Cene ubrzano rastu, hiperinflacija preti

Krajem oktobra potrošačke cene u SAD su za 6,2 odsto bile veće nego godinu dana ranije i to je najveća inflacija još od sredine 1990. godine. Podsetimo, prethodni mesec rast cena iznosio je 5,6 odsto, pa je jasno da se inflaciona spirala u najmoćnijoj državi na svetu ubrzava.

Teško da pomaže objašnjenje Dženet Jelen, američke sekretarke za finansije, kako je reč o manjem i prolaznom uvećanju cena, a posledice su stvari koje su se već dogodile. Kupci ne veruju zvaničnicima, kako bi kada ih na rafovima prodavnica čekaju artikli čije su cene primetno porasle, znato više nego što iskazuje upozoravajuća statistika.

Posebno kada je reč o hrani, energiji i polovnim vozilima. Tako su osnovni prehrambeni proizvodi za godinu dana poskupeli čak 59, gorivo 14,8 a polovna vozila 24 odsto.

Milijarderi upozoravaju

Naravno da kupci brzo isprazne rafove, slabosti u lancima snabdevanja i hroničan manjak vozača onemogućavaju da se police pravovremene popune. Prazne, pak, plaše kupce i podstiču ih da dodatno kupuju plašeći se i novih cena i nestašica.

Takva situacija gradi osećanje neizvesnosti, pa kupci novim kupovinama stvaraju kućne rezerve. Kako bi predupredio dalje uvećanje cena, predsednik Bajden naložio je Federalnoj trgovačkoj agenciji da "sprečava manipulacije na tržištu i nameštanje cena".

Međutim, javnost je dobrano uplašena, strah su podgrejale i izjave najbogatijih ljudi. Tako je Džeki Dorsi, četrnaest milijardi težak vlasnik "Tvitera", upozorio da će "hiperinflacija promeniti sve", čemu se pridružio i Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, ističući kako "svaki dan oseća pritisak cena".

Nemci olešeni

Dešavanja na tržištima u SAD brzo se izmeštaju širom sveta, i inflacija. Prvi su glas podigli Nemci, tradicionalno najveće štediše, čiji je novac položen u banke pod velikim pritiskom da izgubi na vrednosti. Tokom septembra inflacija je narasla na 4,1 odsto, pa su radni i štedljivi žitelji Nemačke za poslednju godinu već izgubili oko 4.600 evra po štednoj knjižici.

Jene Vajsman, guverner Bundesbanke dao je ostavku pet godina pre isteka roka, kao izraz neslaganja sa politikom jeftinog novca Evropske centralne banke (ECB).

U suštini Kristin Lagard, guvernerka ECB, poprilično ignoriše inflaciju. Nemački mediji izložili su je snažnoj kritici tražeći uvećanje referentne kamatne stope. No, uporna Francuskinja drži se politike američkih Federalnih rezervi, tvrdeći da su inflacioni pritisci privremeni i prolazni.

Bez kraja

Međutim, poslovni ljudi ukazuju da su cene plastike i industrijskih smola porasle za 45, gvožđa i čelika za 97, ostalog građevinskog materijala za 28 odsto. To je suviše veliko uvećanje da bi bio posledica privremenih nedaća ili pak slučajnosti.

Problem je u prevelikoj količini novca u opticaju, i to onih valuta kojima se najviše trguje u razvijenom svetu. Računajući samo emisije dolara, evra, jena, funte, kanadskog i australijskog dolara, od avgusta 2019. do septembra tekuće godine na finansijska tržišta je ubačeno novca u vrednosti 5,5 biliona (hiljada milijardi) dolara, mada je rast BDP jedva 20 odsto novoubačene svote nvca.

To znači da je na osnovu rasta realne ekonomije potražnja za novcem povećana za 1,1 biliona. Sve ostalo, dakle četiri petine emitovanog novca, na tržištu će se pokazati kao "višak" koji podstiče kupovinu i rast cena.

Tu, međutim, nije kraj. Prema planu najvažnijih centralnih banaka, do kraja 2024. godine cilj je da se na finansijska tržišta ubace različite valute u vrednosti još 5,1 bilion dolara, mada će očekivani rast BDP biti u vrednosti jedva 25 odsto ove svote. Znači da će se na finansijskom tržištu pojaviti još 3,8 biliona dolara nepokrivenog rastom realne ekonomije.

To znači da će za pet godina biti dodatnih 8,2 biliona dolara nepokrivenog robom i koji će se, pre svega, iskazivati kroz pritisak na cene.

Prelivanje bogatstva

Višak novca na tržištu nije novost. Moglo bi se reći da je emisioni pritisak na cene uobičajen. Nagomilani dugovi su toliki da ih je teško vratiti iz realno stvorenog viška vrednosti, pa se velikim emitovanjem obara vrednost novca i tako umanjuje vrednost dužničke svote.

Posledice viška novca osećaju ponajviše oni koji žive od rada i fiksnih zarada. Fiksirane penzije i plate pri svakom uvećanju novca gube vrednost, a kupci se štite upravo povećanom kupovinom roba, pokušavajući da bar najneophodnije potrepštine pribave pre poskupljenja. Mnogo je lakše onima koji žive od kapitala, zapravo inflacija se može i posmatrati kao svojevrsno prelivanje bogatstva od onih koji žive od rada prema onima koji žive od kapitala.

Aktuelni rast cena naročito podstiču visoke cene energije i energenata. Goriva i struja visoko opterećuju proizvodnju, snažno utiču na visok nivo cena i obaraju potražnju za robama. Stoga nisu retka promišljanja da je aktuelni rast cena gasa, struje, nafte većim delom veštački.

Rast potražnje nije ni približno toliki da bi opravdao dramatičan skok cena na gasnim i tržištima struje. Kreirana je atmosfera straha i neizvesnosti u kojoj hiperinflacija može da se prikaže kao neophodnost radi regulisanja prevelikih dugova, dok mediji pripremaju globalno javno mnenje na ogromno upumpavanje novca.

Pročitaj još

Cene gotovo svih namirnica u porastu, šta nadležni mogu da urade?

Profesor Stojanović: Inflacija duplo veća od ciljane, sve se vidi u prodavnicama

Šef Tvitera: Hiperinflacija će promeniti sve - desiće se uskoro