Ljudi u svetu masovno daju otkaze
Svetske ekonomije su u velikim problemima zbog toga što su radnici počeli masovno da daju otkaze na trenutnim poslovima, uglavnom u prodavnicama i uslužnom sektoru.
Foto: Pixabay
Činjenica da su radnici počeli da otkazuju ugovore o radu u potrazi za boljim zaposlenjem, zakomplikovala je ionako napetu situaciju u svetskoj trgovačkoj mreži, pa menadžeri i poslodavci moraju da upravljaju s dve krize. S jedne strane, sve im je teže i skuplje da nabave sredstva za poslovanje, a, s druge strane, radnici im odlaze na druga radna mesta.
Svetski fenomen
Fenomen je najrašireniji u SAD-u, ali se proširio i po ostatku sveta, iako ne svuda na isti način. Broj radnika koji su dali otkaz popeo se sa 3,3 miliona mesečno u aprilu 2021. na 4,3 miliona mesečno u septembru ove godine, što je istorijski nivo.
Prema anketi na uzorku od 6.000 radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, čak 69 odsto radnika planira da potraži novi posao u sledećih nekoliko meseci, a 24 odsto u sledećih tri do šest meseci. Agencija za zapošljavanje koja je sprovela anketu procenjuje da su prethodnih godina mogli da očekuju da će 11 odsto radnika promeniti posao.
Od 7.500 ispitanih preduzetnika u Nemačkoj, njih 66 odsto navelo je da ne mogu da pronađu dovoljno stručnih radnika. Istraživanje Microsofta 2020, na uzorku od 30.000 radnika, pokazalo je da 41 odsto anketiranih planira da da otkaz.
Situacija u Evropi je znatno manje dramatična od one u SAD-u zbog toga što su standardno manje oscilacije u zaposlenosti/nezaposlenosti pa su radnici manje mobilni. U aprilu 2020, usled pandemije i zaključavanja, stopa nezaposlenosti u SAD-u naglo je skočila sa 4 odsto na 14 odsto, ali se brzo vratila na 5 odsto. S druge strane, u EU nije bilo naglog skoka nezaposlenosti, ali je ona još uvek iznad 7 odsto, viša nego u SAD-u.
Međutim, to je istorijska konstanta i očekivana s obzirom na razlike u socijalnim i radnim pravima između EU i SAD-a.
Daju otkaz jer mogu da ga priušte
Analitičari tržišta rada glavni razlog vide u pandemiji i politikama vezanima za nju. Zaključavanja su prisilila ljude da uspore tempo i razmisle o svojim karijerama i životima.
Velik rast zapošljavanja nakon otvaranja dao im je mogućnost da ideje o promeni karijere sprovedu u delo. S više od 10 miliona otvorenih radnih mesta - ta promena je relativno laka. Uz to, 2020. je bila godina velike štednje. Kako je velik deo godine dosta toga bilo zatvoreno, ljudi su manje trošili, odnosno menjali su svoje potrošačke navike.
Rekordni nivoi štednje omogućili su im da akumuliraju dovoljno novca da prebrode neko vreme do pronalaska novog posla i da uopšte sebi mogu priuštiti upuštanje u potragu.
Poboljšanje radnih uslova
Zavod za statistiku rada u SAD-u u oktobru je objavio podatke prema kojima raste zapošljavanje u svim sektorima, osim u javnom. Prosečna plata po satu rasla je 4,9 odsto u poslednjih godinu dana (na 30,96 dolara), a broj radnih sati u nedelji pada s 34,8 na 34,7 sati.
Poslodavci paničare oko novonastale situacije i boljim uslovima nastoje da zadrže radnike i privuku nove.
Radnici iskorišćavaju novonastalu situaciju ne samo da bi poboljšali svoje radne uslove nego pokušavaju da naprave bolji balans između privatnog i radnog života. To je posebno osnažilo žene, koje, prema dosadašnjim istraživanjima, stavljaju veću važnost na ravnotežu između privatnog i poslovnog života od muškaraca i više vrednuju slobodno vreme, brigu za porodicu i decu, hobije i rekreaciju.
Podaci za SAD pokazuju da su žene ostvarile brži rast plata od muškaraca, 4,9 odsto u odnosu na 3,4 odsto. Profitirali su i oni koji su promenili posao jer su im plate rasle za 5,4 odsto u odnosu na 2020, dok su onima koji nisu menjali posao rasle 3,9 odsto. Više su rasle plate srednje i niže kvalifikovanima nego visokoobrazovanima, a mlađi radnici imali su veći rast plata od starijih.
