Ljudi u svetu masovno daju otkaze
Svetske ekonomije su u velikim problemima zbog toga što su radnici počeli masovno da daju otkaze na trenutnim poslovima, uglavnom u prodavnicama i uslužnom sektoru.
Foto: Pixabay
Činjenica da su radnici počeli da otkazuju ugovore o radu u potrazi za boljim zaposlenjem, zakomplikovala je ionako napetu situaciju u svetskoj trgovačkoj mreži, pa menadžeri i poslodavci moraju da upravljaju s dve krize. S jedne strane, sve im je teže i skuplje da nabave sredstva za poslovanje, a, s druge strane, radnici im odlaze na druga radna mesta.
Svetski fenomen
Fenomen je najrašireniji u SAD-u, ali se proširio i po ostatku sveta, iako ne svuda na isti način. Broj radnika koji su dali otkaz popeo se sa 3,3 miliona mesečno u aprilu 2021. na 4,3 miliona mesečno u septembru ove godine, što je istorijski nivo.
Prema anketi na uzorku od 6.000 radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, čak 69 odsto radnika planira da potraži novi posao u sledećih nekoliko meseci, a 24 odsto u sledećih tri do šest meseci. Agencija za zapošljavanje koja je sprovela anketu procenjuje da su prethodnih godina mogli da očekuju da će 11 odsto radnika promeniti posao.
Od 7.500 ispitanih preduzetnika u Nemačkoj, njih 66 odsto navelo je da ne mogu da pronađu dovoljno stručnih radnika. Istraživanje Microsofta 2020, na uzorku od 30.000 radnika, pokazalo je da 41 odsto anketiranih planira da da otkaz.
Situacija u Evropi je znatno manje dramatična od one u SAD-u zbog toga što su standardno manje oscilacije u zaposlenosti/nezaposlenosti pa su radnici manje mobilni. U aprilu 2020, usled pandemije i zaključavanja, stopa nezaposlenosti u SAD-u naglo je skočila sa 4 odsto na 14 odsto, ali se brzo vratila na 5 odsto. S druge strane, u EU nije bilo naglog skoka nezaposlenosti, ali je ona još uvek iznad 7 odsto, viša nego u SAD-u.
Međutim, to je istorijska konstanta i očekivana s obzirom na razlike u socijalnim i radnim pravima između EU i SAD-a.
Daju otkaz jer mogu da ga priušte
Analitičari tržišta rada glavni razlog vide u pandemiji i politikama vezanima za nju. Zaključavanja su prisilila ljude da uspore tempo i razmisle o svojim karijerama i životima.
Velik rast zapošljavanja nakon otvaranja dao im je mogućnost da ideje o promeni karijere sprovedu u delo. S više od 10 miliona otvorenih radnih mesta - ta promena je relativno laka. Uz to, 2020. je bila godina velike štednje. Kako je velik deo godine dosta toga bilo zatvoreno, ljudi su manje trošili, odnosno menjali su svoje potrošačke navike.
Rekordni nivoi štednje omogućili su im da akumuliraju dovoljno novca da prebrode neko vreme do pronalaska novog posla i da uopšte sebi mogu priuštiti upuštanje u potragu.
Poboljšanje radnih uslova
Zavod za statistiku rada u SAD-u u oktobru je objavio podatke prema kojima raste zapošljavanje u svim sektorima, osim u javnom. Prosečna plata po satu rasla je 4,9 odsto u poslednjih godinu dana (na 30,96 dolara), a broj radnih sati u nedelji pada s 34,8 na 34,7 sati.
Poslodavci paničare oko novonastale situacije i boljim uslovima nastoje da zadrže radnike i privuku nove.
Radnici iskorišćavaju novonastalu situaciju ne samo da bi poboljšali svoje radne uslove nego pokušavaju da naprave bolji balans između privatnog i radnog života. To je posebno osnažilo žene, koje, prema dosadašnjim istraživanjima, stavljaju veću važnost na ravnotežu između privatnog i poslovnog života od muškaraca i više vrednuju slobodno vreme, brigu za porodicu i decu, hobije i rekreaciju.
Podaci za SAD pokazuju da su žene ostvarile brži rast plata od muškaraca, 4,9 odsto u odnosu na 3,4 odsto. Profitirali su i oni koji su promenili posao jer su im plate rasle za 5,4 odsto u odnosu na 2020, dok su onima koji nisu menjali posao rasle 3,9 odsto. Više su rasle plate srednje i niže kvalifikovanima nego visokoobrazovanima, a mlađi radnici imali su veći rast plata od starijih.
Društvene promene
Jedan aspekt "masovne ostavke" je i promena poslovne kulture po pitanju lokacije rada, tj. sve više kompanija dopušta zaposlenima da budu dislocirani iz kancelarije i rade od kuće. Takav razvoj situacije pogoduje ne samo radnicima nego i malim gradovima, koji se ne nalaze uz velika poslovna i industrijska središta.
Ljudi se sve više vraćaju da žive u malim mestima, podstaknuti mogućnošću rada na daljinu, ali i nižim troškovima života. Ako se ne mora, bolje je ne živeti u skupim gradskim središtima, a trenutna situacija omogućuje sve većem broju ljudi da bira i izabere rad od kuće u udaljenom malom gradu s niskim troškovima.
"Masovna ostavka" izmešala se sa već započetim promenama na tržištu rada, kao što su digitalizacija i omogućavanje rada na daljinu, čuvanje podataka u "cloudovima" umesto u fizičkom obliku i rast cena nekretnina u urbanim središtima, te tako ljudima ponudila alternativu, pritom pomažući malim gradovima da obnove život u sebi, ali i gradsku kasu.
Velike promene zahvataju i porodični život. Sve više članova porodice radi od kuće, kuva, brine se za decu u kući (umesto da ih odvode u vrtiće i škole), zabavljaju se u kući, pa čak i samostalno obrazuju decu. Udeo Amerikanaca koji žele da rade duže od 62. godine pao je na 50,1 odsto, na najniži nivo od 2014.
Preniske plate
Makroekonomisti smatraju da se primarno radi o problemu preniskih plata, tj. niskokvalifikovani radnici shvatili su da njihov rad vredi više nego što za njega dobijaju, a situacija s kovidom19 dala im je priliku ne samo da razmisle o tome šta žele nego su i, usled velikih direktnih i indirektnih državnih transfera stanovnicima, dobili dodatan kapital da mogu neko vreme da budu bez posla u potrazi za pozicijama s boljim uslovima.
Zbog toga se ni u SAD-u ni u EU nezaposlenost nije vratila na pretpandemijski nivo, iako je rekordno mnogo otvorenih radnih mesta.
Poslodavci će jednostavno morati povećavaju plate najslabije plaćenim radnicima, posebno u ugostiteljstvu i trgovini. To će se dogoditi, pa se nakon "masovne ostavke" može očekivati fenomen "masovnog zapošljavanja", u zavisnosti od toga da li će se ekonomija dovoljno brzo oporaviti.
Generalno takvim razvojem situacije mogu biti zadovoljni svi, osim, eventualno, menadžera i direktora, koji moraju da balansiraju s dve krize. S krizom "masovne ostavke" i krizom nabavnih lanaca.
Veće plate radnicima znače bolji životni standard, kompanijama veću prodaju i prihode, državi veće prihode od poreza. Taj rast plata će biti neodrživ na duge staze bez rasta produktivnosti, a to znači da će se morati ubrzati trendovi poput digitalizacije, robotizacije i automatizacije.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poskupelo gorivo - ovo su nove cene
22.11.2024.•
5
Litar dizela na pumpama u Srbiji će koštati 197 dinara, a benzina 181 dinar.
Pejpal ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta
21.11.2024.•
0
Aplikacija za plaćanje Pejpal danas ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta.
Zaduženja u Srbiji: Privreda smanjuje, građani i preduzetnici povećavaju kredite
20.11.2024.•
2
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 3.731 milijardu dinara, što je 0,1 odsto više nego u septembru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Svaka druga kontrolisana zlatara nije izdavala fiskalne račune
20.11.2024.•
5
Svaka druga zlatara čiji su rad kontrolisali poreski inspektori ne izdaje fiskalne račune.
Mladi preduzetnici u Srbiji osnivaju sve više firmi: Rast od gotovo 25 odsto za pola godine
19.11.2024.•
7
Srbiji je od maja do novembra porastao broj novoosnovanih privrednih subjekata čiji su osnivači mlađi od 30 godina i tih firmi je bilo za 24,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Vučić o povišici koju će dobiti penzioneri, pričao i o putevima, oružju, dronovima, Ekspu, EU...
