Kako se preračunala zadruga iz Slankamena: Čekali visoku cenu, dočekali šipak

Zadrugari iz vodećeg sela po uzgoju voća u maju nisu izvezli konzumne jabuke za 0,5 evra po kilogramu, a sada se žale da će više hiljada tona kvalitetnog roda morati da prodaju za siću.
Kako se preračunala zadruga iz Slankamena: Čekali visoku cenu, dočekali šipak
Foto: Pixabay

Slankamen je selo uzorno upravo po uzgoju jabuka, tu je oko 850 hektara zasada i ovdašnji seljaci su se među prvima (pre)orijentisali na bavljenje zahtevnijim ali i profitnijim agrarnim usevima.

Oslonac je zadruga preko koje objedinjeno izlaze na tržište, bilo da kupuju preparate neophodne za zaštitu voća, bilo da prodaju rod.

Završna računica je godinama pokazivala veoma solidnu dobit od uzgoja jabuka. Posao je izgledao idealan; seljaci su tokom godine pažljivo vodili brigu o voćnjaku, redovno prskali radi zaštite od štetočina, polako podizali i sisteme za navodnjavanje, zaštitu od mraza u rano proleće, a razmišljalo se i o zaštiti od preteranog osunčavanja plodova. Prinos je bivao visok, jabuke su lako prodavane, preciznije izvozile se na rusko tržište.

Prošle sezone rod je svuda u svetu bio skromniji od uobičajenog, cena je skočila na 0,72 - 0,75 evra za kilogram. To je i do 35 odsto iznad inače sasvim zadovoljavajuće prosečne cene. Zaradilo se berićetno.

Poneseni lanjskom zaradom, paori su i ove godine pokušavali da ekstra zarade. Pošto u zadruzi imaju hladnjaču, jabuku ne prodaju odmah po berbi, već je zamrzavaju i čuvaju za proleće naredne godine kada dostiže najvišu cenu. Tako su učinili i prošle sezone.

Svuda rodilo

Sa hladnjačama punim jabuka dočekali su početak maja i ponudu da svu robu prodaju za 0,5 - 0,55 evra po kilogramu, zavisno od sorte. Opijeni prethodnom sezonom i odličnom zaradom, odbili su ponudu i odlučili da i dalje čekaju. Dočekali su jesen i novi rod, a da su im skladišta i dalje prepuna lanjskog roda.

Problem je što se procenjuje da će rod jabuke ove sezone biti daleko iznad proseka. Dok je lane u Srbiji rodilo tek 460 hiljada tona, tek deset odsto ispod dugogodišnjeg proseka, procene za ovu sezonu se kreću od 540 do 550 hiljada tona.

Takođe, u celoj Evropi rodilo je više nego dobro, 11,3 miliona tona; slično je i u Rusiji, najvećem uvozniku ovog voća, gde se računa da će od novog roda biti 1,5 miliona tona, oko 25 odsto više nego lane. Na tržište će posebno snažan uticaj imati rod u Poljskoj, vodećoj državi kada je u pitanju uzgoj jabuka, gde se očekuje više od 2,2 miliona tona, od kojih je tri četvrtine namenjeno izvozu.

Naravno da je i cena jabuke već nešto pala, a procene su da će narednog proleća biti niža nego ikada u prethodnih petnaestak godina. Vodeći domaći stručnjaci procenjuju da bi za seljaka možda ponajbolje bilo da jabuku proda odmah posle berbe ako dobije 0,33 evra po kilogramu, ceneći da će na proleće teško dostići više od 0,43 evra.

Skladištenje, naravno, košta, i to ne malo. Tako se slankamenačka zadruga našla u neugodnoj situaciju da odličan rod iščekuje sa u velikoj meri od ranije popunjenim skladištima.

Prevelik rizik

Problem je u nevičnosti tržišnom promišljanju ovdašnjeg seljaka. Lak pristup ruskom tržištu, godinama zasnivan na dobrim odnosima Rusije i Srbije, prvo je narušen prečestim prskanjem što je ostavljalo trag u voću, potom nedovoljno dobrim izgledom jabuke i skromnijim pakovanjem, pa je uvoznik morao da precizira i povisi standarde roba koje uvozi kako bi tamošnje kupce zaštitio od manjkavosti (i) srpskih izvoznika.

Kada je savladala probleme prečestog zaprašivanja, slankamenačka zadruga se pokazala i pomalo finansijski preambicioznom. Odigrala je rizičan potez, promašila je budući trend na tržištu i posledice nisu ugodne. No, umesto da prihvati poraz i pokuša da novim poslovnim potezima nadoknadi deo izgubljenog rizičnom odlukom, zadruga krivca traži svuda drugde. Rešenje je nastaviti posao sa jabukama, pokušati uzgojem novih sorti i drugih voćnih vrsta proširiti posao i izbeći zamku zavisnosti od samo jednog useva.

Na tržištu se posrće i ustaje, jedan neuspeh jeste neprijatan i finansijske posledice se itekako osećaju. Ali, rešenje nije kleknuti, već izvući pouke i ubuduće možda voditi realniju poslovnu politiku.

Razmišljati tržišno

Posao oko uzgoja i prodaje jabuka je i dalje izgledan. To je voće koje se najviše konzumira, ima i najdužu sezonu. U Srbiji godišnje rodi oko pola miliona tona, od čega se oko 200 hiljada tona plasira na inotržištu.

Rusija sa cirka 1.100.000 tona uvoza i dalje ostaje najveći evropski kupac, ali nikada nije dobro "sva jaja staviti u istu kotaricu". Ubuduće jabuke valja plasirati i na arapsko tržište, u Veliku Britaniju, u Indiju, u skandinavske države, kuda sve više izvoze drugi proizvođači iz Srbije. Tim pre što se poslednjih godina na tržištu Rusije srpski izvoznici jabuka susreću sa snažnom konkurencijom iz Belorusije, Moldavije, Turske i Irana. Istovremeno, pravi trgovci traže i nove forme konzumiranja, recimo putem kriški jabuka zaslađenih cimetom.

Nije lako slankamenačkom seljaku; uložio je mnogo, čekao godinu dana i izgubio. Međutim, teško da će mu biti bolje od prozivanja države ili ljutnje na (nove) propise o kvalitetu robe. Jedino rešenje je u poslu, svakako uz pouke iz jedne promašene sezone.

  • Milan

    21.09.2021 16:20
    Ne valja se tudjoj muci radovati ...stara narodna
  • osa

    18.09.2021 20:09
    Ne brinem se ja da će voćari izgubiti, samo u Srbiji mogu dobiticenu duplo veću nego što bi od prodaje na nekom drugom tržištu mogli i da sanjaju. Problem je država koja ne vidi da nema jabuke jeftinije od 120 dinara u marketima, a na pijacama možda su i skuplje. Da li je po sredi skupa i 'zaštićena' sorta / sadnica, ili trovinski lanci i marže koje su krajnjem potrošaču sumanute ne shvatam, ali to važi i za drugo 'domaće' povrće a i voće. Snaći će se oni, kupci će sve to da plate.
  • Reforma

    18.09.2021 17:48
    poljoprivrede
    Pohlepni su seljaci do koske. Smatraju da su bogom dani i da bih trebali svi gradjani Srbije kupovati njihovu robu, a ne da gledaju najbolji omjer cijene i kvalitete. I ne treba ih zaliti, jako dobro zive od svoga rada, i neka zive, a mi gledamo omjer cijene i kvalitete koji je cesto na strani uvozne robe. Ja kupujem u HR vec godinama ( izuzev prosle zbog slabog uroda ) sok od presanih jabuka 100% mutni ili bistri po 25 kn ili 3,3 e za 5 litara, i to je pravi omjer cijene i kvalitete. Dok isti sok u staklenoj boci od 1 litre kosta 13 kn ili 1,7 eura, i to necu kupit. A tek poticaji po hektaru ili kraci su smrt za poljoprivredu. Od nas poreznih obveznika se krade lova i daje se seljacima koji to obilno koriste za bogacenje. A veliki dio njih uopce se ne bavi ozbiljnom poljoprivredom, vec siju ratasrke kulture sa sjemenom starim nekoliko godina pa dobiju 1,5 do 2 tone po hektaru psenice, umjesto 8 do 10 tona. A sve im je to omogucila politika, sto zbog kupovine glasova, sto zbog kupovine socijalnog mira. Zbog takvih stvari stagniramo dok se zdrave nacije razvijaju. Ne mislim da je kod vas nesto bolje, samo vam drzava ima manje love da dijeli seljacima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija