Manjak struje, cena utrostručena

Ovih dana su se direktori kompanija baš uzbudili, ugovora se kupovina struje za narednu godinu.

Od pre nekoliko godina, tržište električne energije u Srbiji je liberalizovano i potrošači koji se snabdevaju strujom sa višeg naponskog nivoa, a to su uglavnom veće proizvodne firme, razmatraju ponude. Svi odreda su iznenađeni, cene su bezmalo dva i po puta više nego što su bile pre samo jedne sezone.

Naknada korišćenja struje u potrošnji na niskom naponu je određena državnom odlukom, pa, za sada, građani na računima ne vide dramatične promene.

Ugroženo poslovanje

Srbija nije izuzetak. Naprotiv, rast cene struje je na evropskim berzama i izraženiji, a u novim ugovorima se plaća i trostruko više nego prethodne godine.

Toliko uvećanje snažno utiče na poslovanje ekonomije, pa je Španija, koja tradicionalno kuburi sa strujom, morala da administrativno interveniše: država je ograničila i cenu kilovata i profit energetskih kompanija. Istovremeno je od Evropske komisije zatražila smernice kako da se ponaša u slučaju daljeg uvećanja.

Naravno da su se svi upitali otkud toliki rast, daleko iznad uobičajenih tržišnih fluktuacija na berzama električne energije.

Nije bilo teško iznaći razloge krupnih promena: uočljivo uvećana potrošnja struje usled sve intenzivnije kupovine električnih vozila, a rast cene je dodatno podstaknut nizom iznenadnih nepovoljnih okolnosti koje su se u isto vreme događale širom Starog kontinenta.

Kada ugasiti termalke

Iznenađenje, ipak, nije preveliko. Još u "Zelenom dogovoru", planom osmišljenim u Briselu u kome je važna tačka prelazak na obnovljive izvore energije, na više mesta jasno piše da će sa transformacijom doći do snažnog povećanja upotrebe električne energije, što će usloviti i rast cene. Planeri su, takođe, zamislili i načine kako da se u takvim slučajevima pomogne ranjivim socijalnim grupama.

Prelazak na obnovljive izvore energije uključuje i napuštanje termoelektrana i energana na naftu. U kasnijoj etapi, bar je takva nakana, napustiće se i gasne energane. Pojedine zemlje, posebno Nemačka, posle incidenta u japanskom gradu Fukušima odustala je i od nuklearki i u narednih desetak godina trebalo bi da zaustavi čak 17 ovakvih pogona lociranih u privredno najmoćnijoj evropskoj državi.

Produkciju iz ovih pogona planirano je da nadomeste bezbrojni parkovi vetrogeneratora i solarnih panela, u manjoj meri računa se na termalne i energane na biomasu. Poslednjih godina u Danskoj je polovina ukupne proizvodnje struje iz vetrogeneratora, u Nemačkoj petina.

Smatralo se da Evropska unija, ali i zemlje u okruženju, imaju dovoljan potencijal za ekološki mnogo prihvatljivije načine proizvodnje struje i računalo se da već do 2040. godine prestane rad svih termoelektrana. Kako je radni vek bilo koje energane bar 35 godina, jasno je da prekid rada za dve ili tri decenije znači da danas ne bi bilo moguće graditi novu termalku, a da se uloženi novac vrati.

Otežana naplata

Međutim, aktuelna dešavanja na berzama struje pokazuju da se još mnogo toga mora osmisliti i učiniti pre nego što se započne ozbiljnija preorijentacija na obnovljive izvore energije (OIE), pogotovo pre nego što se počnu učestalije gasiti energane. Svakako nije sporan cilj Evropske unije o osloncu na humanije energetske izvore, ali izgleda da još mnogo toga valja da se učini kako bi se preobražaj događao sa što manje neugodnih posledica.

Neophodno je da se računa i na to da su slojevi stanovništva koji će imati poteškoća u plaćanju skuplje struje, ali i mnogih drugih proizvoda čije će cene biti uvećane upravo skupljim energentima, dosta širi od onih koji su danas u siromaštvu. Pogledajmo šta se u relativno kratkom vremenu dogodilo širom Evrope, a što je uticalo da cene struje naglo skoče.

Pandemija je osetno uvećala prodaju električnih automobila, u Nemačkoj je tokom drugog kvartala tekuće godine čak 25,7 odsto od svih prodatih vozila na e-pogon. Kako ovi automobili pogonsku energiju dobijaju iz struje, primetno su uvećali potrošnju. No, na ovaj rast se i računalo, mada ne u ovolikoj brzini.

Sporiji vetar na Baltiku

Možda je najneprijatnije iznenađenje slabiji učinak vetra, iako je ovog leta radilo deset odsto više eolskih farmi nego prethodnog. Razlog je manje vetrovitog vremena, ali i veći broj snažnih olujnih dana kada se gase vetroenergane.

Takođe, jačina vetra na Baltiku, gde su locirane najveće eolske energane, već dve sezone je za oko deset odsto niža od brzine na koju se, na osnovu višegodišnjih ranijih merenja, računalo.

Druga nevolja je manje padavina nego prethodne sezone, hidroelektrane su proizvele znatno manje struje nego što je uobičajeno. Desilo se i da se prekine jednosmerni kabl kojim se britansko ostrvo snabdeva strujom sa kontinenta. Englezi nisu imali šta drugo da urade nego da vrate u (privremeni) rad nekoliko odavno zatvorenih termoelektrana.

Nekoliko evropskih država je, na osnovu ranijeg plana, zatvorilo šest većih termalki, a sve se ovo događalo u godini nakon hladne i duge zime tokom koje su iscrpene znatne količine gasa iz skladišta i voda iz hidroakumulacija. Čitav sticaj nepovoljnih okolnosti je doveo do uočljivo manje proizvodnje struje, potom je usledilo i logično uvećanje cene.

Pravovremena opomena

Reakcije iz Brisela još nema. Međutim, u krugovima energetičara može da se čuje da bi prelazak na obnovljive izvore svakako trebalo da se produži, ali odmerenije i opreznije.

Prošlih godina mnogi su zamerali nemačkoj energetskoj kompaniji RVE što kalkuliše da će potrošiti 900 miliona tona uglja do 2038. godine, kada je planirala da okonča eksploataciju, baš kao što su zamerali i što je lane puštena u rad termalka Detelin 4. Sada se vidi da je upravo postupnost u prelasku veoma važna, zapravo ključna.

Takođe, postaje još očiglednije da prevelik oslonac na eolske i solarne energane nosi izuzetno velik rizik od neujednačene proizvodnje, sa minimalnim mogućnostima skladištenja iz njih dobijene energije. Problem za koji se i ranije znalo, a posebno je vidljiv u aktuelnim dešavanjima.

U svakom slučaju, utrostručenje cene za manje od 12 meseci nedvosmisleno pokazuje da struje manjka, a potrošači osećaju nesigurnost u pogledu dovoljne snabdevenosti. Mada su mnogi ljuti zbog nepredviđenih izdataka, burna zbivanja imaju i dobru stranu: u pravi čas su političare i evropske energetske stučnjake opomenuli da velika trasformacija još ima mnogo izazova koji do sada nisu dovoljno uzimani u obzir pri osmišljavanjima tako krupnog preokreta kakva je bezmalo potpuna promena načina dobijanja i distribucije energije.