Društvene promene
Jedan aspekt "masovne ostavke" je i promena poslovne kulture po pitanju lokacije rada, tj. sve više kompanija dopušta zaposlenima da budu dislocirani iz kancelarije i rade od kuće. Takav razvoj situacije pogoduje ne samo radnicima nego i malim gradovima, koji se ne nalaze uz velika poslovna i industrijska središta.
Ljudi se sve više vraćaju da žive u malim mestima, podstaknuti mogućnošću rada na daljinu, ali i nižim troškovima života. Ako se ne mora, bolje je ne živeti u skupim gradskim središtima, a trenutna situacija omogućuje sve većem broju ljudi da bira i izabere rad od kuće u udaljenom malom gradu s niskim troškovima.
"Masovna ostavka" izmešala se sa već započetim promenama na tržištu rada, kao što su digitalizacija i omogućavanje rada na daljinu, čuvanje podataka u "cloudovima" umesto u fizičkom obliku i rast cena nekretnina u urbanim središtima, te tako ljudima ponudila alternativu, pritom pomažući malim gradovima da obnove život u sebi, ali i gradsku kasu.
Velike promene zahvataju i porodični život. Sve više članova porodice radi od kuće, kuva, brine se za decu u kući (umesto da ih odvode u vrtiće i škole), zabavljaju se u kući, pa čak i samostalno obrazuju decu. Udeo Amerikanaca koji žele da rade duže od 62. godine pao je na 50,1 odsto, na najniži nivo od 2014.
Preniske plate
Makroekonomisti smatraju da se primarno radi o problemu preniskih plata, tj. niskokvalifikovani radnici shvatili su da njihov rad vredi više nego što za njega dobijaju, a situacija s kovidom19 dala im je priliku ne samo da razmisle o tome šta žele nego su i, usled velikih direktnih i indirektnih državnih transfera stanovnicima, dobili dodatan kapital da mogu neko vreme da budu bez posla u potrazi za pozicijama s boljim uslovima.
Zbog toga se ni u SAD-u ni u EU nezaposlenost nije vratila na pretpandemijski nivo, iako je rekordno mnogo otvorenih radnih mesta.
Poslodavci će jednostavno morati povećavaju plate najslabije plaćenim radnicima, posebno u ugostiteljstvu i trgovini. To će se dogoditi, pa se nakon "masovne ostavke" može očekivati fenomen "masovnog zapošljavanja", u zavisnosti od toga da li će se ekonomija dovoljno brzo oporaviti.
Generalno takvim razvojem situacije mogu biti zadovoljni svi, osim, eventualno, menadžera i direktora, koji moraju da balansiraju s dve krize. S krizom "masovne ostavke" i krizom nabavnih lanaca.
Veće plate radnicima znače bolji životni standard, kompanijama veću prodaju i prihode, državi veće prihode od poreza. Taj rast plata će biti neodrživ na duge staze bez rasta produktivnosti, a to znači da će se morati ubrzati trendovi poput digitalizacije, robotizacije i automatizacije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
34
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
33
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
6
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
57
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
.jpg "Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja")
Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja
16.02.2025.•
63
Vlada Srbije je od 1. februara povećala akcize na, između ostalog, gorivo, alkohol, kafu, tečnosti za punjenje e-cigareta, nikotinske vrećice, duvanske prerađevine, prirodni gas za krajnju potrošnju.
NBS: I dalje se najviše isplati dinarska štednja
16.02.2025.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je u Srbiji i dalje isplativije štedeti u dinarima i da su štedni ulozi u domaćoj valuti krajem 2024. dostigli rekordni iznos od 191,2 milijarde dinara.
Svemirska kompanija Džefa Bezosa deli oko 1.400 otkaza
16.02.2025.•
0
Generalni direktor svemirske kompanije "Blue origin" Dejv Limp najavio je otpuštanje oko 10 odsto osoblja u celoj kompaniji, što je oko 1.400 zaposlenih od skoro 14.000.
Zbog tabloidnih napada: Đenerali se povlači iz rada Privredne komore Srbije i Udruženja osiguravača
14.02.2025.•
9
Đenerali osiguranje se povlači iz rada PKS i Udruženja osiguravača Srbije jer nijedna od tih organizacija nije reagovala na tabloidne napade na predsednika Izvršnog odbora te kuće, Dragana Filipovića.
Komentari 8
Mirko
Pan5er
Miša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar