Srbija će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara

Autor: Nova ekonomija

Info

17.11.2021.

17:19 > 21:39

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je javnu nabavku za izbor najpovoljnijeg avio-prevoznika za linije u javnom interesu.

Srbija će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara

Foto: Pixabay

Za pokrivanje ukupnih troškova avio-prevoznika za letove od Niša i Kraljeva ka gradovima Evropske unije, Istanbulu, Tivtu i Beogradu država planira da izdvoji 2,8 milijardi dinara.

Tenderom će se birati avio-prevoznik kome će država pokriti neto troškove organizovanje linija, prihod koji "zadržava pružalac usluge, kao i razumnu dobit", piše u specifikaciji, prenosi Nova ekonomija.

Nabavka je podeljena u četiri partije, tako da će se prevoznici odvojeno birati za linije ka gradovima u Evropskoj uniji, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.

Za letove ka gradovima u EU država procenjuje da će platiti nadoknadu od 1,54 milijardi dinara, ka Istanbulu 791,2 miliona, ka Titvu 114,2 miliona i ka Beogradu 352,2 miliona dinara. Prevoznik koji bude izabran kao najpovoljniji biće u obavezi da od 1. januara 2022. godine počne sa izvršavanjem obaveza, u skladu sa redom letenja koji treba da dostavi najkasnije sedam dana od datuma potpisivanja ugovora.

Nova linija od Niša ka Beogradu, koja bi trebalo da se uspostavi od sledeće godine, podrazumeva četiri povratna leta nedeljno u toku cele godine. Dva leta trebalo bi da se obavljaju avionom koji ima najmanje 140 putničkih mesta, a druga dva avionom sa minimum 65 sedišta.

Kako država letove između Niša i Beograda planira da plati 352,2 miliona dinara, to bi značilo da će prevoznik prosečno dobiti 16.519 dinara po sedištu za svaki povratni let, bez obzira da li je karta prodata ili ne.

Ova gruba računica Nove ekonomije izuzima različite troškove letenja mlaznog vazduhoplova sa 140 sedišta i mlaznog ili turboprop vazduhoplova sa najmanje 65 putničkih mesta. Linije ka evropskim gradovima obuhvataju letove od Niša ka Frankfurtu, Kelnu, Ljubljani, Atini, kao i liniju iz Kraljeva ka Solunu.

Ka Frankfurtu, Kelnu i Ljubljanu saobraćaće se cele godine dva puta nedeljno, i to mlaznim avionom sa minimum 140 putničkih sedišta. Ka Atini i Solunu iz Niša i Kraljeva će biti organizovano dva povratna leta nedeljno, ali samo u periodu od juna do septembra. Ka ovim destinacijama prevoziće mlazni ili turboprop avion sa minimum 65 mesta za putnike.

Povratni letovi ka Istanbulu bi trebalo da saobraćaju i iz Niša i iz Kraljeva dva puta nedeljno tokom cele godine. Liniju iz Niša trebalo bi da prevozi avion sa minimalnim kapacitetom od 140 sedišta, a iz Kraljeva sa najmanje 65 putničkih mesta.

Plan je da do Tivta odabrani prevoznik uspostavi linije koje bi od juna do septembra saobraćale dva puta sedmično, iz Niša avionom sa najmanje 140 mesta, a iz Kraljeva sa 65 putničkih sedišta. Resorno ministarstvo, koje je naručilac, ima obavezu da kontroliše da li se usluge vrše u skladu sa ugovorom.

Takođe, ta institucija je dužna da kontroliše da li iznos naknade premašuje iznos koji je potreban za pokriće neto troškova, "uzimajući u obzir prihod koji zadržava pružalac usluge, kao i razumnu dobit", piše u specifikacijama tednera. Vlada je početkom novembra ove godine proglasila novi spisak avio-linija u javnom interesu, a na njemu su se po prvi put našli i letovi iz Kraljeva, kao i let Niš-Beograd-Niš, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Linija u javnom interesu može da se proglasi ako se odnosi na rutu ka aerodromu koji opslužuje region ili regione u razvoju u Srbiji ili ukoliko ruta ima manje od 100.000 putnika godišnje, navodi se u Uredbi o uslovima za proglašenje linije u javnom interesu u vazdušnom saobraćaju.

Da bi linija dobila status da je u javnom interesu potrebno je i da prevoz drugim vidom saobraćaja ne zadovoljava potrebe regiona, da na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza i da je relacija značajna za privredni i društveni razvoj Srbije, a "naročito za povezivanje regiona sa industrijskim centrima, privlačenje investicija, povezivanje sa dijasporom" i da se uspostavlja u redovnom avio-prevzou za period utvrđen zakonom.

Aerodorm "Konstantin Veliki" ima aerodromsku infrastrukturu osposobljenu za obavljanje međunarodnog avio-saobraćaja, a može da opslužuje pored Nišavskog upravnog okruga i Zaječarski, Borski, Pirotski, Jablanički, Pčinjski, Toplički, Braničevski, Podunavski, kao i region Kosova i Metohije, piše u tenderskoj specifikaciji.

"Međunarodni aerodrom 'Morava' se nalazi na raskrsnici puteva ka najvećim gradovima regiona Šumadije i Centralne Srbije. Pored Kraljeva i Čačka, aerodrom opslužuje i Kolubarski, Moravički, Pomoravski, Rasinski, Šumadijski, ali, bez obzira na udaljenost i Mačvanski okrug", dodaje se u dokumentaciji.

Teme

SUBVENCIJE

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Pera

18.11.2021 • 21:17

Linija je i otvorena zbog subvencije!

0 0 0
Vlada

18.11.2021 • 09:54

Prvo: Niski aerdrom mora da postoji i radi kao alternativni za BG, Skoplje, Sofija, Pristina. To je definisano sporozumom o otvorenom nebu. Drugo: Kada je krenuo low-cost saobracaj sa istog i "preuzimanje" putnika sa Tesle, drzava je otela Aerodrom od grada ( procitajte kada, kako i od cijih para je sagredjen i razvijan ) i dovela Air Serbia sa subvencijama kako bi naterala te iste low-costere da zbog nelojalne konkurencije svoje ugovore u naredne dve godine ne produze. Zivi bili pa videli dali je ovo istina. Sve je u ovoj drzavi centralizovano i sve sto negde krene da se razvija i dize glavu, se momentalno unistava ako predstavlja bilo kakvu konkurenciji necemu sto radi u Beogradu.

10 6 +4
Ikar

18.11.2021 • 09:14

Može li Vlada da mi subvencioniše novi pronalazak - Oho lepak, imam već ugovorene letove za Arilje, Zubin potok, Vladičin Han, Babušnicu.

9 11 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.