Veliki preokret u aferi "Agrokor"

Viši kazneni sud nije mogao da utvrdi ko je autor finansijskog izveštaja o nekada moćnoj kompaniji i naložio je zagrebačkom Županijskom sudu da ispita autorstvo i sam nastanak ključnog dokumenta na kome je zasnovana optužnica. Time je, zapravo, VKS usvojio osnovnu stavku iz žalbe Ivice Todorića.

Istovremeno, nekadašnji vlasnik "Agrokora" je protiv Hrvatske poveo i spor pred Arbitražnim sudom u Njujorku. Na pripremnom ročištu nije prošao predlog Hrvatske da se rok trajanja, u kome bisnismen kao obeštećenje traži više milijardi evra, definiše na pet godina, već će za sud biti dovoljno i godinu i po dana.

To znači da će osnovna presuda biti doneta u aprilu ili maju, kako bi se do kraja sledeće godine okončao i proces nakon eventualne žalbe. Pokušaj države Hrvatske da što više razvuče spor nije uspeo.

Ukratko, na osnovu finansijskog izveštaja, i samo na osnovu njega, država Hrvatska je optužila Todorića da je zapao u nelikvidnost, da ima dugove koje ne može da vrati, te da je namerno oštetio "Agrokor", a u koristi svoje holandske firme, za oko 130 miliona evra. Oslonac tužbe je finansijski izveštaj urađen nakon što je država putem vanrednih zakonskih ovlašćenja preuzela vodeću kompaniju u Jugoistočnoj Evropi i svoje ljude postavila na čelne funkcije.

Oficijelno, ispod izveštaja je potpis Ismeta Kavale, stručnjaka poljske podružnce globalno poznate revizorske kuće KPMG, ali se iz iveštaja vidi da se uveliko oslanja na nalaze i podatke koje je prethodno uradila hrvatska podružnica istog revizora. Iz samog izveštaja se vidi da je poljski segment kuće u analizu poslovanja uložio 642, a hrvatski čak 6.760 sati.

Međutim, kako je, nakon državnog ulaska u kompaniju formirana, Vanredna uprava kao savetnika angažovala upravo hrvatski segment KPMG, to je učešće u potonjoj analizi poslovanja zapravo rađen iz pozicije sukoba intgeresa, kaže se u obrazloženju Višeg kaznenog suda. Istovremeno, viša sudska instanca je nižoj dala precizan pismeni uput da obavezno na ročište pozove potpisanog Kavalu, koji je do sada izbegavao pojavljivati se pred arbitrima.

Todorić u žalbi tvrdi da je, zapravo, kriminalna grupa unutar hrvatske KPMG, a na mig sa najvišeg mesta u državi, kreirala lažna dokumenta o poslovanju "Agrokora", koje je, potom, poljski segment iste revizorske kuće prihvatio za verodostojne i sačinio sporan izveštaj.

Bivši vlasnik, inače, tvrdi da je zapravo "Agrokor" godinama dugovao drugim njegovim firmama, da nije prisvojio ni dinar od svog čeda koji je tokom bezmalo četiri decenije preduzetičke karijere uspeo stvoriti. Ovaj privrednik potvrđuje da se kod banaka povremeno zaduživao po visokim kamatama, ali ističe da je pozajmljenim novcem uloženim u "Agrokor" uvek kreirao mnogo veću vrednost, pa su dugovi uvek bili pokriveni.

Ističući da je dnevni priliv u kasu kompanije bio između 12 i 14 miliona evra, Todorić tvrdi da nije moglo doći do nelikvidnosti, već je nemogućnost plaćanja kreirana pritiskom države na dobavljače i finansijere, a potom je uvećana tokom upravljanja Vanredne uprave. Istovremeno, naglašava da će sav novac koji bude dobio po okončanju sporova uložiti u Hrvatsku, uz uslov da u njegovoj domovini napokon profunkcioniše vladavina prava.