19.11.2024.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će penzioneri biti prvi koji će dobiti povišicu od 10,9 odsto, obračunatu na decembarske penzije.
Akcija subvencionisane cene goriva produžena do 24. novembra
19.11.2024.•
0
Akcija subvencionisane cene goriva za sva registrovana poljoprivredna domaćinstva biće produžena do 24. novembra, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Sindikat: Postajemo u svojoj zemlji roblje stranih investitora
18.11.2024.•
11
Kompanija Jura u Leskovcu, iako je dobila subvencije države od 10.000 evra po zaposlenom, ne poštuje zakone Srbije i tu postoje veliki problemi na koje niko ne reaguje i toleriše se takvo ponašanje.
"Strani plaćenici": Ko su najveći donatori Ministarstva odbrane i MUP?
18.11.2024.•
9
Uticaji stranih država u Srbiji se sve više mogu osetiti, uglavnom se kanališu kroz izjave predstavnika ministarstava i predsednika Aleksandra Vučića koji često otvoreno favorizuju određene države.
Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju
18.11.2024.•
21
Pre desetak dana Vlada Srbije definisala je budžet za 2025. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje.
Amazon lansirao konkurenciju sajtovima Temu i Shein s "neverovatno niskim" cenama
18.11.2024.•
6
Amazon je pokrenuo novu platformu pod nazivom Haul, koja ograničava maksimalnu cenu proizvoda na 20 dolara (15,79 funti), s ciljem konkurisanja jeftinim trgovinskim gigantima poput Temu-a i Shein-a.
Lufthanza otpušta oko 400 zaposlenih
17.11.2024.•
0
Grupacija Lufthanza će ukinuti petinu radnih mesta u upravi, a radi se o oko 400 zaposlenih, objavio je frankfurstki poslovni magazin Menadžer.
Nakon masovnog trovanja mušterija: Mekdonalds ulaže 100 miliona dolara da povrati ugled
17.11.2024.•
0
Mekonalds je objavio da će utrošiti 100 miliona dolara kako bi pojačao prodaju nakon što je epidemija izazvana bakterijom ešerihija koli uplašila kupce i uticala na pad poslovanja firme u SAD.
"Pošte Srbije": Znatno povećan broj pošiljaka zbog Temu-a, robot za sortiranje uskoro u Novom Sadu
17.11.2024.•
13
Broj pošiljki Pošte i Post ekspresa povećan je oko 60 odsto od kada je krenula aplikacija Temu, izjavio je FoNetu vršilac dužnosti direktora "Pošta Srbije" Zoran Anđelković.
Kad ti Ilon Mask ponudi posao: Nećete primati platu, a radićete više od 80 sati nedeljno
17.11.2024.•
13
Jedan od lidera novoformiranog Sekretarijata za efikasnost vlade u administraciji Donalda Trampa, Ilon Mask, objavio je oglas za posao.
Evropska komisija za Srbiju predviđa solidan privredni rast
16.11.2024.•
1
U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada.
Gasprom prestaje da isporučuje gas OMV-u
15.11.2024.•
6
Ruska državna naftna kompanija Gasprom, prestaće da snabdeva austrijski OMV počevši od subote, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer.
NIS izdaje prve korporativne obveznice: Zaduživanje od 5,8 milijardi dinara
15.11.2024.•
0
Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) usvojila je danas, na vanrednoj sednici, Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva, ukupne nominalne vrednosti 5,855 milijardi dinara.
Ovo su nove - stare cene goriva
15.11.2024.•
6
Objavljene su nove cene goriva, koje će od danas u 15 časova važiti narednih sedam dana.
EU kaznila Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog kršenja antimonopolskih pravila
14.11.2024.•
0
Evropska unija je danas kaznila kompaniju Meta u čijoj se vlasništvu nalazi Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog onoga što su nazvali "zloupotrebljivim praksama".
Poreska uprava: Novi iznosi poreza na oružje za 2024. godinu
14.11.2024.•
2
Poreska uprava Srbije odredila je nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova kojom su usklađeni dinarski iznosi za registrovano oružje.
Komentari 8
Mirko
Pan5er
Miša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar