Budućnost saobraćaja: Nema projekta koji može da spreči haos na ulicama ako ima previše automobila

Saobraćaj je oblast u kojoj se "nova normalnost" najbrže i najvidljivije uspostavlja.
Budućnost saobraćaja: Nema projekta koji može da spreči haos na ulicama ako ima previše automobila
Foto: Pixabay
Kolosalne promene obuhvataju bezmalo sva segmente, automobilsku industriju, urbanističko planiranje, upravljanje prometom, načine kretanja po gradu.
 
Posle Sajma automobila u Minhenu teško da više ima nedoumica - promene u saobraćaju ne samo da su neophodne, već se i dešavaju, svakim danom sve intenzivnije i kompletnije. Tokom sedam dana trajanja sajma, predstavljeno je najnovije u saobraćaju, a u sklopu tendencije izbegavanja izduvnih gasova i zagađivanja životne sredine. 
 
Mnogo toga što je prikazano na najvećem sajmu automobila u svetu, moglo se videti, još više čuti, i na novosadskom dvodnevnom Sajmu e-mobilnosti održanom gotovo u isto vreme.
 
Promena ambijenta
 
Prvi utisak je snažan i nedvojben - promene obuhvataju gotovo sve segmente svakodnevice, mnogo toga biće bitno drugačije nego samo pre godinu-dve. Sajam automobila, koji se posle sedam decenija iz Frankfurta izmestio u još jedno sedište nemačke autoindustrije, naglasio je verovatno i najkrupniju novinu. Nije reč samo o saobraćaju, promene se dešavaju unutar šireg koncepta mobilnosti, ukljućujući neobično mnogo inovacija i prezentacija u samostalnoj vožnji, dakle bez čoveka ili robota kao vozača.
 
Sajam je promenio i ambijent, ne dešava se u ogromnim halama, već po trgovima najvećeg bavarskog grada. Gro aktivnosti je na severu Minhena, odakle vodi saobraćajnica do centra grada na kojoj se, zapravo, događaju i prikazi najinovativnijih promena. Tu su i primeri primene veštačke inteligencije u autovožnji, promocije raznih bicikala, trotineta, rolera... Sve, naravno, u električnoj ili hibridnoj verziji.
 
Budućnost pripada električnima
 
Dok su jedni posetioci bili oduševljeni promenama, drugima je nedostajala fokusiranost na automobil. Mada se popriličan broj svetskih kompanija("Tesla", "Toyota", "General Motors") nije pojavio u glavom gradu Bavarske, vodeći domaći trio "Mercedes", BMW i Wolksvagen, prikazao je sjajnu ponudu. 
 
Samo je "Mercesdes" izložio osam novih modela, od kojih je čak pet električnih. Ugodno su iznenadili i "Hyundai", "Renault-Dacia", ali i nekoliko manjih kineskih kompanija. Istina, same promocije više nisu tako spektakulrane, sve je, primereno ekološkim trendovima, neuporedivo skromnije i diskretnije, bez preterane pompe po kojima su, inače, decenijama bili poznati automobilski sajmovi. Već na prvom minhenskom izdanju Sajma, gotovo svi proizvođači su predstavili i naredni korak u razvoju automobilizma, vozila bez vozača. 
 
 
Kada je reč o proizvođačima izostalim sa revije u Minhenu, i oni su pažnju i novac usmerili na segment električnih putničkih, komercijalnih i lakih teretnih vozila. Tako je "Stellantis", pod čijom kapom je pet zvučnih prozvođača - "Opel", "Peugeot", "Chrysler", FIAT, "Citroen" - sa čak 14 brendova za narednih pet godina najavio ulaganje 30 milijardi evra u program na strujno pokretanje. 
 
Plan je da 2030. godine 70 odsto vozila ponuđenih evropskom, a 45 odsto američkom kupcu, bude na električni ili hibridni pogon. Pet godina ranije svaki brend imaće i svoju električnu varijantu. Grupacija u koju potpada i kragujevački FAS ne želi da u nabavljanju baterija zavisnost od spoljnih dobavljača bude veća od 50 odsto, pa stoga namerava da u SAD izgradi dve i na "Starom kontinentu" četiri fabrike daleko najvažnijeg dela električnih vozila.
 
Previše vozila
 
Zanimljivo je da ova grupacija ubuduće očekuje godišnju prodaju od čak 8,7 miliona automobila, cirka pet odsto više nego što je bila poslednjih predpandemijskih sezona. Međutim, na "Starom kontinentu" se procenjuje da će realizacija biti za šest i po odsto manja, uglavnom zbog očekivanja realizacije novog koncepta mobilnosti po evropskim gradovima, češću upotrebu bicikla i drugih dvotočkaša.
 
Izgleda da i proizvođači imaju u vidu sve glasnija promišljanja žitelja najurbanijih gradova da je potrebno da se vidljivije smanji broj vozila na ulicima. Nema tog urbanističkog projekta koji može da spreči saobraćajne haose i predugo trajanje vožnje ako je na ulicama prevelik broj automobila. Upravljanje lokalnim saobraćajem umnogome bi mogao da se reguliše finansijskim opterećenjem suvišne automobilizacije. 
 
Tako je u Minhenu pohvale dobio projekat po kome je porez na imovinu za drugi porodični automobil 20, a za treći 70 puta veći nego za prvi.  
 
Automobil ne rešava sve
 
Organizator, Savez nemačkih autoproizvođača, nov koncept priredbe je osmislio oslanjajući se na procenu da je reč o širem konceptu mobilnosti. Promene su prihvatile i pojedine vodeće kompanije, te su proizvodni program dopunili raznim skuterima i rolerima. Njihove prezentacije su privlačile neobično velik broj zainteresovanih.
 
 
Orijentacija se pokazala i finansijski veoma uspešnom. Lane je u prvom polugodištu 16 najuspešnijih proizvođača zabeležilo gubitak od pet milijardi evra. Prvih šest meseci tekuće sezone su sa stanovišta kontrole pandemije mnogo uspešnije, pa ne čudi da je i prodaja proradila. Mnogo više nego što je iko očekivao. 
 
Šesnaest najboljih ovog puta beleže visokih 71,5 milijardi evra profita, pri čemu je udeo električnih i hibridnih vozila u prodaji bio pet, a u dobiti 22 odsto.
 
Prvi posle pandemije
 
Nije sve u promeni energetskog pogona vozila, možda je suštinski značajnije sve raširenije shvatanje da automobil ne rešava sve saobraćajne potrebe čoveka. Na svetu nema tog grada koji može bez štetnih posledica da trpi sve veći broj vozila po gradskim saobraćajnicama. 
 
Za svaki polis postoji granica koja ne bi smela da se pređe. Trend je da se individualna vožnja kolima zameni drugim konceptima mobilnosti kada je god moguće. Tu su na usluzi javni saobraćaj, skuteri, bicikli, ali i uvođenje putarine za vožnju automobilom po najvažnijim (pri)gradskim trasama.
 
Skup u Minhenu, prvi veliki sajam sa publikom uživo od kako je počela korona pandemija, posetilo je oko 400.00 ljudi, tek stotinak hiljada manje nego poslednji sajam u Frankfurtu pre dve godine. O davnašnjih milion "autohodočasnika" danas se ne razmišlja. 
 
Bilo je i protivnika, možda ponajviše radikalnih "zelenih" za koje "električno vozilo nije rešenje ni sa društvenog, ni sa ekološkog aspekta". Preterana oslonjenost na automobil i prevelika šteta po prirodu od upotrebe fosilnih goriva očito nailaze na jak otpor, ponekad i na nelagodnije reakcije.
  • Glavni

    21.09.2021 11:28
    problemi
    Glavni problemi jesu da nema gde da se parkira osim u zonama crvena i ponekad plava, zatim imamo najezdu vozača koji voze 20-30 na sat i koji prave haos i zagušenje saobraćaja, gomila ljudi sa sela je došla u Novi Sad, grade se zgrade bez parkinga i garaža.............................i još ih je tona samo me mrzi da pišem.
  • Ns 49

    21.09.2021 07:07
    Novi Sad je sad više nego preopterećen pre svega drumskim saobraćajem i vidim da će se sitacija samo pogoršavati. Izgradnja četvrtog mosta još nije krenula a nadam se da njegovi protivnici neće sprečavatu izgradnju jer će on dosta smanjiti gužvu u delu grada blizu Dunava.
    Izgradnja javnih garaža isto nikad da počne a merenja su pokazala da 40% vozila oko centra kruži tražeći parking.
    Sve više građana se doselljava u Novi Sad a ranije nisu ništa uložile u njega, a svi oni imaju bar po 2 auta tako da nam se crno piše.
    Nedavno 021 najavio izgradnju sedmo spratnice na uglu Radničke i Stražilovske a koja će imati samo po jednu garažu za svaki stan što znači dodatno zagušenje ulica blizu centra.
    Ne vidim rešenje sve dok se ne pojave leteća vozila. Možda da pomognemo Željku Mitroviću da ih proizvodi?
  • Zokins

    20.09.2021 19:29
    rešenje
    Nisu rešenje ni električna vozila nego raseljavanje iz gradova i život na selu. Što se tiće EV imam jedno pitanje koju struju oni troše ? Onu iz termoelektrana koja zagađuje više od svih dizel i benzinskih vozila. Smanjite doživljaj sa elektrikom inače eto nam braće iz Saudijske Arabije sa terorizmom na vratima. Oni inače samo od toga žive.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija