Moguće rešenje "gasne krize"

Dok su na sesiji G20 u Rimu raspravljali o pandemiji i globalnom oporezivanju, cena gasa na evropski relevantnoj berzi u Holandiji je sa maksimalnih 1.973 evra za hiljadu kubika spala na 885 evra. Teško da su šefovi najmoćnijih država mogli poželeti ugodniju čestitku.

Isto važi i za učesnike Međunarodnog panela Ujedinjenih nacija koji je u Glazgovu započeo dvanaestodnevno razmatranje borbe protiv sve izraženijih i drastičnijih klimatskih promena. Naravno, i na ovom skupu mnogo reči će biti o "gasnoj krizi", s obzirom da su proizvodnja, distribucija i potrošnja energije najveći zagađivači životne sredine.

Uzavrele cene gasa, nafte i struje su unazad dva, tri meseca zabrinule javnost. Svakog, od funkcionera najvišeg ranga do malog čoveka na koga se sav teret prebacio. Države gde su rezerve bile minimalne, poput Velike Britanije, Španije, Italije i Hrvatske, morale su oštrim merama ograničiti cene energenata, kako bi običan potrošač mogao platiti znatno uvećan račun. Time su prodavce, mahom državne energetske kompanije, uvalile u gubitke i tek ostaje da se vidi kako će se i to pitanje razrešiti.

Posle prvih haotičnih tumačenja, pojavila su se i odmerenija objašnjenja razloga i načina nastanka krize, čija je kulminacija i danas vidljiv nedostatak energenata u skladištima. U takvim situacijama, drastičan i neprekidan rast cena je tržišno logičan.

Previše tržišta

Posle prve histerije usmerene na Rusiju da, kao veliki izvoznici, manipulišu u želji da iznude što veću cenu, pokazalo se da "Gasprom" ispunjava sve obaveze, pa i nešto više ot toga. Od 8. novembra bi trebalo i da počne povećavati rezerve u svojim gasnim skladištima unutar Evropske unije, a ima ih sedam, mada to nije obaveza najvećeg evropskog snabdevača.

Čak je i u američkoj stručnoj javnosti glavni razlog za izbijanje krize označen kao nagla i nedovoljno pripremljena orijentacija na nestabilne i neujednačene obnovljive izvore energije. Stvar je dodatno pogoršana sve uočljivijim napuštanjem većeg broja država (Velike Britanije, Poljske, Španije, Portugalije, Rumunije, Litvanije...) kupovine gasa dopremanog gasovodima, a na osnovu dugoročnog ugovora sa garantovanim ili cenama zasnovanim na takozvanoj naftnoj formuli.

Umesto decenijama pouzdane prakse, mnogi su poludeli za utrživanjem cene gasa i spot tržištima. Problem je što se tako na nestalnu proizvodnju iz eolskih i solarnih panela, nadovezuje i potpuno neizvesna situacija sa gasom, a koji je gorivo za gasne elektrane. Uloga, pak, ovih proizvođača struje je ključna; mogu se uključiti i isključiti za pola sata i idealni su da nadomeste manjak iz obnovljivih izvora.

Povratak nuklearaca

Pokazalo se da je prepuštanje kupovine gasa samo tržištu maksimalno rizično. Pogotovo što je potražnja ovog energenta iz najvećih azijskih država Kine, Indije, Japana i Južne Koreje neobično velika i, usled bržeg oporavka od pandemije, svakim danom sve izraženija.

Prelaženje na spot trgovinu naročito je uzelo maha od kada je prethodni američki predsednik Tramp u susretu sa Junkerom sredinom 2018. godine uspeo iznuditi da Evropljani ne mali deo energetskih potreba reše kupovinom američkog tečnog gasa. Ubrzano su izgradili desetak pogona za regasifikaciju, pa sada imaju preko dvadeset. Međutim, tokom ove godine na ovaj način, uprkos povećanju broja pogona, pristigla je tek petina količine od pre dve godine. To je tržište, a trebalo bi da bude i nauk za Evropljane.

Poslednjih nedelja na scenu su se vratili nuklearci. Ističu kako su jedini koji mogu obezbediti dovoljnu količinu energije sa najmanje mogućom emisijom ugljendioksida. Prećutkuju teško rešivo lagerovanje nuklearnog otpada.

Vidljivo je da su usahnule i priče o vodoniku, od koga mnoge države, posebno Nemačka, mnogo očekuju. Prvenstveno da reši skladištenje energije iz obnovljivih izvora, dakle da višak energije iz solarki tokom vrelih dana sačuva za hladnu zimsku sezonu, kada solarke jedva da i rade.

Kao nov adut poklonici "atomske struje" nude takozvane male nuklearne pogone. Ako se zna da je trenutno aktivna samo jedna mini-nuklearka, na ruskom brodu usidrenom na Arktiku, dok Amerikanci prvi pogon najavljuju za 2028. godinu. Francuzi, evropski nuklearni lideri, tek razvijaju ovu tehnologiju. Teško je razumeti ko bi mogao pristati energetsku strategiju zasnivati na nečemu što bi tek trebalo usavršiti.

Otvorilo se i pitanje cene gasa. Kada su vodeće centralne banke na svetsku finansijsku krizu reagovale beskrajnim upumpavanjem novca, cene su počele da divljaju. Svega - nekretnina, akcija, zlata, platine, sportskih transfera i taj trend se razmahuje do danas. Samo je cena energenata, posle nekoliko godina rasta, pala. Istorijski posmatrano baš jako nisko. Stoga nije realno da očekujemo povratak na cene do pre pola godine.

Gledati energetskim i ekološkim očima

Očito da je gas izuzetno značajan, ali i, uprkos preteranim povicima ekologa, veoma zahvalan energent. Ne postoje operativnije i pouzdanije energane od gasnih, pri čemu se proizvodnja u njima može dozirati prema potrebama. Kao kada na štednjaku pojačavate ili smanjujete toplotu grejne ploče. Emituje tri do četiri puta manje CO2 od uglja, a ovaj gas se i može uhvatiti i preusmeriti u podzemna skladišta. Ne mora ići u vazduh.

Kako će narednih godina i decenija Evropska unija, očekuje se i druge razvijene države, nastavati zatvaranje termalki na ugalj i naftu, porašće potrošnja energenata kojima se zamenjuje. Za sada to je gas i tako će biti najmanje u narednih petnaest, dvadeset godina. Procenjuje se će Unija potrošnju gasa sa sadašnjih 530 milijardi kubika postupno povećati na 750, pa čak i 800 milijardi kubika.

Naravno da se svi izvoznici bore da osvoje što veći udeo novog tržišta. Vidimo i da se oružja ne biraju, udarci ispod pasa samo sevaju. Do primena ostalih goriva kao zamenskih za ugalj i naftu trebalo bi usavršiti i pojeftiniti tehnologije. To zahteva vreme, a i gas ostaje i dalje aktuelan.

Čelnici Unije su iskusni političari, istina snažno izraženog lobiranja. Ipak, u dramatičnom i kriznom trenutku očekuje se da sagledaju interese i mogućnosti svih aktera u gasnoj krizi i nađu optimalno rešenje. Ako su godinama unazad forsirali političko viđenje energetske politike, sada je trenutak da na stvari gledaju energetski i ekološki.