Iz Srbije odlaze oni najmanje i najviše obrazovani: Nema posla u struci ili rade za minimalac
Svake godine iz Srbije, najčešće zbog ekonomskih razloga, ode i do 50.000 građana.
Foto: Pixabay
Upravo su ekonomske posledice tih odlazaka i najveće jer samo troškovi obrazovanja svih ljudi koji u toku jedne godine odu iz Srbije iznose između 960 miliona i 1,2 milijarde evra, rezultati su istraživanja Vestminsterske fondacije za demokratiju i Instituta za razvoj i inovacije.
U studiji "Troškovi emigracije mladih" navodi se da ovaj trošak varira u zavisnosti od obrazovne strukture, a o kolikom se trošku radi dovoljno govori i to da je ukupan izvoz informaciono-komunikacionih usluga u 2018. godini iznosio 1,1 milijardu evra, dok je izvoz celokupnog sektora poljoprivrede u rodnim godinama nekih 900 miliona evra.
Istraživanje je, između ostalog, pokazalo da je u školovanje jednog našeg građanina od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole do kraja akademskih studija koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, uloženo oko 34.000 evra. Troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i okončano iste godine koštalo je nepunih 21.000 evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja 13.500 evra.
Više od 90 odsto mladih upitanih da kažu zbog čega odlaze reklo je da je razlog ekonomske prirode – nemogućnost da nađu posao u struci, ali i posao uopšte, ali i slabo plaćen posao ili nizak životni standard.
"Kada pogledamo vrednost visokog obrazovanja i da to košta minimum 30.000 evra, zaista je ogromna vrednost. Sa druge strane, da je ta vrednost i tri puta veća, ona ne daje ono što mladima treba, a to je dostojanstven život", kaže za Danas Ružica Grabovac Marković, predsednica Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata.
Nakon završenog obrazovanja, pa neka to bude i srednje, mladi se suočavaju sa tim da će na početku primati minimalac, iako on, po zakonu, treba da se primenjuje samo šest meseci.
"Kod nas u Srbiji je postala praksa da se prima minimalac, i kada znate da će takav start biti, nemate ni želju da potražite nešto više, snovi se uruše odmah i počinjete da tražite kartu u jednom pravcu", ističe ona.
Ono što takođe ne valja u tom startu, kako kaže, jeste što se od mladih očekuje da budu odgovorni, vredni, progresivni, ambiciozni i donose zaradu poslodavcu.
"Ali uslovi rada, napredak u karijeri i visina plate moraju debelo da se zarade, bez naznaka da će ih zaista i biti, već samo u priči. Zato mladi, pa i strani državljani, žele da se školuju u Srbiji i onda trbuhom za kruhom", naglašava Grabovac Marković.
Žao joj je, napominje, što mlade niko ne pita šta oni zaista žele, što se svi bore za mlade, a mlade niko ne pita.
"Ako neko pita, neka zna da nam treba sigurno radno mesto nakon završenog školovanja, mogućnost napretka u karijeri, rad u struci, plata za život, kao i povoljni stambeni krediti za mlade naučnike i bračne parove. Kada to neko nekad ispuni, verujem da će i stopa migracije biti manja", ističe Ružica Grabovac Marković.
Iz Srbije je samo u periodu između 2012. i 2016. otišlo 245.000 ljudi, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, što je u proseku godišnje 49.000 ljudi. Prema statistici OECD, više od polovine migranata iz Srbije odlazi u Nemačku, oko 17 odsto u Austriju, dok je Slovenija na trećem mestu.
Većina odlazi u razvijene zemlje, a od ukupno 964.000 koliko ih je pre šest godina živelo van granica naše zemlje, dve trećine je život nastavilo u Zapadnoj Evropi.
Rezultati ove analize, kako se navodi u njoj, pokazali su i da je direktno i indirektno, usled nemogućnosti da se godišnji odliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, stvoren godišnji gubitak bruto dodate vrednosti u iznosu od 897,3 miliona evra što je nekih 2,1 odsto BDP-a iz 2018. godine.
"Uprošćeno rečeno, svaki radno aktivni stanovnik emigriranjem iz Srbije sa sobom u proseku odnese najmanje oko 19.500 evra nekog budućeg godišnjeg BDP koji je mogao biti ostvaren", navodi se u ovom izveštaju.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da su se dva veka ljudi iseljavali sa ovih prostora, a da danas imamo migraciju gde je karakteristično da odlaze školovani ljudi.
"Odlaze jer ne mogu da nađu posao, ili mogu da nađu posao, ali ne i da rade u struci, a Srbija danas ima i takvu strukturu industrije gde ne treba mnogo školovanih ljudi. Imamo da iz Srbije sada odlaze oni najmanje i najviše obrazovani", kaže Savić.
Srećna okolnost za Srbiju je, kako kaže, što imamo influensere, ljude koji sede u Srbiji i rade za svetske kompanije, naročito u IT. I to je zaustavilo ozbiljniji odliv. Nije to, ističe on, karakteristika samo Srbije i pominje primer Rumunije iz koje je od ulaska u EU otišlo od 3,5 do četiri miliona ljudi.
"Srbija školuje mlade ljude, naročito lekare, i nije najveći problem samo kada ode neko ko nema iskustvo, već odlaze i oni sa iskustvom, npr. doktori, za koje imate i trošak školovanja, ali i obučavanja, osim toga gubimo kadar koji nam treba", napominje Savić.
I dok svaka zemlja gubi odlaskom ljudi, od toga sve, pa i Srbija imaju i određene koristi. Najznačajnija korist su doznake, odnosno novac koji oni koji su emigrirali šalju u svoju domovinu. Po visini učešća doznaka u BDP Srbija se nalazi u samom vrhu evropskih zemalja, uz Albaniju je na prvom mestu, sa učešćem između pet i šest odsto BDP-a.
"Šire posmatrano, ukoliko pored doznaka radnika uzmemo u obzir i druge izvore kao što su inostrane penzije, ostali lični transferi i dohodak od rada naših rezidenata od privremenih poslova u inostranstvu učešće u BDP se kreće i do osam odsto", navodi se u analizi Instituta i WDF i napominje da je, poređenja radi, neto priliv po osnovu stranih direktnih investicija u poslednje tri godine u Srbiji u proseku iznosio 6,3 odsto BDP-a, ili nekih 2,5 milijarde evra (s tim što je sada viši).
Savić kaže da ne smemo zaboraviti vrlo visoke prihode, od toga, koji se godinama kreću između 3,5 i 4 milijarde.
"Slobodno to može i da se uveća za 50 odsto jer mnogi dolaze u Srbiju i troše novac koji se ne evidentira u NBS. Kada bi podvukli crtu, ako bismo samo gledali iz ekonomskog ugla troškove i prihode mislim da bi to što dobijemo bilo iznad onoga što izgubimo, ali to je strogo ekonomski. Postoje i oni indirektni troškovi, šta će i ko ostati u Srbiji ako odu svi obrazovani ljudi", napominje Ljubodrag Savić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tango Six: Zbog sankcija NIS-u "Viz er" više ne toči gorivo na beogradskom aerodromu
22.01.2025.•
3
Mađarska niskotarifna avio-kompanija "Viz er" (Wizz Air) odlučila je da se uskladi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
18
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
19
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
4
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
10
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Komentari 44
mrk
Tozo
Vladan
Kakav smrad treba da budeš da kukaš zbog odlaska mladih dok si sam jedan od uzroka?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar