna goriva, a većina je, poput Štutgarta, vozačima ostavila rok (od tri do sedam godina) za prilagođavanje.
Najveće promena posle pronalaska parne mašine
Narednih godina čini se da će elektrifikacija automobila biti još izraženija, bar u razvijenijim delovima sveta. Tako je Evropska komisija predložila da se od 2035. na ovom području prodaju samo električna vozila, što bi trebalo da desetak godina kasnije dovede do iščezavanja zagađivanja vazduha iz auspuha automobila.
Može se reći da je Brisel, zapravo, samo sledio praksu koju slede svi vodeći proizvođači, redom najavljujuću skori prekid proizvodnje vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Poslednji je to učinio "Folksvagen", najavivši prekid za 2034. Godinu.
Reč je o krupnoj promeni, ništa manje nego o najvećoj tehnološkoj revoluciji nakon pronalska parne mašine. Smatra se da će promena biti jak udar na naftnu industriju. Da po naftaše nevolja bude i veća, prelaz na električni pogon je sve intezivniji i kod autobusa. Tako je u Danskoj elektrifikovano 78 odsto gradskih autobusa, a tek za nijansu je manje e-buseva u Holandiji i Švedskoj. Očito je da strujni pogon zamenjuje sve druge.
Korigovanje delatnosti
Naravno da će naftne kompanije biti na ispitu. Mnoge polako menjaju, bolje kazano koriguju, delatnost. Tako je nekada vodeći "Šel" najavio da prodaje osam od 14 rafinerija. Ruski gasni i naftni giganti su još pre desetak godina, uporedo izvozu derivata, počeli da razvijaju proizvodnju električne energije, planirajući da ono što će izgubiti kada dođe vreme elektrifikacije nadoknaditi prodajom struje. Ipak, prelaz na e-automobile biće ozbiljan udarac na naftnu industriju, ujedno i ispit provere za proces daljeg oslobađanja od fosilnih goriva.
Na drumski saobraćaj otpada tek desetak odsto prerađene nafte. Mnogo veći potrošači su pomorski i vazdušni saobraćaj, a tu, za sada, promene nisu aktuelne. Takođe, ni kamionski saobraćaj za sada ne planira transformaciju. Ipak, broj potencijalnih konzumenata naftnih prerađevina se smanjuje, a tendecija umanjenja i dalje se intezivira.
Struja dominira
Struja postaje bezmalo jedina forma energije kojom će se čovek koristiti. Stoga će se mnogo toga dešavati upravo u proizvodnji i distribuciji električne energije. Kako će se ona energija kojom smo se do sada koristili upotrebom naftnih goriva ubuduće da se nadomešćava elektičnom energijom, jasno je da će se jako uvećavati proizvodnja struje.
"Zeleni" su puni nade da će pomoću vetroturbina i solarnih panela doći do potrebnih količina energije. Međutim, posmatrano pojedinačno, to su suviše sitni proizvođači i proizvode skupu struju. Nemačka, lider u proizvodnji solarne i eolske energije, u poslednje vreme se vraća uglju, dok Kina, Rusija, Egipat, Japan, Francuska, Češka, Švedska dosta očekuju od nuklearne energije.
Naftni giganti su intenzivirali proizvodnju struje pomoću gasnih elektrana i tek će budućnost pokazati koji koncept će biti nadmoćan ili će, možda, doći do miksa većeg broja različitih izvora električne energije.
Drugi problem za razmah elektrifikacije je litijumska baterija. Direktni davalac energije vozilu. Suviše je malog kapaciteta za jake motore, pri čemu je i rok trajanja jednog punjenja baterije kratak. Ponekad do nefunkcinalnosti. Uz to, samo punjenje baterije traje veoma dugo, takođe do nefunkcionalnosti. Jeste da se, što se tiče potreba automobila i kombija, kapaciteti baterije udvostručuju svakih pet-šest godina, ipak sve to je premalo za snažnije motore.
Nove prerade
Treći problem koji postavlja širenje elektrifikacije je distribucija električne energije, odnosno mreža punionica za električne baterije. Čini se da je transformacija postojećih benzinskih pumpi rešenje koje se najčešće primenjuje. Upravo ovaj momenat daje nade da će naftne kompanije uspeti da svoju maloprodajnu mrežu, segment koji je elektrifikacijom najviše na udaru, prilagode novim potrebama.
Na očigledan pad upotrebe naftnih prerađevina kao goriva rafinerije su reagovale i preorijentacijom na petrohemijske prerade nafte. Poslednjih godina naglo se pojavljuju nove prerade, novi materijali nastali preradom nafte i gasa. Podsetimo, bezmalo 90 odsto onoga čime se čovek koristi u svakodnevnom životu ima u sebi naftnu komponentu.
Izgleda kao spas za naftaše. Ipak, ukoliko žele da zadrže snažnu poziciju na tržištu, naftne kompanije moraju ozbiljno da shvate proces napuštanja fosilnih goriva i da se prilagođavaju novim okonostima. Neće biti lako i svakako će svi, ponajviše baš naftni giganti, morati mnogo toga da inoviraju kako bi izdržali snažan udarac.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Lufthanza otpušta oko 400 zaposlenih
17.11.2024.•
0
Grupacija Lufthanza će ukinuti petinu radnih mesta u upravi, a radi se o oko 400 zaposlenih, objavio je frankfurstki poslovni magazin Menadžer.
Nakon masovnog trovanja mušterija: Mekdonalds ulaže 100 miliona dolara da povrati ugled
17.11.2024.•
0
Mekonalds je objavio da će utrošiti 100 miliona dolara kako bi pojačao prodaju nakon što je epidemija izazvana bakterijom ešerihija koli uplašila kupce i uticala na pad poslovanja firme u SAD.
"Pošte Srbije": Znatno povećan broj pošiljaka zbog Temu-a, robot za sortiranje uskoro u Novom Sadu
17.11.2024.•
12
Broj pošiljki Pošte i Post ekspresa povećan je oko 60 odsto od kada je krenula aplikacija Temu, izjavio je FoNetu vršilac dužnosti direktora "Pošta Srbije" Zoran Anđelković.
Kad ti Ilon Mask ponudi posao: Nećete primati platu, a radićete više od 80 sati nedeljno
17.11.2024.•
9
Jedan od lidera novoformiranog Sekretarijata za efikasnost vlade u administraciji Donalda Trampa, Ilon Mask, objavio je oglas za posao.
Evropska komisija za Srbiju predviđa solidan privredni rast
16.11.2024.•
1
U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada.
Gasprom prestaje da isporučuje gas OMV-u
15.11.2024.•
6
Ruska državna naftna kompanija Gasprom, prestaće da snabdeva austrijski OMV počevši od subote, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer.
NIS izdaje prve korporativne obveznice: Zaduživanje od 5,8 milijardi dinara
15.11.2024.•
0
Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) usvojila je danas, na vanrednoj sednici, Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva, ukupne nominalne vrednosti 5,855 milijardi dinara.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Ovo su nove - stare cene goriva
15.11.2024.•
6
Objavljene su nove cene goriva, koje će od danas u 15 časova važiti narednih sedam dana.
EU kaznila Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog kršenja antimonopolskih pravila
14.11.2024.•
0
Evropska unija je danas kaznila kompaniju Meta u čijoj se vlasništvu nalazi Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog onoga što su nazvali "zloupotrebljivim praksama".
Poreska uprava: Novi iznosi poreza na oružje za 2024. godinu
14.11.2024.•
2
Poreska uprava Srbije odredila je nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova kojom su usklađeni dinarski iznosi za registrovano oružje.
Obrušavanje kosina u Grdeličkoj klisuri: Azvi tužen za milione evra jer nije platio radove
14.11.2024.•
12
Španska kompanija Azvi, koja je gradila deo auto-puta E75 u Caričinoj dolini, tužena je zbog neisplaćivanja novca za sanaciju kosina koje su se urušavale od Grdeličke klisure do tunela Predejane.
Bivši predsednik Fiskalnog saveta: Iz Srbije godišnje ode 40.000 ljudi, ovo su razlozi
14.11.2024.•
11
Oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, zbog kvaliteta usluga i institucija, obrazovanja i zdravstva, kao i visine plata, ocenio je donedavni predsednik Fiskalnog saveta, akademik Pavle Petrović
Srbija će "rafale" plaćati sve do 2028: Ove i naredne dve godine daje 2,46 milijardi evra
13.11.2024.•
37
Za nabavku višenamenskih aviona rafal iz Francuske u ovoj i u naredne dve godine iz budžeta Srbije će, kako je predviđeno, biti isplaćeno oko 2,46 milijardi evra, prenosi Balkanska bezbednosna mreža.
Izazovno okruženje ili kriza u IT sektoru: Kakvo je stanje na tržištu u Srbiji?
13.11.2024.•
5
Loša kretanja na berzi dve svetske IT kompanije, Better Collective i Play Studios Europe navodno su dovela do otpuštanja velikog broja zaposlenih, kako u drugim zemljama, tako i u Srbiji.
Tabaković: Ispitati cene lekova, onaj koji koristim u jeftinoj apoteci u Novom Sadu skuplji 50 odsto
13.11.2024.•
18
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da ne očekuje veći rast cena, nego snižavanje onih koje su neopravdano povećane.
U SAD istraga o 1,4 miliona Hondinih vozila zbog problema sa motorom
12.11.2024.•
4
Američka Nacionalna služba za bezbednost saobraćaja (NHTSA) saopštila je da otvara istragu u vezi sa 1,4 miliona vozila kompanije Honda nakon izveštaja o ozbiljnim problemima sa motorima.
Nedostatak porudžbina u Nemačkoj sve veći problem za ekonomiju
11.11.2024.•
4
Nedostatak narudžbina u Nemačkoj ponovo se pogoršao i postaje sve veći problem za tamošnju privredu, zaključak je izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.
Orban: Na Savetu za saradnju Srbije i Mađarske biće donete važne odluke
11.11.2024.•
18
Premijer Mađarske Viktor Orban kaže da će ove nedelje biti održan sastanak Saveta za saradnju Srbije i Mađarske u Budimpešti na kome će fokus biti na ekonomskim pitanjima i biti donete važne odluke.
Belorusija postala zemlja partner BRIKS-a
11.11.2024.•
3
Belorusija je postala zemlja partner BRIKS-a, saopšteno je iz beloruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Procenitelj Seneši: Lobi održava privid da nema krize na tržištu nekretnina da ne bi spuštali cene
11.11.2024.•
12
Iako je više od 10.000 stanova u Beogradu prazno i u njima niko ne živi, investitori ne popuštaju sa cenama, a glavni grad još liči na veliko gradilište.
Nezaposlenost u EU: Najmanja u Češkoj i Poljskoj, najveća u Španiji i Grčkoj
11.11.2024.•
0
Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji u septembru iznosila je 5,9 procenata, manje za 0,2 procentna poena u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštila je služba za statistiku EU Evrostat.
Komentari 21
Miloš_NS
Kosmopolita
Punjenje sa brzim punjačima (800V aktuelan standard) od 10-80% traje najbrže 18 minuta ili srednjom snagom oko 40-60 minuta.
Oko 0,60€ je kWčas na brzim punjacima pored autoputeva u zapadnoj Evropi. S’tim što bi Srbi “paradajz” mentalitetom punili automobile besplatno kod Lidl ili Aldija koji to nude za svoju musteriju, gde bi proveli oko 40 minuta u marketu i izasli praznih ruku…i to bez sramote.
Kosmopolita
Punjenje sa brzim punjačima (800V aktuelan standard) od 10-80% traje najbrže 18 minuta ili srednjom snagom oko 40-60 minuta.
Oko 0,60€ je kWčas na brzim punjacima pored autoputeva u zapadnoj Evropi. S’tim što bi Srbi “paradajz” mentalitetom punili automobile besplatno kod Lidl ili Aldija koji to nude za svoju musteriju, gde bi proveli oko 40 minuta u marketu i izasli praznih ruku…i to bez sramote.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar